Борба, 14. 04. 2000., стр. 9
Ио и
ни
БОРБА
КУЛТУРА
14. април 2000. 9
ДАРИНКА МАТИЋ ПОСЛЕ ГОСТОВАЊА СА ХОРОМ
Скромна у одговорима када су у питању успеси које већ три деценије убира са њеним женским хором "Колегијум музикум" и Академским хором "Обилић", као и са готово свим оркестрима како домаћим тако и гостујућим из иностранства, Даринка Матић - Маровић и сада после сјајних критика понетих из Рима са концерта у оквиру прославе две хиљаде година хришћанства, загонетно, уз осмех говори за "Борбу":
- Га свечаност звука коју смо доживели у контакту са људима, са духовном и световном интелигенцијом, певајући на спонтаним концертима на Шпанском тргу у Риму и тргу Светог Марка у Венецији, нешто је најлепше што смо понели из Италије. А одушевљење бројне публике, овације на ногама и њихова игра уз нашу песму су верујте, највеће признање нашем раду и музици коју смо извели. Дајући све од себе, надам се да смо оправдали позив и одлазак на прославу у Рим. Музика спрских композитора јеромонаха Исаиа Србина, Стевана Мокрањца, Јосифа Маринковића и Марка Тајчевића и овог пута била је универзални језик који је градио мостове културе између нас и свих народа који су у том тренутку били на нашим концертима - са поносом истиче Даринка Матић - Маровић.
Ову ласкаву титулу најбољих извођача на прослави у Риму, у препуној базилици цркве Санта Марија ин Аркели, понели су и од критике, која је певање хора "Обилић" оценила као анђеоско. Красила их је изузетна хорска дисциплина, чиста интонација и хомоген звук, а изврсни солисти били су такође похваљени
- протођакон Владо Ми-
МАРОВИЋ,
кић, Радивоје Симић, тенор Владимир Андрић, баритон. Али за неуморног уметника, какав је Даринка Матић - Маровић, нема предаха. Презаузетост радом је радује, то је као посебна инспирација, а свакодневне пробе са хоровима "Обилић" и "Колегијум музикум", као и са Београдском филхармонијом корак су даље у непресушном музичком даху ове велике уметнице. Већ 16. априла, у недељу, Даринка Матић Маровић ће стати пред ви-
ДИРИГЕНТ "ОБИЛИЋ" У ИТАЛИЈИ
Музика гради мостове
радост у животу. Трудим се да понекад и преузимају моје дужности, и волим да их окупљам око себе, јер на пробама највише уче.
А колика је снага, ентузијазам и умеће нашег диригента иза којег су хиљаде и хиљаде концерата, говори богат програм за предстојеће дане:
- Хор "Обилић" гостује на Фестивалу балканских земаља од 26. до 29. маја у Грчкој, Касторији. Истовремено спремамо и Вердијев "Реквијем" са солистима и диригентом из милан-
Рад са студеншима као инспирација: Даринка Машић - Маровић
ше од 250 извођача, који ће одржати хуманитарни концерт намењен Центру за заштиту одојчади, деце и омладине.
- Изводимо први пут "Божанствену литургију преосвећених дарова" Димитрија Големовића и већ
познату Кантату Проко-
фјева "Александар Невски". Имамо и по три пробе дневно, али за мене је рад са дивном омладином, мојим студентима бескрајна посвећеност и највећа
ске "Скале" а посебна част, припала ми је када су ме позвали да диригујем концертом Хора РТС-а, 21. маја поводом 100-годишњице од рођења нашег славног композитора и педагога Марка Тајчевића, који је био и мој професор, којег сам изузетно ценила јер ме је упутио у све оне значајне музичке форме и тајне дириговања, које покушавам данас и својим студен-
тима да пренесем. К. Брковић
НОВИ САД
филхармонија
пи: са смакао, | Обновљена Војвођанска | Нушићеви дани |
ЦРНЕ ГОРЕ
Колико иницијатива групе писаца из Берана да оснују Удружење српских књижевника Црне Горе има разлоге у том што је све очигледнија антисрпска политика званичне власти пренесена и на културне институције Црне Горе, колико њена реализација може несвесно да оснажи и сепаратистичке тенденције те исте политике која негира темеље заједничког духовног бића српског и црногорског народа - питања су која сигурно заслужују озбиљнију и ширу расправу. ;
окушали смо да тај одговор добијемо прво од Удружења књижевника Црне Горе, које је и прозвано од покретача ове иницијативе, као један од криваца што су српска култура и језик данас у немилости у Црној Гори и што у оквиру ове институције нема места ни за писце ни за мишљења која се не одричу заједничких темеља и заједничког бића.
Нажалост, током јучерашњег дана то нисмо успели, јер једноставно у дому писаца у Подгорици нико није дизао слушалицу. (Можда ћемо успети наредних дана). Истовремено, занимало нас је и то да ли је Удружење књижевника рбије, (присуство чијих предтавника на оснивачкој Скупштини у Беранима заказаној за 6. мај, најављују ининијвториј добило званични позив и контактирало са неким из Берана. Од Предрага Богдановића Циа, секретара УКС-а сазнајемо да Удружење није још увек примило никакав званич-
0 ИНИЦИЈАТИВИ ЗА ОСНИВАЊЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА
Моћ политике, одговорност писаца
ни позив, нити је било каквих званичних контаката по питању ове инициЈативе. Чули су за ту иницијативу, каже Богдановић, али је прерано, да се она озбиљније прокоментарише, јер заиста још увек не знају о чему се рали.
Наравно, известан опрез УКС је разумљив, · не само због тога што очигледно још увек нису довољно упућени у то ко ће чинити то удружење, ко ће бити у њему, шта оно има намеру, како ће моћи да ради, него и због деликатности општих односа између Црне Горе и Србије, па према томе и њихових еснафских организација. Наиме, познато нам је да је УКС покренуо иницијативу за потписивање договора са црногорским _ удружењем писаца о заједничкој сарадњи, што већ само по себи говори о томе да у тој сарадњи нешто није како ваља, као и покушају српских писаца да ту нешто поправе. Тај договор је потписан, али колико знамо након што је текст предлога ношен у Црну Гору у Министарство културе, тамо редигован и доведен до тога да предвиђа сарадњу можда мање конкретну и обавезујућу него са Удружењем књижевника Пољске.
Разумљива нам је деликатност, нарочито ако деликатност схватимо као одговорност. А она је у овом историјском тренутку потребна итекако црногорским писцима, било онима који се називају само тако, или као српски писци из Црне Горе.
"_Ј. Косановић
Након десетогодишње паузе, на музичку сцену поново се вратила Војвођанска филхармонија, која ће данас у Српском народном позоришту одржати свој први промотивни концерт.
Потпредседник Извршног већа Војводине др Павле Будаков, је на конференцији за новинаре оценио да је ово изузетан културни птевај и рекао да ће покрајинско Извршно веће бити трајни покровитељ овог ансамбла. Званичан протокол о установљењу Филхармоније и њеном раду при Академији уметности у Новом Саду биће потписан до краја недеље у Извршном већу.
Декан академије уметности у Новом Саду Ненад Остојић је подсетио да Војвођанска филхармонија наставља традицију Новосадсе филхармоније осно-
ване још 1924. године која је олржавала своје концерте, односно радила све до 1964. године. Након те године одржавани су спорадични концерти. Године
часова "Двора са'' Јели тар Жебељ: Љиљане
(Београд; Бећковић
бити извед Неће моћи" ган Петровић И
1976. у оквиру Музичког центра Војводине иста филхармонија добија назив Војвођанска и под тим именом радила је до 1990. када је одржала последњи концерт. Амбиција овог ансамбла, према речима Остојића, је да у својим редовима, поред врсних музичара из Војводине и наше земље, окупља и најпознатија имена из иностранства. За ову годину планирано је да се реализује шест пројеката, а идуће године десет.
Након концерта у Новом Саду, Војвођанска филхармонија ће свирати у Сомбору, потом на Новосадским музичким свечаностима, а идуће недеље музицираће пред зрењанинском публиком. :
На данашњем концерту, Војвођанска филхармонија извешће дела Јоханеса Брамса и Михаила Глинке, до ће ансамблом дириговати Младен РА.
Л. Шибалија
Ју У мљен
сцени
Напустио нас још један глумац. Наш Богдан Боца Михаиловић, првак Драме Народног позоришта, умро је јуче у Београду.
Воглан Михаиловић је рођен анђеловц И ар 1940. На Академију за позориште, Ори и телевизи-
еограду је при-
1962/63. на класу глу- у ме код професора Мате Милошевића и Предрага Бајчетића. Радио-глуму је полагао код проф. Мире Траиловић, а филмску код проф. Бошковића. Дипломирао је 1966. годи-
не. Те, 1966. године,„први пут је заиграо на
ародног позо-
ишта у 1
"Максим Црнојевић" рној
"Нушићеви дани" у Смеле- | реву, посвећени нашем вели- | ком комедиографу који је : део свог живота провео 7 овом граду, одржаће се од 17. до 28. априла, а отвориће их глумица Светлана Бојковић, прошлогодишњи добитник "Нушићеве награде".
оквиру ове традиционалне манифестације ликовни критичар Ђорђе Кадијевић отвориће самосталну изложбу слика Момчила Антоновића. Други део "Нушићевих дана" биће у знаку Павла Минчића, овогодишњег д0битника награде за животно дело, која му је додељена за допринос позоришној уметности Србије. Како је програмом манифестације предвиђено, биће представљене и две књиге - "Нушић, позоришни стваралац 20. века" Драгане Чолић Биљановски и монографија "Павле Минчић", глумац збиље и истине" Милосава Мирковића.
На овом фестивалу ће учествовати позориште "Љубиша Јовановић" из Шапца, Народно позориште из
У БЕОГРАДУ, ЈУЧЕ Преминуо Богдан Михаиловић
улогу Ђорђа. Од тада, па до последњег дана остао је веран свом, Народном позоришту, у којем је одиграо преко осамдесет улога. Поменимо само не"Јелени Раде "Три сестре" Петар у Швајцарски сир у Брехтовој "Мајки Храброст", Розенкранц "Хамлету", Сиро у Мандраголи", Угљеша Бездановић у "Пелинову", Суљо у "Хасанагиници", Медведен"Галебу", Данило удима са четири
ке: Лола у Ћетковић",
" уми",
школске
ко у " прста"..
одржати сутра
представи
Овогодишњи добишник "Нушићеве награде": Павле Минчић
Комеморација ће се 11 сати, на Великој сцени Народног позоришта, а сахрана је истог дана у 13.30 на Бежанијском гробљу у Београду.
Сомбора, смедеревски театар "Бранислав Нушић", као и београдске куће "Модерна гаража" и Мало позориште "Душко Радовић".
а време ове манифестације биће одржан и тродневни сабор основних школа које носе Нушићево име. По први пут биће додељена и специјална награда за најбољу представу, у виду статуете "Бранислав Нушић" академског вајара Власте Филиповића.
МЕ
#1629. Рођен је холанд#44 ски астроном, ма; тематичар и физичар Кри· стијан Хајгенс, који је 5 1655, открио тајну изгледа Сатурновог прстена посма- траног са Земље и објаснио промене тог изгледа током | хелиоцентричног кретања 8 Сатурна. у | ТЕД - Умро је немачки о композитор Ге; орг Фридрих Хендл, уз Јохана Себастијана Баха нај· истакнутији представник 5 барока у музици. Безмало # целу каријеру је провео у Лондону као директор Краљевске музичке академије. : Стварао је опере изразите 5 драматике и богате мело: дике. · 1865. У Председник 5 ~ САД _ Абрахам 5: Линколн је смртно рањен 5 у атентату, неколико дана # после окончања четворо: годишњег Америчког гра# ђанског рата и пораза ју: жних држава Конфедера: ције. На њега је, док се на< лазио у ложи вашингтон-
Копачно комплетан песнички опус: Бранко _ Радичевић | _ _______
ћ није био само ве-_ у неком смислу и. сно да се види жан-
и- ровско ширење његовог опуса, као и
_ вао лакој
У МУЗЕЈУ РУДАРСТВА И МЕТАЛУРГИЈЕ У БОРУ Фотографије Радета Милисављевића
Приказивањем око 100 колор дијапозитива у Галерији "Бакар' и отварањем изложбе уметничких фотографија "Исток - људи и предели" у Галерији Музеја рударства и металургије у Бору Раде Милисављевић (Варош код Сврљига, 1920) се на својој 24. самосталној изложби представља Боранима. Фотографије су настале у Индији, на Хималајима, у Сингапуру, Малезији, Турској и на Тибету.
Овај агилни Умеаине о тографије, члан УЛУПУДС-а и мајстор уметничке фотографије Фото савеза Југославије на својим слајдовима и фотографијама бележи живот,
пределе, догађаје и сусрете са људима у земљама Блиског и Далеког истока, а изложбу су пре Борана већ имали прилике да виде Књажевчани. Из Бора ова поставка се сели у Зајечар, Неготин, потом у завичајни Сврљиг, у Београд и Бањалуку. Изложба у Бору биће отворена ло 24. априла. Раде Милисављевић овом серијом изложби обележава пола века свог 6огатог уметничког стварања у области фотографије, а прву фотографију је пре 50 година урадио баш у Бору фотографским – апаратом купљеним у овом рудар-
ском граду. Ж,А.
== Поставка 0
У ликовној галерији КОВ-а постављена је изложба линогравура познатог ликовног уметника из Румуније Ђелу Мурешана о познатом румунском принцу и борцу против турских завојевача Влацу Цепешу, познатијем широм света под надимком Дракула. Ову изложбену поставку, која садржи педесетак уметничких остварења отворила је Светлана Јовановић, кустос Музеја савремене уметности у Београду.
Све линогравуре Ђелу
ског позоришта ""Аиогв 4 Тћеаге" пуцао наводно умно поремећени глумац, иначе:
пристали-
ца поражених јужњака Џон Бут.
1883. ИЕ Рођен је српски
4 писац Сима Пан-
дуровић, један од оснивача српске модерне. После дипломирања на Филозофском факултету у Београду био је гимназијски професор у Ваљеву и Беоиграду и уређивао је више часописа, укључујући "Мисао". Критика је оштро реаговала на његову прву збирку песама "Посмртне почасти", прожету песимизмом, у којој је драматично опевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој и побуну и осећање смрти.
Мурешана (1944), сликара познатог и ван граница његове домовине, јер је до сада самостално излагао и у Немачкој, Француској, САД и Швајцарској и носилац је бројних и угледних награда, рађене су искључиво у црвеним и црним бојама и тоновима и доносе призоре из легенди и предања о Владу Цепешу - Дракули, који је посебну популарност стекао у филмским остварењима, као вампир, иако је у стварном животу био отмен и храбар румунски племић
- Самоубиство је извршио руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма, сломљен личним недаћама и раскораком његовог сањарског темперамента и сурових околности у СССР, у којем је лењинистичку диктатуру сменила још гора стаљинистичка страховла- : да. Заслу- | жан је за | развој и] лирско-епске и лирско-фанта- стичне поеме, тонског стиха, • принципа реализације _ метафоре. Знатно је утицао на низ совјетских и европских песника. ! 1969. ИЕ Умро је српски 4 књижевни историчар Петар Колендић, професор Београдског универзитета, члан Српске акалемије наука и уметности. Објавио је велики број на-
| - Високи официр | 1999. Сфора, који је за-
то како је и колико стално усаврша- ·
ју и језичк) МИ и Косановић
У КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ, ВЕЧЕРАС
Уручење "Златног прстена“ Дејану Медаковићу
- Овогодишњи добитник "Златног прстена деспота Стефана Лазаревића" _ крушевачке "Баглале" је пр Дејан Медаковић, председник Српске академије наука ти уметности, коме ће ово угледно признање бити уручено у крушевачком позоришту.
Том приликом, како је најављено из "Багдале", биће олржана промоција антологије српске православне лирике под називом "Духовница" уз учешће књижевника Раше Перића, Ђока Стончића, Верољуба Вукашиновића и Јелене Протић Петронијевић.
који се истрајно борио за ослобођење своје земље од турских аи па Изложба Белу Мурешана, иначе, отворена је у необично време, тачно у поноћ, доба када устају вампири и прогоне и муче своје жртве и на тај је начин симболично означено легендарно трајање принца Дракуле, чувеног широм читаве замаљске кугле. За ову изложбену поставку у Вршцу, иначе, влада велико интересовање. Д.Т.
5
учних студија, расправа и ; чланака из старије, нарочи- | то лубровачке и далматин- | ске књижевности. 1986. Умрла је францу- |
Д ска књижевница | Симон де Бовоар. егзи- | стенцијалиста, аутор рома- | на, позоришних комада и филозофских есеја. Е 1994. ЈЕ Два америчка вој-
4 на авиона "Ф-15" су изнад северног Ирака гре- | шком оборила два америчка војна хеликоптара, усмртивши свих 26 људи у њима,
тражио да остане анониман, потврдио је изјаве очевилаца да су на територији Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације Босне и Херцеговине пала четири НАТО авиона које је изнал Србије поголила Противвазлушна олбрана Војске Југославије и да су пронађена тела тројице погинулих пилота. Он је потврдио и обарање два хеликоптера, чији су пал преживела лвојица ол 37 | америчких командоса у. њима.
мо