Борба, 12. 07. 1997., стр. 5

НЕДЕЉНА БОРБА

13.ЈУЛ - ДАН УС

и села у Црној Гори.

| ду - да слобода нема цену.

дала се бољим јулским јутрима.

лимпијске игре у старој Грчкојсу насталс као настојањс да се:0623- ·

беди прсдах у сталном рату, који јевладао међу малим грчким полисима. Го је био племенити потез учињен у жељи да се убијање, уништавање, насиље замсни мирољубивим такмичењем међу грчким херојима.

'У Европи, крајсм срсдњег вска, витсшки турнири су имали исту улогу; Изгледа да је одувск постојала тежња да се људска потреба за надмстањем, освајањем, уништавањем, једном речју потрсба за ратом - о којој социолози, још увск не могу да сс споразумсју да ли је инхсрентна човску, или је само дериват њсговог социјалног развоја - и грозотс ратног пустошења замснс стилизованим, али хуманијим начином испољавања.

Модерно друштво се није одрскло рата. Ратни вихори и уништсња су у овом веку били највећи и најубитачнији. Постоји, међутим, и псрманснтно настојање, од увођења првих модерних олимпијских игара до панас, да се рат супституише спортом. Та племенита и изнад свога хумана намера данас, нажалост, поприма доста нспожељнс облике. Није више довољно, чини се, унсзверсном Гледаоцу, становнику све загушљивијих Модсрних градова и све загађснијс, поЈедностављенс, депресивне и агресивне Моралнс,и духовне атмосфере, да само навија. Навијањс за својс, или свог Спортског љубимца, којс субсумира страсти рата, али и идеју да се рат укинс "да се прско тих, или тог љубимца исПољи снага, вештина, надмоћност сваКог навијача у односу на навијаче суПротног тима, не смирујс више страсти и Ратоборне, деструктивне пцухове.

Све се чешће догађа да спортски суФТети доводс до ескалације дивљаштва, Гушилаштва и сукоба. Нема готово ви(е озбиљније утакмице на националКМ, или на међународном нивоу, а да за ЊОМ не следи сукоб навијача који, као услопљени заступници клупских застава и симбола, јуришају једни на друге у "бољој традицији ратнс вештине. И Оезултати су све злокобнији. Не само ла С: руши и пали, већ на попришту суко„Љених банди, пијаних од алкохола и Славе", све чешће остају бројни поврсђени, а богами и понски погинули "боЈовник", „У прво време, јурише су вршили они Рољубиви" бојовници спорта чија је ана изгубила. Нски су то оправдава-

Хо аш том чињеницом. Пошто су њиИ љубимци изгубили, они имају пра-

Ма се љуте. И у припреми за сваку Нтуалност, а прс свега за могуће гу-

Ње утакмице, страсни навијачи су сли да се припремају. Створили су 8с, имају својс војсковође и пред-

цу “~ разрадили су прецизне плано1), 1Ворили одговарајућа оружја. И све

С мира, спокоја и задовољства.

Раст о, социјстално гледано, тај попа и криминалитста који

Поч

ТАНКА ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА умре реја“ зе тетиве иста. ДИН

Тако је било!

У а дан 13. јула 194]. пре 56 годин у Н' устаничке пушке у Вирпазару, на Кошће| А. Клима, Чеву.., чиме је по ко зна који пут у исто| рији црногорског народа (зајпочела крвава четворо| годишња борба за слободу. Слобода која је на Дан | устанка црногорског народа избрисала све национал| не, верске, идеолошке и(ли) класне поделе и разлике

јер уистину међу устаницима су раме уз раме стали и | комунисти, бивши официри, попови, интелектуалци студенти, радници и сељаци. У време када су други окупирани народи поробљене Европе стењали под

ашистичком чизмом на Балкану устали су народи

рбије и Црне Горе да још једанпут у два светска и балканска рата надчовечанском борбом бране своја огњишта, људски интегритет, достојанство и своје животе нечувеним јунаштвом и саможртвовањем.

У првој Југославији где је земља била доведена у | хаос и пропаст - позив на такво жртвовање и масовни

одзив у добровољачке одреде - могла је само КПЈ.

У јулској зори, након 56, година, биће на бројним | споменицима и спомен обележјима НОР у Црној Гори положени венци и букети црвених ружа, За сећа-

ње н поштовање свима онима који су уградили своје животе у темеље Црне Горе и Југославије.

А, кад је пак реч о тим јулским зорама 1941. године, од окупатора су ослобођени многи градови, места

а, плануле с

Створене су велике слободне територије, на којима су клицале прве институције народне власти.

И тако, током целе НОБ, што је јачао окупаторски нагон да све пороби, убије, уништи или спржи - то је | још више збијало редове бораца и јачало мотив наро-

Историја је записала, а народ још памти и добро се сећа да у тим окупаторским намерама су им велику помоћ пружили домаћи издајници и слуге. Отуда су још веће биле жртве, материјална разарања и надасве | нечуевни геноциди који у време сећања опомињу, подсећају, упозоравају и који надасве прецизно (ујка-

зују: ко је био на правој а ко на супротној страни. ' _ Црна Гора је кроз НОБ платила своју слободу ве- 3 | ликим жртвама, разарањима, да би остала: своја на 5 | своме и да би као равноправна чланица у југословен- | ској заједници народа и грађана живела, радила и на-

Љубо Мудреша

по председниковању.

рата.

стигао и оснивањем пре

ли:

прати велике спортске догађаје, има својс посебне носиоце. То су, пре свих млади, загушени у гстима модерних градова, опрхвани индивидуалном слободом, тржишном конкуренцијом и демократијом. Пошто то њима ништа не значи, не решава њихове конкрстне животне проблеме, њима је као једина разонода, као једини вентил за сва њихова нерадовања и скучености, омогућено да своју нагомилану фрустрацију, прстворену у агресивност, испоље легално и легитимно, уз веома благонаклону подршку уважених представника сстаблишмента и власти, пре свега руководства спортских клубова.

Тај феномен данас иде корак даље. Данас се "славе" не само губици, већ и побсле уз разбијање, рушење, вандализам. Олувск су у историји победници свој бес, своју надмоћност славили рушењем туђег и убијањем других. Данас, у нској помами садомазохистичког ритуала, победници рушс и уништавају сопствено. Да би се смирилс нагомиланс фрустрације нијс више довољно побсдити. Победу мора да прати сопствено уништавање. Флагсланти, који су под руководством Савонаролс сами себе бичевали до сопственог уништења, како би тиме уништили зло инкарнирано у папству Борџијс, су настали у тескоби италијанских градова. Али, то се збивало у врсме кала се распадало вековима владајуће хришћанство, а моралног и вредносног убеђења. потребног човеку града да опстане и преживи, нијс било на видику.

Данас, ако историјске компарацијс ишта вреде, ти, све бројнији и све ритуалнији самоуништавајући "социјстални плесови" мора ла наговештавају несрећу и побуну градског. моралног и вредносног, лумпенпролстаријата. То што онс избијају у Всликој Британији, Француској, Немачкој, Данској - да навелем само неколико земаља са дуге листе оних у којима се то дешава - постало је уобучајсно. Изненађујс нас када се то почне нама дешавати. Мислили смо да смо "заосталији", да нас та благодст модерног, развијсног друштва још није сустигла. Прсварили смо се. Она је ту са нема: На њу морамо да се навикнемо и ла се од ње бранимо, као што се бране сва остала модерна, развијсна друштва.

Ако је то замена за ратовс, да њих више никада нс буле на овим просторима, позлравићу "тај напредак". Али, ако је то доказ ширсња бесциљности, безморалности, онда сам против мара Такви људи воде рат против ссбс да би уништавали све око себе. Не знам зашто, али ми се ЧИНИ да је "бравар, ипак, био

бољи".

РАЗГОВОР СА БОШКОМ БУБОМ ГОЛОВИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ СУБНОР-а ЦРНЕ ГОРЕ

Противници Југо

"Заједнички живот Црне Горе и Србије одређен је још пре Косова и противници Југославије

су непријатељи прогреса и неморални су“

едавно је за првог човека бо-

рачке организације Црне Горе

изабран Бошко-Буба Головић, што међутим само по себи није довољно "јак" мотив за разговор са њим. Јер, Буба Головић је одвише познат и црногорској и југословенској јавности да би га препознавали ије згорег подсетити: рођен је 1927. г. у Никшићу и са 14 година заједн три брата и две сестре 1941. отишао У партизане. У Комунистичку партиЈу Југославиј примљен је са 16 година, прошао Сутјеску и друге голготе

о са оцем,

~. Као успешан привредћуцк обележио је цео свој радни век ајто је потатранс" 1965. године које су људи препознавали или боље рећи идентификовали са њим или обрнуто - — нило. Буба Головић је на чело "Зетатранса", једно време, најуспешнијег шпедитера у Југославији, остао пуних 20 година, све до пензионисања, Бошко-Буба Головић добитник је највећих награда и признања, међу којима и Тринаестојулске награде. Разговор са Бошком Бубом Головићем почињемо сећањем на 13 ју-

- То је дан који обавезује и који се мора памтити, каже Головић. Црна Гора је тог дана имала 35 хиљада устаника што је феномен. Такође је за памћење што су од девет чланова Политбироа који су донели одлуку о устанку тројица била из Црне Горе

па сав а каже Головић, одговара:

ћа "Зе-

бали дозволити, каже Головић.

П: и то лош утисак по до„| ласку у Барселону оставило је време које ни по чему није било уобичајено за овај град

да ли нашој или хрватској репрезентацији, требало је видети у тих 40 минута.

Те вечери и у Барселони, Београду и целој Југославији постојао је само један херој. Био је то Александар Ђорђевић - кошаркашки јунак Југославије и свих Југословена који су ову утакмицу сигурно видели не само у спортском светлу - јер свима је већ раније било јасно да је меч Југославија - Хрватска и више од игре...

Право изненађење при повратку у хотел представљао је призор који можете видети само у филмовима. Усред Барселоне и то са домаћом шпанском таблицом у' улици Балмес те ЛУрно се "југо 55" крагујевачке "Заставе" и то све поред "мерцедеса", ВММ-а, "фордова", "реноа", "пежоа" и осталих асфалтних ала и аждаја.

Другог дана наше кошаркаше очекивао је још већи испит, Про-

Шпаније. Добро је познато какви Шпанци умеју да буду ломаћини, па су тако већ почеле опкладе који ће судија више бити на страни домаћина. Колеге из Студија Би "Блица" имали су проблем са паркирањем свога аута, па су по при-

ПОЛИТИКА

О заједничком животу Србије и Црне Горе, Буба Головић каже да Југославија не почива на садашњим договорима јер су нам се судбине испреплеле пре неколико стотина година, још пре Косова и то мора свако признати. "Сви они који фаворизују једну или други републику непријатељи су прогреса и апсолутно су неморални", мишљења је Головић.

На питање о будућности Југославије надовезује се и проблем сепаратистичких струја у земљи о чему Буба Головић износи своје мишљење:

"Тај проблем се мора решавати, мора се сести и разговарати. Узмимо пример Косова. Ту се морају наћи здрави људи којих код Албанаца сигурно има доста. Албанци су због начина живота и вере били затворени и треба им помоћи да изађу из те зачаурености а богами треба им дати и права али не да се стечена права аутоматски могу сматрати као својина "нација. Овај проблем је велики али стоји да се мора решавати, каже.

Упућујући апел својим друговима борцима да буду достојанствени до краја живота и да не буду присталице парцијалних решења као ни то да борци не смеју бити навијачки расположени у садашњој ситуацији у Црној Гори, он упућује и позив актуелној власти да размисле добро о судбини Црне Горе која је сада тешка и пренапрегнута што може довести да сами људи не буду свесни шта се дешава.

као и то што су од девет ратних генерала петорица Црногорци. Црногорци су увек били цењени ратници на шта смо поносни. Међутим, Црногорци су то своје "првенство" скупо платили у време Резолуције ин-

а наше питање каква је улога и место бораца у друштву, шта су обавезе и планови СУБНОР-а у наредном периоду и да ли је тачно да су борци послушници власти - Головић

- Борци као уосталом и многи други нису могли замислити да ће се лесити ово што се десило са Југославијом и различито су реаговали. Неки су се повукли из активности, неки пишу мемоаре док један дио настоји да кроз иступање живе још у временима а као да се ништа није проме-

- О наводној послушности - довољно је да кажем да је просечна старост наших чланова сада 75 година и да нас биолошки за неколико година неће бити. Зато смо и у Статуту наше организације унели новину којом свако може бити члан СУБНОР-а ко прихвата наш програм и ко хоће да негује и чува традиције . Народноослободилачког рата. Када је пак у питању материјална ситуација наших чланова, законом је све регулисано и могу рећи да је то питање задовољавајуће. За неке ствари борци су сами криви јер смо се затворили у себе што нисмо тре-

лично строгим итанским законима морали да плате казну због паука који му је због непрописног паркирања однео ауто. Чудни су је да је он један од три најпосећенија у Шпанији, а неко од колега рече: још мало му треба па да буде добар као онај на нашој Мара-

ти Шпанци - скоро свака улица има најмање 4 траке, а све су једБлижио се термин утакмице и нада да ће дворана барем за овај меч бити пуна. Међутим, око 1.000 Југословена било је много гласније у односу на свега три-четири хиљаде домаћих навијача, али и то је према капацитету од 17.000 места било и више него сиромашно. Карте за утакмице су врло скупе чак и за домаће услове, а и познато је колико Каталонци "воле" шпанску репрезентацију. Меч сте видели... са Литванијом одлучивао је о судбини "плавих". Повреде су реметиле систем рада тренера Обрадовића али до новог

сусрета било је два дана - два дана ДАН ДРУГИ одмора који је и те како био важан за наше играче.

носмерне.

ДАН ТРЕЋИ тивник "плавих" била је екипа

Други слободан лан на шампионату организатор је искористио да одведе новинаре на стадион Камп Ноу (где је ујутру и своју промоцију као нови играч Барселоне имао и Драган Ћирић). и уприли-

оовосоввдлнлмоневолдо ја:

же:

ПАЊЕ,

| Београда,

_ Вић.

Бранислава Пејовић

пива: СМО победили у Барселони

кани.

жељења.

ПОСЛЕ БАРСЕЛОНЕ 97.

Саша -

ожда је Ћосић био генијалнији, Ма је Делипагић био феноме-

налнији, можда је Кићановић био најбољи. Сећате се. вероватно, покојни Дражен Петровић био је фантастичан итрач, могао је страховито дуго да задржи форму, и некако је био човек-тим: када би ушао у ритам једноставно је млео противника и било га је немогуће задржати. Али, некако, није био човек одлуке. Напротив, не сећам се ни једне утакмице која је била одлучена Драженовим погоцима. Био је играч темпа, и када би био на уобичајеном нивоу, утакмица би била завршена још пре него што почне.

Кошаркашки успон Саше Ђорђевића почиње 1992. године после отприлике годину дана рада са тренерима Жељком 06радовићем и расном Александром Николићем. Те године екипа "Партизана" освојила је титулу европског клупског шампиона у кошарци, оним незаборавним поготком Саше Борђевића у последњој секунди истанбулског финала против "Хувентуда".

Следећи бриљантни тренутак Саше Ђорђевића биле су 9 убачених тројки у финалу европског првенства 1995. године против Литваније у Атини, којима је репрезентација Југославије после двогодишњих санкција у екипним спортовима, поново освојила титулу европског шампиона. Био је то величанствени тренутак за југословенски спорт.

гра Саше Ђорђевића савршена је и у

Запитан како комента5 рише вест да Ратко Мла· дић тренутно ЛЕТУЈЕ у Црној Гори, портпарол се. Ивица Дачић, преноси "Демократија" ка-

- Зашто бих ја то коментарисао Југославија по Дејтону има обавезу | да САРАЂУЈЕ истрше ) живању РАТНИХ ЗЛО| ЧИНА, а не у ИЗРУЧИ-

У ратних злочинаца. | Море, треба тај "Деј- ђени докторком Џени: | тон" још једном прели5 стати. Како су почели да Х гањају и хапсе, није искључено да се у РАТНЕ 5 ЗЛОЧИНЕ убраја и КУ-

МАЗАЊЕ УЉЕМ... Са # образложењем да се ИН“ КРИМИНИСАНЕ радње на ЛЕТОВАЊУ спроводе МУ циљу добијања БРОН8 ЗАНЕ боје, односно КАМУФЛАЖЕ. А они из СФОР-а су 3 > издресирани" да препо5 знају само БОЈУ са Хаго: ве потернице - не и са 5 Црногорског приморја!

жжтж Бивши градоначелник

ема оснивање која ће се зваЏ ти "Демократска АЛ|| ТЕРНАТИВА", преноси _ него код МУШКАРА:. | | "Дневни телеграф" вест _ ЦА : | Радио Индекса. Међу · ОСНИВАЧИМА страну ке су и Јован Ћирилов, | Иван Тасовац и Вук Бојо-

| Акоин кади: 300| врта врши трансфер, онда 5 је јасно КОМЕ И • ће ова Човићева странка

Грке смо још једном надмудрили а темпераментни коментатор грчке националне телевизије у ЧУЗ ду ме је гледао (као и колегиница са Литванске телевизије лан рани- _ злато.

12-13. Јул 1997.

За "Изјаву недеље" | лист "Време" је одабрало речи Жака, Клајна, адми нистратора Сремско-барањске области;

- Господин Хаџић има ВЕЛИКА УСТА, велике УШИ, и велики ЏЕП!

Зар господин Клајн, поред силних "прерађивања", има још и времена да прави НОВУ ВЕРЗИЈУ -

рвенкапе2

Научници су, предво-

РОУ

Бувина пода

ЧАЊЕ,

Арасти, _ пише _ јуче | "Блиц", открили да су! делови МОЗГА у којима | се налазе центри за го- ; бор. много ВЕЋИ код: ЖЕНА, чак за 30 одсто, |

ебојша Чо-

ВА.

чи им посету музеју фудбалског и је) када сам му рекао да ми већ кошаркашког клуба Барселона. Занимљивост везана за овај музеј

имамо беџеве и мајице на којима пише "Југославија шампион Европе - Барселона 97".

ДАН ПЕТИ

- Италијански новинари изражавали су сумњу у Даниловићеву

ДАН ЧЕТВРТИ повреду и називали то новим српским триком на шта је прозвани

Полуфинале је показало да наши момци улазе у праву форму. Од меча са Хрватском као да се доста тога променило у размишљањима наше екипе. Гројка Ђорђевића као да је била пресудна да се настави са бољом игром. Каталонци и даље у малом броју долазе на утакмице у дворани Сан Жорди, а организатор најавује губитак од око 300.000 УСД (долара) - штета нема шта, међутим шкрти организатори који ни најобичније мајице шампионата нису поделили новинарима не лобијају од стране седме силе ни трунку са-

Даниловић олговорио: "Па увек можете неког насамарити уколико је он недовољно интелигентан да вам то може дозволити". Легенда италијанске кошарке Дино Менегин рече то пре-подне У хотелу Барселона Плаза да је ова италијанска селекција већ довољно постигла самим пласманом у финале, а да је Југославији лако јер има "Гранде" Сашу Ђорђевића. Међутим, није он тај који је у финалу пресудио. Његово име је Дејан Бодирога - по мишљењу већине новинара, играч који је од 1/4 финала потпуно прорадио и показао колико заиста вреди. Поклекли су сви противници у Барселони - у оној истој Барселони гле је пре 24 године Југославија освојила своје прво европско

први

одбрани и у нападу и у организацији игре Ђорђевић је технички и тактички потпуно довршен играч, и већ неколико сезона уназад, најбољи европски "плејмејкер" Његово понашање на терену и ван терена је беспрекорно, што значи да и поред максималне ангажованости, борбености и концентрације и поред највише могуће техничке савршености у игри, Ђорђевић никада није, бар до сада, увредио или изиритирао противника. Љубитељи кошарке не сећају се да је овај играч изазвао или учествовао у било каквом инциденту, или користио било која друга средства сем спортских. У том смислу могло би се ре: ћи да је водећи ас "Барселоне" и капитен југословенске кошаркашке репрезентације оно што за НБА лигу представља Џери Вест ("Мистер Кланч" - што значи стрелац одлучујућих погодака у послелњим секундама), заштитни знак и симбол европске кошарке, чија је игра и целокупна снага личности, и посебно развијене спортско џентлменсто већ легендарно

Барселони, 1997. године, на евро: · ском шампионату, Александар Саша Ђог ђевић био је капитен и предводио репј“. зентацију Југославије. Резултат је позна“ - репрезентација је одбранила титу::. шампиона Европе, а Саша Ђорђевић :. проглашен за најбољег играча шампиох 3 та. Сасвим заслужено и очекивано, јер 4+ нашем континенту - један је Саша Ђорђ-. вић.

Александар Корбутовскх