Борба, 04. 04. 2005., стр. 7
Ponedeljak, 4. april 2005.
BORBA 7
- sk unije. 0) uBosnii
saopštio je Eufor.
__U saopštenju Eufora je pre-
izirano da je grčki vojnik, pri·padnik vojne policije, bio. umešan! u nesreću u čelvrtak uveče. ali l pogibije | nije bio na dužnosti. Snage EU, koje imaju. oko 7) 000 ON u BiH, ras-
- "Pa kao zamena OON, _ NATO za stabilizaciju (Sfor),
00% je učestvovao · - u operacijama pružanja po
aa, "Si King se. | osoba, od kojih su
O kada se letelica srušila leko 0 obale ostrva, iz-
kog transporinog | (oji je stigao danas kod ostrva Nias da bi učestvovao u pružanju pomoći nastradalima posle O a koji j je u
tiv neonacista
inhen. - Više hiljada ljudi
«izašlo je u subotu na ulice,
“Minhena da bi protestovali ie
.-
žan koniraprotest oko 750
Sludenata protiv marša neko- ·
0 stotina neonacisla. še
grada, a nasini incidenti OJ n zabeleženi.
_ Demonstracije neonacista
u Nemačkoj redovno izazivaju ) masovne kontraproteste. MOO
i Kirgizija pregovara ·Biškek. - Parlamentama · komisija | Kirgizije na čelu sa - predsednikom Omurbekom
- . Tekebajevom olišla je u Mo-
| Skvu radi pregovora sa SVTO-.
- nulim predsednikom Askarom |
Akajevom,.·
Kako 55 oČokUje, AV je će.
pred komisijom napisat izjavu 0 Ostavci, koja će biti sudski. overena, a kasnije pročitana“
- samo pred parlamento \ koi predvidja ustav.
_ "Toće omogućiti da izbo | koji su već zakazani, ako | + POJeant ne promeni da prodju legitimno, da bi i sledi
Prema Akajevu, njegov je| dini ciljje da zemlji OoDtogn8ı | __daizadjeiz ustavne krize.
| Akajev je napustio Kirgiziju
_ Sovni neredi u glavnom gradu
~ Biškeku, otišavši prvo u su-
- Sedni Kazahstan, a potom u Moskvu, gde se i sada nalazi.
|R} rcegovini poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Sarajevu, |
. _ ?24.marta kada su počeli ma-.
sve?
.. Pet dana u ecušdMinaria
GUNUNGSITOLI. - JEDAN INDONEŽANIN IZVUČEN JE U SUBOTU ŽIV ISPOD RUŠEVINA SVOJE KUĆE NA OSTRVU NIAS, UNIŠTENE U ZEMLJOTRESU JAČINE 8,7 STEPENI RIHTEROVE SKALE, KOJI JE U UTORAK POGODIO OSTRVA U INDONEZIJI USMRTIVŠI, PREMA NAJNOVIJIM PODACIMA, NAJMANJE 548 IJUDI.
Covek, za koga je
navedeno da se zove Hendra, pronađen je živ dan nakon što su spasilačke ekipe formalno obustavile potragu za preživelima u ruševinama indone-
cija AP.
zijskih gradova uz obrazloženje da su male šanse da je neko mogao da preživi više od četiri dana ispod ruševina, prenela je agen-
Hendra (42) pronađen je nakon što su spasioci čuli kako doziva u pomoć. “Već smo bili izgubili svaku nadu.
Čak
smo spremili i kovčege”, rekao je Kok Ci-
ong, brat spasenog.
Još se ne zna ništa o sudbini Hendrince žene i troje dece, koji su u trenutku zemljotresa bili sa njim u kući.
|| Hronologija zemljotresa
Najveći potresi u poslednjih osamdeset godina
20. decembra 2004 Indijski okean, jačine 9 stepeni Rihterove skale, više od 174.000 poginulih, 106.000 nestalih.
26. decembra 2003 Jugoistočni Iran, Bam, jačine 6,5 stepeni Rihterove skale, više od 26.000 mrtvih.
21. maja 2003 - Severni Alžir, jačine 6,8 stepeni po Rihteru, blizu 2.300 poginulih prema hronologiji agencije AP.
25. marta 2002 - sever Avganistana; jačine 5,8 ste-
Irački parlament je posle dužeg vremena iza
peni Rihterove skale, više od 1.000 poginulih.
26. januara 2001 - Indija, jačine 7,9 stepeni, 2.500 poginulih.
21. septembra 1999 Tajvan, jačine 7,6 stepeni, 2.400 poginulih.
17. avgusta 1999 - zapad Turske, jačine 7,4 stepena, 17.000 mrtvih.
25. januara 1999 - zapad Kolumbije, jačinc šest stepeni Rihterove skale 1.171 poginuli.
30. maja 1998 - sever Avganistana i Tadžikista-
Hasanija sunitskog muslimana
Napad na Abu Graib
Bagdad. - Na desetine pobunjenika je preko vikenda napalo zatvor Abu Graib u okolini Bagdada.
Američka vojska u Iraku je saopštila da je napad počeo u subotu uveče, sa eksplozijama dva automobila bombe, nakon čega je usledila puščana vatra i granatiranje. Vojnici koji čuvaju zatvor su odgovorili na napad i uspeli su, kako Amerikanci
Na Kubi
HAVANA. - KUBA JE OBJAVILA TRODNEVNU ŽALOST I PREKID SVIH PROSLAVA I SPORTSKIH AK“ TIVNOSTI POVODOM SMRTI POGLAVARA RIMOKATOLIČKE CRKVE, PAPE JOVANA PAVIA DRUGOG.
Dekret, koji je potpisao predsednik Fidel Kastro (Castro), pročitan je na početku televizijskog, dnevnika, neckoli-
tvrde, da uspostave kontrolu nad situacijom.
U zatvoru Abu Graib, koji je prošle godine bio žarište skandala zbog maltretiranja zatvorenih Iračana od strane američkih stražara, SC inače nalazi preko tri hiljade zatvorenika.
Istovremeno, u eksploziji automobila bombe severno od Bagdada jutros je poginulo šest osoba - četiri iračka policajca, jedan civil i sa-
na, jačine 0,9 stepeni, 5.000 poginulih.
17. januara 1995 - Kobe, Japan, jačine 7,2 stepena, više od 6.000 mrtvih. 30. septembra 1993 Latur, Indija, jačine šest stepeni pov~ "'Rihteru, 10.000 poginulih.
21. juna 1990 - severo-
istok Irana, jačine 7,3 do:
7,7 stepeni, 50.000 mrtvih. 7. decembra 1988 - sec-
verozapadna Armenija, ja-
brao gredšddoValućeg Hadžema Al
moubica-bombaš, saopštile su lokalne vlasti.
Automobil je eksplodirao dok su ga pregledali irački policajci na kontrolnom punktu u gradu Kan Bani Saadu, 30 kilometara severoistočno od Bagdada. Ranjena su dva policajca i jedan civil.
Nepoznati napadači su u Bagdadu iz automobila otvorili vatru i ubili službenika Ministarstva obrazovanja Hasiba Zamilija.
trodnevna Žalost
ko sati pošto je kubanski ministar spoljnih poslova Felipe Peres Roke izjavio saučešće “vlade i naroda Kube” katoličkoj zajednici.
Papa je bio “ličnost svetskih razmera u svojih 26 godina pontifikata i neumorni borac za mir”, ocenio je Državni savet Kube.
U dekretu se podseća da
Kuba i Vatikan od 1935. gOdine imaju bez prekida diplomatske odnose, zasnovane na obostranom poštovanju. Nakon dekreta, pročitana je “zvanična nota” o obustavljanju svih proslava i otkazivanju utakmica kubanskog šampionata u bejzbolu, koji je u završnoj fazi.
čine 6,9 stepena, 25.000 nastradalih.
19. septembra 1985 centralni Meksiko, jačinc
8,1 stepena, više od 9.500
poginulih.
1978 jačine 106. septembra severoistok Irana,
7,7 stepeni, 25.000 mrtvih. 28. jula 1976 - Tang-
šan, Kina, jačine 7,8 do 8,2 stepena, 240.000 pogunulih. 4. februara 1976 - Gvatemala, jačinc 7,5 stepeni, 22.778 mrtvih.
Indonežani pokušavaju da kupe benzin, čiju ie nestašicu izazvao nedavni ženiloites
29. februara 1960 - jugozapadna obala Maroka, jačine. 5,7 stepeni oko 12.000 poginulih.
26. decembra 1939 provincija Hrzinsan, Turska, jačine 7,9 stepeni, 33.000 mrtvih.
24. januara 1939 - Či-
lan, Čile,
jačine 8,3 stepcna, 28.000 poginulih.
31. maja 1935 = Keta, Indija, jačine 7,5 stepeni, 50.000 mrtvih.
}): septembra 1923 Tokio - Jokohama, Japan, jačine 8,3 stepena,
140.000 poginulih.
Izvoz kriminalaca
NJUJORK. – SVAKI 11. STANOVNIK AMERIKE, ODNOSNO 32,5 MILIONA IJUDI, ROGEN JE U NEKOJ DRUGOJ ZEMLJI, A TREĆINA TIH NEAMERIKANACA SU “ILJUDI BEZ DOKUMENATA”.
U proseku svakih sedam minuta SAD proteraju jednog, tranog, kriminalca koji je u “obećanu zemlju” uglavnom stigao kao dete, najčešće s roditeljima, bežeći od siromaštva ili rata u otadžbini, ali je u novoj “domovini” krenuo putem kriminala. Amerika je suočena s rastućim kriminalom stranaca, odnosno ljudi bez američkog, državljanstva. Stoga je 1996. donet zakon kojim je imigracionim agentima dozvoljen “lov” na došljake koji su se ogrešili o zakon. Otad je proterano višć od pola miliona ljudi, javila je agencija AP.
Amerika se oslobađa kriminalaca - izvozeći ih u 160 zemalja, jcr imigracioni agenti tvrde da je upravo u toliko država bilo proterivanja.
Prema američkini propisima, za proterivanje nije potrelno duboko poniranje u kriminal. Od 1996. godine ono preti svakom ncamerikancu Oosu-
O
Vašington. - Predsednik SAD Džordž Buš ocenio je nedavno da američki imigracioni sistem nc služi ckonomskim potrebama zemlje i predložio da sc stranim radnicima dozvoli da dođu u SAD i tu rade izvesno vreme, ali da im se ne da dozvola za trajni boravak.
Amerika je zemlja koja je oduvek privlačila imigrantc, a od 19. veka u SAD se dosclilo više od 60 miliona ljudi.
Danas u SAD živi oko 20
đenom na godinu dana, čak i ako kazna bude suspendovana. A u zatvor je najlakše stići, bar kad je reč o došljacima u SAD - dovoljno je nekome “naljutiti” kućnog ljubimca.
Najmanje 250.000 stranaca koji su trenutno u zatvorima Širom Amerike biće protcrano, sudeći prema podacima statističkog, biroa američkog, Ministarstva pravdc.
Procenjuje se da u SAD živi više od 11 miliona ljudi “Pbez američkih dokumenata”
Odgovorni tvrde da precizan broj dosad protcranih nije poznat, a statistika da je čak 80 odsto neamecrikanaca vraćeno u sedam karipskih i latinoamoričkih država - Jamajku, Honduras, Salvador, Kolombiju, Meksiko, Gvatemalu i Dominikansku Republiku.
Prema podacima američkog, Hiroa za pitanja imigracije i carine, samo u Meksiko je decportovano 340.000 ljudi.
U Gvajaau je proterano višcć od 600 kriminalaca koji su se dobro “uklopili” u 700.000 žitelja te zemlje i brzo postali odgovorni za ubistva, otmice, krađe, pljačke, tvrde u Ministarstvu unutrašnjih poslova te zemlje.
ostati
miliona ilegalnih doseljenika, a Američka služba za imigraciju i državljanstvo je procenila da svake godine u SAD uđe više od 500.000 ilegalnih imigranata.
“Ne bi trebalo da budemo zadovoljni zakonima koji kažnjavaju vredne ljude, one koji žele da izdržavaju svoje porodice, da uskraćujemo radnike poslovnim kompanijama i da stvaramo haos na granicama”, istakao je Buš govoreći o imigrantima.
U Jamajki je svaki 106. kriminalac proteran iz SAD počinio ubistvo.
Prema najnovijim podacima: Interpola, u Hondurasu jc broj ubistava povećan sa 1.015, koliko je počinjeno 1995. na 9.241, koliko je bilo 1998. godine, pošto jc prvi talas proteranih stigao u tu Zenlju. Dosad je iz SAD više od 7.000 kriminalaca dcportovano u Honduras.
Kad stignu u zemlju porckla, odakle su uglavnom otišli kao deca, mnogi protcrani postaju stranci u pravoj otadžbini. Počinju od nulc, često su zaboravili i maternji jezik, pa postaju lak plen
ı “domaće” kriminalce.
U Salvadoru, na primer, proterani iz SAD po dolasku dobiju sendvič i plaćenu autobusku kartu do mesta u koje žele da idu, dok su na Azorima prcpuštcni sebi već na acrodromu, čim ih amcrički imigracioni agcnti “istovare” iz aviona.
Pošto nemaju ni novac ni posao, a “vešti” su u kriminalu, brzo se uključe u kriminalne tokove. Ima slučajecva i da ih brzo likvidiraju u otadžbini kad ih prepoznaju
Jamajke,
na osnovu tetovaža po kojima sc “klasifikuju” u amcričkom podzemlju.
Upućeni tvrde da su u Honduras i Salvador čitave mreže uličnih Anđelesa najviše Davc
Sprcseljenc” gangstera iz Los koje sc opct rasturanjem droge.
Prema podacima policijc proterani koji su uglavnom stigli iz “podzemlja” gradova na scveroistoku SAD počinili su za nckoliko godina 600 ubistava, 1.700 oružanih pljački i imali više od 150 okršaja sa policijom.
Među proteranima ima i ljudi rođenih u SAD i maloletnika koji ne znaju jezik zemlje iz koje su im roditclji. Na Azorc je, recimo, proterano oko 500 kriminalaca, od kojih su čak 71 odsto deca mlađa od 13 godina kojoj je to bilo prvo napuštanje Amerike.
Zbog proterivanja kriminalca iz SAD i talasa kriminala koji ih preplavljuje, nekc zemlje kao Gvajana, Salvador i Dominikanska Republika zatražile su od “velikog, brata” da “smanji tempo izvoza kriminalaca”.
Amerikanac
Prema njegovim rečima, vreme je da se usvoji imigraciona politika koja će dozvoliti stranim radnicima da privremeno obavljaju poslove za koje Amerikanci nisu zainteresovani. “Na taj način bismo mogli da kontrolišemo ko ulazi u zemlju i izlazi iz nje i zatvorimo granice za krijumčare droge i teroriste”, ocenio je Buš.
Najveća latino-američka organizacija za imigracionu politiku u Americi (La Rasa)
ocenila je da je Bušov predlog, dobar, ali da je problem mnogo širi i da se ne odnosi samo na davanje dozvole za privremeni boravak stranim radnicima.”
Analitičar za imigracionu politiku Mišel Vaslin izjavila je za Glas Amerike da su razlozi za ilegalnu imigraciju brojni i složeni, a da je jedan od njih svakako nepostojanje legalnog načina za dolazak stranih radnika u SAD.