Борба, 07. 07. 2003., стр. 21

kultura

ponedeljak, 7. jul 2003. 2 1

| POZORISNE PREMIERE

Neuverljiv eksperiment

“Ovo bi mogao biti vas srecan dan” Milete Prodanovica u dramatizaciji Mase Jeremié i reziji Stevana Bodroze, praizvedba na sceni Beogradskog dramskog pozorista

MUZICKE VARUJACHE

Briliantno uz mnogo muzicke

eee

Malta Fy

Kazu da postoje ljudi koji veruju da se i od telefonskog imenika moze.saciniti zanimljiva pozorisna ргедзгауа. Mozda, ali od &tiva Milete Prodanovica, koje je posluzilo Маз Jeremi¢ da sacini pozori8nu predstavu “Ovo bi mo_ gao biti vaS srecan dan”, tesko _ da bi pozornicom mogao pro-

tment let SBA itr

na Zivu dramsku igru. Cak i pod uslovom da prihvatimo neke Cudne kriteryjume koje _ Maga Jeremié primenjuje u syojim dramatizacijama. Jed-

nostavno, od kolaza zurnali-

sti¢kih citata, koji obojeni

Prodanovi¢éevom ironijom

mogu imati kakav takav lite- rami egzibicionizam, nemoguce je saciniti dramsko Stivo koje bi posedovalo ili bar simuliralo neki dramski nertv. Kontrapunkt, ali ne dramski,

Se ctliuape ius

фи] fot је Net ee eeeTO e e

| lezi u Cinjenici da pokuSana » dramska forma zapravo otkrivy va svu ispraznost literarnog q predloska.

Zapravo rediteljeva teza da junak ovog komada moze biti Svako ili Niko najbolje govori

' koliko su likovi i teme predstave “Ovo bi mogao biti vas sre¢an dan” opsta mesta. I da Bodrozino uverenje “da je ovo pokuSaj da se za ovu dramsku

l2 1s , kao 1 neobiéan tret-

i man tema iz globalne politike i i moderne svetske situacije,

с pronade prava svetska forma

“SS zaceta U univerzumu moder-

m nog kabarea, a propustena

| kroz prizmu fantastike i oStre ја Socijalne satire...” tek isprazno si teoretsko naklapanje bez

2 Stvarne scenske podrske.

Zaludu se reditelj takode

св Oe:

на КО с

" Олакгећпа а

1" “Korto Malteze u Sibiru” Huga Prata, animirani film u reziji Paskala Morelija; Francuska 2002.

- -Raspucin, Long Lajf, prisq padnici tajne grupe “Crveni 2! Тепјеп", гизка отоћса 1 Копо Vi Malteze - сте дгидпи Која је oi konatno iz stripa izuzetno au uspesno preseljena na filmsko Ја platno kao animirani film.

) Ovaj omiljeni pustolov i selusamljenik, uz koga sumnoge jogigeneracije sazrevale i nalazile 972SVOj Zivotni put, koji je u striugpu projezdio mnogim konti-

ст 1 daSak neéeg Sto bi slicilo.

trudio da glumacke kreacije Pavla Pekic¢a, Vanje Milaci¢ i Vanje Ejdus forsira do zestoke glumacke ekspresije. NiSta viSe od bledog utiska 0 troje iz-

nentima, savladao nesavladivo, ali nekako uvek ostajao sam, u par navrata je trebalo da se “domogne” filma. Ali njegov tvorac Hugo Prat za Zivota nikada nije bio do kraja zadovoljan ponudenim scenarijima. Konaéno su Francuzi uzeli stvar u svoje ruke i pod autorskom palicom Paskala Morelija nastao je savrseno i do najsitnijih detalja uraden animirani film “Korto Malteze u Sibiru” na koji bi i sam Prat bio ponosan. U filmu se na trenutke gubi granica izmedu stripa, crtaéa i igranog filma, zbog odliéne animacije likova, pa ¢ak i do Guvenog i prepoznatljivog Maltezea kad pali lenjo svoju omiljenu cigaru. -

Uostalom i sam Moreli je izjavio kako je Zeleo da film upravo bude uraden onako kako bi ga moZda i sam Prat rezirao, Radnja je smeStena u Sibir za vreme Oktobarske revolu-

Bled utisak: scena iz predstave “Ovo bi mogao biti vas sreéan dan”

uzetnih glumaca na zaludnom poslu. Stoga se publika i raziSla sa utiskom da ovo i nije bio neki njen sretni dan. Milutin Misi¢

FILMSKE PREMIJERE

vantura osvajanja

cye, 1 prati misteriozni voz koji prenosi dragocen tovar za finansiranje kontrarevolucije u Carskoj Rusiji. Sama priéa pocinje u Hong Kongu gde Malteze uz pomoé tajne organizacije “Crveni fenjeri” i Gudljivog Raspu¢ina mora da preotme zlato i vrati ga tamo gde pripada - u Hong Kong. Uz diskretnu eleganciju Svojstvenu samo ovom starom junaku, ni pucnjava, ni krv, ne izgledaju straSno 1 паsilno. Sam Malteze je u filmu kreiran baS onako kako bi ga svaki ljubitelj ovog

Dolaze¢i na samo jedan dan, zbog koncerta, u prevreli Beograd, italijanskom orguljaSu Stefanu Ratiniju se u dolasku izgubio i prtljag. Na srecu, note i orguljske cipele imao je sa sobom, te je, u pozajmljenom odelu 1. jula sportski 1 profesionalno otvorio festival orgulja, koji traje sve do 10. jula. (ZahvalJujuci odli¢noj organizaciji Beogradskog kulturnog centra, tu се se odigrati i majstorska Skola orgulja). U katoli¢koj crkvi Blazene Djevice Marije, Ratini je prikazao tri veka italijanske muzike za orgulje. Prva lekcija o patriotskim programima...

Program podeljen na tri celine - barok, savremena muzika i slobodna improvizacija - prikazao je Ratinija kao umetnika sa svestranim interesovanjima, kao i sa odli¢nim poznavanjem stilova. On je, takode, jedan od retkih umetnika koji se obratio publici i objasnio ponesto o onome Sto ¢e svirati. Tako je beogradska publika, u nedostatku pisanih tekstova o autorima (koji su nestali iz

-Stampanih programa diljem Beograda, valjda zato Sto Beogradani sve znaju o svakom...) Gula Zivu, sazetu i preciznu re¢, a zatim i muziku. Koncert Antonija Vivaldija u Ce-duru napisan je povodom posete Velikog Mogula Veneciji, pa se kroz tradicionalne barokne harmoni-

strip junaka zamislio. Uz pozajmljeni markantan glas RiSara Berija, on je graciozan i uzbudljiv u svakom pokretu, on prosto zavodi gde god da njegova vitka noga kroéi. Savrsenom preciznoS¢u doéaran je njegov neuhvatljiv kompanjero Raspucin, koji se u Stripu pa i u filmu pojavljuje odjednom i - niotkuda, kao verna podrska neustrasivom avanturisti. I sledbenice “Crvenih fenjera” i sluga Long Lajf, verno su doéarani u animiranoj formi a Sibir svojom nepreglednom hladnocom deluje u filmu gotovo stvarno.

“Korto Malteze u Sibiru” je pokazao da francuska kinematografija suvereno stoji u vrhu svetske animirane produkcije. Posto su se ostvarili snovi mnogih da Malteze postane crtani junak, vredi se nadati 1 nastavku ovog filmskog dela.

Mj. Ristovi¢é

maste

je, koje su kod Vivaldija uvek iste i uvek nove, provlaée 1 “vla8ki” motivi. Sam veliki Bah je transkribovao ovaj koncert za orgulje. Ratini je u Alegrima bio u svom elementu, doZivljavajuci zdravo i veselo barok, no u Recitativu laganog stava ponestalo je ideje. Skolski i bledo, kao dobro nauéeno, ali ne i umetnicki doZivljeno, Zyucao je ovaj stay. Ista manjkavost ponovila se i u raspevanom Andanteu Baldasara Galupija, dok je Sonata istog autor zazvuéala slatko i nepretenciozno, sa interesantnim registrom flaute. Velika Fuga u g-molu Benedeta Marcela zaokruzila je barokni deo programa. Kompozitor Marko Enriko Bosi (1861-19259, u Temi sa Varijacijama op: 115, iskoristio je orgulje do maksimuma, sa svim mgoucim kombinacijama registra, uz mnogo muzicke maSte, i tu je Ratini doSao do punog izrazaja. Bosijev Intermeco niJe bio toliko interesantan. I Bonaventura Soma (18931958) napisao je delo za pun potencijal orgulja - virtuoznu Tokatu, ili, kako se izrazio Ratini, bile su to “miSicave orgulje”. Improvizuju¢i u velikom stilu na zadatu temu “Zelenih rukava’, Stefano Ratini se briljantno oprostio od beogradske publike. Smiljka Isakovié

NA PALICU OD 25. JULA DO 1. AVGUSTA

Jubilarni tilmski

festival

Deseti Medunarodni filmski festival “Palic” biGe odrzan od 25. jula do 1. avgusta, sa 15 filmova u konkurenciji za nagrade i oko 70 u pratecim programima, najavio je direktor manifestacije Radoslav Zelenovic¢.

Od ove godine Palicki festival je, kao prvi sa ovih prostora, postao ¢lan Evropske asocijacije filmskih festivala, sa sedistem u Briselu, istakao je Zelenovic, dodajuci da je to veliko priznanje ovoj manifestaciji, pokrenutoj u teSko, sankcijsko vreme potetkom devedesetih godina.

Ulazak u Evropsku asocijaciju uslovilo je izmenu u glaynom programu, u kojem od ove godine nece biti ameriékih hitova. Prateci programi, kao i do sada, predstavljaju kinematografije zemalja suseda i Sireg regiona.