Борба, 04. 02. 1998., стр. 8
Ро » И „2ИК ЈИ _ЗИУ ЧУ НК ИН
Ј у
(ј
Протест кинеских амбасала у свим земљама гле се приказује филм
Седам година на Тибету“
ског редитеља Жан-Жака Аноа, ко-
јег памтимо, пре свега, по
њима као што су "Црно-бело у колоРу“, "Име руже“ и "Љубавник , постиже супротан ефекат. Заголицани,
гледаоци хрле у биоскопе, је било и на овогодишњем
Филм ће, вероватно, изазвати интересовање публике и широм Југославије, будући да је дистрибутерска кућа "ТАК“ откупила права приказивања код нас за ово остварење. Сценарио Беки Џонстон за "Седам година на Тибету“ настао је пре-
ма аутобиографској књизи
ског спортисте и планинара Хајнрија Харера, који је 1939. кренуо у освајање хималајског врха Нанга Парбат. У међувремену је избио Други светски рат и Харера, који се затекао у Индији, заробљавају Британци. Тек 1942. успева да побегне
из заробљеничког логора
стиже до тајанственог града Ласе на Тибету, где људи нерало прихватају западњаке, страну културу и обича-
је.
Харер је на Тибету провео седам година, углавном у друштву младог Далај Ламе, врховног све!
лажи до истине
ста, како га оптужују и сународници, Аустријанци. Није снимано у Кини, тачније на Тибету, који и данас припада Кини, Нетачни су и подаци из
францу-
остваре-
као што ФЕСТ-у.
аустриј-
и затим
ТОВНОГ И не у Београду
верског вође Тибетанаца и ламаизма
заснованог на будизму. Подучавао је дечака достигнућима западњачког света. Пријатељство Хајнриха Харера, који сада живи недалеко од Салцбурга и Далај Ламе, прогнаног са Тибета, траје до данашњег дана. Према речима Лиу Јонгхонга, саветника за културу Амбасаде Народне Републике Кине у Београду, свет не зна праву причу о Тибету и исто-
ријске догађаје, горке за прошлост, али истините.
- Филм “Седам година на Тибету“ снимљен је према доживљајима и књизи Хајнриха Харера који је наци-
УПРАВНИК АТЕЉЕЛ 212
ЗАР ЦВЕТКОВИЋ И ГЛУМЦИ ПРЕДСТАВЕ "АРТ" ПОСЛЕ ГОСТОВАЊА У МОСТАРУ И САРАЈЕВУ
Прво организовано гостовање наших уметника у Босни уприличено је 26. јануара ове године, када је Атеље 212 са прелставом "Арт" Јасмине Резе олиграо неколико представа у Камерном Театру 55 у Сарајеву и у Позоришту у Мостару.
До ове културне сарадње дошло је, по речима
Светозара Цветковића,
управника Атељеа 212 захваљујући Лоренцу Амбергу, саветнику швајцарске Амбасаде у Бео-
граду који је уз Мини- ·
старство културе Србије помогао ову турнеју. Утисци протагониста представе "Арт" Светозара Цветковића, Тихомира Станића и Бранислава Зеремског, као и редитеља Алисе Стојановић, о
кинеску
Беки
СВЕТО-
боравку и атмосфери у Сарајеву и Мостару, говоре у прилог овом гостовању. Глумац Бранислав
„ Зеремски је на јучера- |
шњој конференцији за новинаре тим ловојом рекао:
- Једно је видети све те призоре на ТВ екрану, а једно уживо посматрати руине које су остале након рата. Утисци су са једне стране језиви, док је сусрет са људима у Мостару био оно што даје наду у живот. Њихова озарена лица су победила, иако се играло на плус два степена а сви који су купили карту, добили су „ето андол и ћебе. Смех и # сузе тих људи бар за тре-
нутак, успео је да избледи
тај траг смрти, који су оставиле, понекад дневно
филма да су кинески војници убили читав милион Тибетанаца, у време кад Тибет није ни имао толико становника. Није тачно ни да су четрдесетих година овог века, Кинези порушили шест хиљада тибетанских манастира. Данас је на Тибету, за посетиоце са запада, истина малобројне, отворено чак 1500 светилишта ламаизма - каже Јонгхонг. Интересантно је напоменути да је онстон, пишући сценарио, путовала по Тибету у намери да што више сазна о тој земљи и њеним ста-
и пет хиљада бачених мина на Мостар... Пун сам утисака и противуречно„сти, јер читава та ситуа-
КУЛТУРА
0. Тибету
новницима. Разговарала је и са Далај Ламом. Спремајући улогу, Бред Пит је провео две седмице са Харером, како би што уверљивије остварио
ај), 20
Свеш не зна праву причу: Лиу Јонгхонг, савешник за кулшуру Амбасаде Ки-
(Снимио: Б. Петровић)
лик младог, ексцентричног планинара, чија је сврха живота било освајање Нанг Парбата, а улогу Далај Ламине мајке у филму тумачи Јетсун Пема, млађа Ламина сестра.
Нажалост, такозвана "вертикална концепција“ програма овогодишњег ФЕСТ-а гледаоцима није пружила прилику да виде и кинески филм "Долина црвене реке“ Фун Ксиао Гана, који је, према речима Лиу Јонгхонга, направио истиниту причу о Тибету.
В. В, Голубовић
ција је један велики апсурд. Али то је за мене ипак само "екс Мостар.
'оппсала:
48 ПОЛА ВЕКА ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА
КУЛТУРЕ СРБИЈЕ
| Пепроцењива | ризница
Културна баштин: њена историјска. умет 6 ничка и духовна врел; ност, темељ је културног развоја сваког друштва. Једна култура може трајати само ако спозна своје. вредности и негује их, а све што је „сторија једне културе. културно наслеђе п тралиција богата су инспирација и импулс за нова трегнућа, самопоштовање и настајање нових вредности духа. | Ово је. поред оста-
лог, истакла Нада Поповић - Перишић министар за културу у Влади Србије. отварајући "ЧуБаре баштине“. изложбу у Музеју примењене уметности организозвану поводом пола века рада и постојања Репу- 2 бличког. завода за за- 5 штиту споменика кул; туре. Међу многобројним угледним званицама био је и патријарх српски Павле. Изложба је атракти; ван подсетник енормног посла који су струч: њаци разних профила # 5 Завола урадили за про- :: ј теклих 50 година. Али, 5 мада је реч о јубилеју. који и јесте повод изложон. ова презентација изазива и помисао о ризници која би својом непроцењивом вредношћу ! могла опти и светски 5 туристички изазов. па п једна ол најрентабилни5 јих привредних грана 8 осиромашене _ земље. 8 Али. тај сегмент “при| че“ већ спада у надле% =
| жност неког аруго
: ____||_|__ _|_њ
Озарена лица су победила
Млада позоришна редитељка Алиса Стојановић је своје виђење Мостара и Сарајева овако
- Сви они веома помно прате културна збивања у Београду. Камерни Театар 55 у Сарајеву већ припрема комаде који се раде на текст Душка Ковачевића "Лари Томпсон“ и УАрт“ Јасмине Рез. Мене су позвали да режирам Ковачевићеву , _ "Лари Томпсон“. _ Приметила сам још да је у Сарајеву било више смеха, а у Мостару суза. јер су ову нашу причу о пријатељству схватили лично. "Арт" им је дао поруку која даје наду иу којој они желе да виде своју оудућност.
К. Брковић
Писци и аншологичари:
Мирковић, Бошко Пешрови
ТВ БЕОГРАД И
НОВИЈУ СРПСКУ ПРИПОВЕТКУ
Антологија и телевизијска
У Документарном програму Телевизије. Београд завршено је снимање и за емитовање припремљено лесет једночасовних емисија “Антологија новије српске приповетке“, које је осмислио уредник Небојша Глишић. Ово смо чули јуче у клубу “Радовић“, приликом представљања. Генерални спонзор овог обимног и сложеног подухвата је издавачка кућа "Народна књига“, која истовремено
ПЛАНОВИ КРУШЕВАЧКОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА
Легат сестар
објављује и првих пет томова ове антологије у којој су пела Александра Тишме (антологичар Милица Мићић-Димовска), Антонија Исаковића (Чедомир Мирковић), Бошка Петровића (Славко Гордић), Драгослава Михајловића (Владета Јанковић) и Живојина Павловића (Марко Недић).
У ову јелинствену антологију од десет књига (и емисија) уврштена су и дела Милорада Пвића, Милисава
Драгослав Михајловић, Антоније Исаковић, Чедомцу ћ и Славко Гордић
Снимио: С. Пикула
«НАРОДНА КЊИГА" ПРЕДСТАВИЛЕ
" Савића, Јована Радуловића, Радослава Братића и Виле Огњеновић. Јеланаеста књига биће приређена на основу гласања гледалаца и њиховог избора писца.
Приказивање десет јејночасовних. емисија о лику и делу антологијских књижевника, у оквиру којих ће бити и драматизације новијих приповедака, емитоваће се сваког уторка на првом програму РТС-а, почев од 17. фебруара. ск
ГАЛЕРИЈА СУЛУЈ
а | Калиграфије
Михаиловић | ђака Чен
- Крушевачки Народни музеј у априлу планира да приреди изложбу уметничких дела из легата сестара Михаиловић, завештаног За| вичајном музеју. || _ у те
Сестре Марија, Олга и Јелена Михаиловић
завичају су завештале стотинак уметничких радова - слика, скулптура и уметничких прелмета - међу којима су и лела Лојзе Довинара, Пеђе Милосављевића, Љубице Сокић, Петра Лубарле, Антона Хузера и других. . „Директор Музеја, Драган Рашковић рекао је да легат броји стотинак дела, а да очекује да ће до краја године бити обезбеђен и алекватан амбијент у коме ће, уз одређену селекцију. бити формирана стална поставка.
Марија Михаиловић, виолинисткиња светског гласа, прво музичко образовање је стекла у Београлу да би школовање наставила у Бечу 1927. године на високој школи за музич-
ку и драмску уметност.
Она је. са сестром Олгом, пијанисткињом високе репутације, имала низ запажених наступа. а добитник је и бројних признања као што су Орден Светог Саве првог реда 1929. аграде југословенских виолиниста 1947. године, а заједно са сестром Олгом, Селмојулске награде за животно дело 1963. годи-
голине,
не.
|Ли Фана.
- Групна "изложба 28 ученик кинеског уметника калиграфије и акварела Чен Ли Фана отворена је у галерији Савеза улружења ликовних уметника Југославије (СУЛУЈ) у Београду.
Изложено је педесетак радова младих заинтересованих за тајне традиционалног кинеског сликарства и калиграфије, који похађају неки од течајева које у Београду држи кинески уметник.
Чен је први, ни за сада једини
школовани кинески сликар из
дина.
Шангаја, који у Југославији 60рави с прекидима већ седам го-
Изложени су радови на напиру у техници тушева и акварела, а уз радове ученика, изложене су Ш слике учитеља Чена.
БИБЛИОФИЛСКО ИЗДАЊЕ “ИНТЕРПРЕСА"
на седам језика
Књига
У Народној библиотеци Србије јуче је представљено библиографско издање песме “Ноћ скупља века“ вића Његоша. Песму преведену на седам језика, објавио је београлски "Интерпес“, придружујући се јубилеју 150 година штампања “Горског вијенца“.
Ова јединствена Његошева песма први пут се, у издању "Интерпреса“ појављује преведена. У изузетно технички опремљеној књизи нашли су се поред | оригиналног текста на српском језику, и
преводилачких | имена, Вук Минић, Лариса и Бранимир : Човић су Његошеву песму о љубави пре- | певали на руски, Вјера Бакотић - Мијушковић на италијански, Коља Мићевић на француски, Зоран Константиновић на немачки, Едвард Д. Гој на енглески, Силвија Монрос - Стојаковић на шпански и Ћин Сјаслеи и Радослав Пушић ;
препеви еминентних
на кинески.
Књига је осликана тематским циклусом слика Оље Ивањицки, које су за ову прилику и изложене у фоајеу Народне библиотеке Србије, а странице књиге обележава медаљон са ликом Његоша, рал вајара Небојше Митрића. Ликовнографичку опрему књиге урадио је Мир- |
ко Мркић Острошки.
О Његошевој песми “Ноћ скупља вијека“ насталој вероватно 1844. године у Перасту где је Владика боравио, и њеном превођењу на јучерашњој свечаноародној библиотеци говорили с
сти У између осталих Зоран К
и Василије Калезић, писац поговора за | ово излање. Калезић превођење ове Ње- | гошеве химне љубави, њен нови живот у варијацијама лругих језика и њихових ; мелодија види као стапање у општи допринос свету, верујући да ће она одјекнути - бити слушана и читана са лепим мислима о снази нашег језика и даровитости нашег великог песника .
Петра Петро- |
онстантинови
Ј. Косановић
одори називао
купља вијека
Ноћ с
НАМ Кох МАУЕС ВЕЗИВА НАЗНАЧЕН
а:
~
НОВО ИЗ "ПРОСВЕТЕ" Павковићеви
„Критички текстови.
Београдска издавачка кућа "Просвета" у оквиру едиције "Савремени есеј" објавила је нову књигу Васе Павковића "Критички текстови“.
По образовању лингвиста, Васа Павковић (1953) до сада је објавио пет књига поезије. три збпрке прича и прпредио неколико књига из наше књижевне традиције. Аутор је критичко-постичке хрестоматије младе српске поезије "Шум Вавилона пи збирке текстова о страним писцима “Све стране света“.
У књизи "Критички текстови - савремена српска проза објављени су Павковићеви _ текстови писани у периоду 19821997. на страницама “ Времена“. "НИН-а". "Политике . "Књижевне речи“... Павковић “ овим критикама разматра стваралаштво више генеранија српских прозапста. од Угринова, Чолановића, Киша, Павића и Светлане Велмар Јанковић ло Стевановића, Савића, Албахарија и других још млађих писаца. То је, како бележи рецензент Чедомир Мирковић, мозаичка сли-
ка појава и кретања која.
су обележила крај века у савременој српској прози.
3)
8 1881: - Рођен је руски 4 војсковођа и по8 литичар Климент Јефремович Ворошилов. · маршал СССР, учесник | револуција 1905. п Окто-
барске револуције 1917. У грађанском рату 01 1918. до 1920. је успешно волио операције против белогардејаца и страних интервенционистичких трупа. У Другом светском рату је командовао _— јединицама Северозападног правца Лењинградског фронта. - Рођен је немач-
5 ки политичар и економиста Лудвиг Ерхард, западнонемачки канцелар од 1963. до 1986. главни архитетка привредног „опоравка и успона Западне Немачке после Другог светског
хр-
о
| Среда, 4. фебруар, 35. дан 1998. До краја године 330 дана
ватског порекла Виктор Новак, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Историјског института Академије. Дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу. а латински и помоћне историјске науке је специјализовао у Ватиканској школи у Риму. На Београдском универзитету је предавао латинску палеографију, дипломатску: и историјску методику с филозофијом. Објавио је велики број расправа п студија из историје југословенских народа и историје књижевности. У капиталном лелу "Мавпшт сптеп“. објављеном убрзо после Другог светског рата, документовао је злочин геноцида усташког марионетског режима над Србима у тзв. Независној Држави Хрватској. ЛОТ - Умро је српски : адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у АустроУгарској, борац за либералне реформе и непомирљиви клерикализма. 1908. - Рођен је српски слика е -
Пеђа р Предраг члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник ин-
противник
Милосављевић, _
тимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону, Међународну репутацију је стекао 1937. на изложби у Паризу на којој је лобио “Гран при“.
- Умро је дивизијар. црногорске и генерал југословенске војске Јанко Вукотић, јелан од највећих војско-
2
| | ј
вођа у балканским ратовима и у Првом светском рату. Као начелник штаба. црногорске Врховне команде, команловао је 1915. Санџачком Војском, чијих је 6.500 бораца у бици код Мој-
ковца спречило аустроугарске армије да ударе у бок српске војске која се повлачила ка Албанији,
ПЕТ · Совјетски вођа
Јосиф Висаринович Џугашвили (Ста.
љин), прелседник САД | Френклин Делано Ро- : звелт и британски премијер Винстон Черчил отпочели су у Јалти на Криму разговоре о уређењу света после Другог | светског рата. ПОРТА Прелседник срп- | – ' ске владе у оку: | пираној Србији у Другом | светском рату генерал Милан Недић је, према званичној верзији, извр“ | шио самоубиство током истражног поступка. Његова улога у време оку“ пације је и даље контроверзна у српској истор!“ ографији. Једни сматрају да је био издајник у слу“ жби окупатора, а лруг! виде у њему трагичну фигуру, човека који Је свесно жртвовао углел | преузевши функцију ше- | фа владе у окупираној земљи како би колико толико ублажио траге“ дију српског нарола.
- Умро је српски
сликар Стојан" Аралица, члан Српске академије наука и уме ности, мајстор с израз!“ тим осећањима за 60)“ После студија у Минхе ну. Риму и Паризу, пре“ путутовао је Шпанију северну Африку | Изи лију и дуго је живог У Паризу, а од 1948. у Бе , гралу. Најчешће је 6, | као прелеле и МТ. | природу, под утитоје“ минхенске школе "17 риске школе Андре та: сл о И
соота - -7777 7
% 5 у С: