Борба, 21. 07. 2005., стр. 7

Četvrtak, 21. jul 2005.

kultura

RONIMA PALIĆMO

PILMSKOG FESTI

NI |

Slovenačko „Predgrađe”

Gosti zadovoljni programom i kvalitetom filmova, a domaća filmska ostvarenja tokom festivala biće prikazana u mađarskom gradu Segedinu

Organizatorima, posebno Radoslavu Zelenoviću, direktoru Palićkog filmskog, festivala, treba da prijaju izjavc stranih gostiju, poscbno onih koji se bavc filmskom umetnošću i znaju šta su filmski festivali, kada čuju i ovakve kao što je izjava Marion Doring, predsednice žirija Međunarodnog, filmskog, festivala “Palić 2005” da je “ovaj Festival jedan od najvažnijih na Balkanu i da su ovakvi festivali veoma važni za razvoj evropskog filma”. Svakako važno jc i što jc Palićki festival sve vremc imao podršku velikog broja ljudi koji su pomogli da sc Festival održi, opstane i postane to što je danas, član

Međunarodne ~ federacije filmskih festivala. Do sada su na Palićkom

festivalu premijerno prikazivani domaći filmovi. Ove go-, dine, kako je obrazložila Dubravka Lakić, selektor glavnog filmskog, programa, naša filmska produkcija jc bila više nego skromna, a filmovi koji su realizovani već su prikazivani u drugim mecstima. - Jedini film koji je mogao

da konkuriše za ulazak u

glavni program je “Pogled sa Ajfelovog. tornja”, ali.je producent tražio cenu koju

nismo bili u mogućnosti da prihvatimo, ističe Lakićka. Uprkos svemu, novija domaća filmska ostvarenja, objedinjena u programu “Novi srpski film”, tokom festivala moći će da gledaju Mađari u Segedinu.

Palićki festival je speccifičan po tome Što je prvi počeo da prikazuje filmove iz Hrvatske, Slovenije, Makcdonije, Bosne i Hercegovine, odnosno bivših jugoslovenskih republika. Tako je prikazano “Predgrađec”, slovenačkog reditelja Vinka Moderndorfera, .koji je sa svojom ekipom došao na Palić. Njegov film je bio veoma zapažen kod publike. Ovaj sincasta smatra da je “evropski film sada jedini pravi film”. Sami Amerikanci znaju da je evropski film, veroratno onaj pravi koji treba da ide dalje.

- Nigde nema ovoliko neizvesnosti u kinematografiji i ovoliko autorske hrabrnosti, koliko se može videti na evropskim platnima. Ima ljudi koji osporavaju vrednost cvropskog, filma, ali to je nemoguće. Inačc, moj film “Predgrađec” priča o nctoleranciji, mržnji, frustraciji. Dosta je gorak i oštar. Slovenačka publika je podeljena kada je u pitanju ovaj film. Teško je videti sebe u

I reditelj i scenarista i glumac: Iz “Kung - Fu Frke”

Odbrana alecje „Svinjac”

“Kung - Fu Frka” od danas u domaćim bioskopima

Film koji je beogradska 'Đublika: mogla. da pogleda nedavno u okviru Belcfa, “Kung-Fu Frka”, kineskog, reditelja i scenariste Stepana Chowua, koji i glumi u filmu, u distribuciji “*Tak-u, od danas je na redovnom rcpertoaru u domaćim bioskopima. Ovo je priča o naporima lopova Singa, da postanc

član nemilosrdne bandc “Sekiraša”, uoči Velike kincske revolucije. Sing u početku traži smeštaj u prcenascljenom kompleksu zgrada pod naziyom “Svinjac”, pokušavajući da iznudi novac od jednog, seljanina iz nasclja. Kada u “Svinjac” počnu da pristižu brojni članovi “Sckiraša”, meštani OVOBg, naselja otkrivaju da tu zapravo

mirnim životom Žive neki od najvećih miajstora “kungfua”. Sing će otkriti svoju prirodu velikog majstora ovih borilačkih veština, iako je sve vremc očajnički pokušavao da postane ubica. Uloge su povcerene: Yucan Wanu, Leungu Siu Lungu, Dong Zhi Huu, Chiu Chi Lingu i Ning Yuu.

K. L. P.

ogledalu. Ipak, film gledaoca ne ostavlja ravnodušnim. Želeo sam da ispričam priču o ljubavi ali i o njenoj pozadini. Bavimo se tuđim ŽivoOtima. Film govori i o rađanju novog fašizma, o ksenofobiji koja je bitan element fašizma. Naš film upozorava na te pojave. Film je već doživeo uspeh, prikazan je u Veneciji i Montrealu, a u Karlovim Varima između deset je bio izabran. Za Slove-

smeje u lice,

mu festivala na Paliću sudari”.

Film ima pravo da se bavi ozbiljnom stvarnošću, a da joj se istovremeno izjavio je juče Tanjugu makedonski reditelj i scenarista Darko Mitrevski (34) čiji je film “Bal-kankan”prikazan u takmičarskom progra“Paralele i

“Bal-kan-kan” je urmebesna crna

Dok sa porodicom beži iz Skoplja

||

\\) M | M

Lazarom Ristovskim

MN 11 UP PU 01] 100011 111111 | 1.0. 7 0 | 0 |

„Bal-kan-kan” crna komedija

njih 15 godina. Idu mi na živce predrasude sa Zapada da ono što dolazi sa Balkana mora da bude tmurno i puno krvi”, rekao je Mitrevski.

Ovakav pristup naišao je na ogromno interesovanje publike u Makedoniji , gde je “Bal-kan-kan” videlo čak 120.000 ljudi.

Premijera u Beogradu biće krajem

komedija o Balkanu u žustrom ritmu septembra, u distribuciji kan-kana, koja | se, dešava 2001. “Taramaunta”. godine. kola } Jaku glumačku ekipu predvode

makedonski glumci Vlado Jovanovski, Toni Mihajlovski i Zvezda Angelovska,

U glavnom takmičarskom programu: Koador iz “Kralia iopova” sa

od albansko-makedonskog sukoba, glavnom junaku u Bugarskoj iznenada umire „tašta. Kako ne može da je sahrani u inostranstvu zbog birokratije i korupcije, on je privremeno zavija u luksuzni tepih, koji, međutim, ukradu

a učestvuju i glumci iz više eks-ju sredina. Izuzetnu epizodu ostvarila je Seka Sabljić, za koju Mitrevski kaže da je mit u Makedoniji, a tu su i Miodrag

MN ei ai

WM | MI

niju on ne znači puno, jer jcč “azličito primljen i ocenjen. Slovenci su ljubomirni na uspeh, ističe Moderndorter.

Prikazan je i bugarski film “Ukradene oči” Radoslava Spaskova, koji obrađuje temu bugarsko-turskih odnosa. Reč je o istinitoj priči, koji je publika dobro primilia. Posebnu pažnju izazvao je mađarski film “Besudbinstvo” Lajoša Kotlaja, o mađarskim Jevrejima i njihovim patnjama u logorima. Potresna priča, sa temom koja je često obrađivana i koja nikoga nc ostavlja ravnodušnim. S pažnjom se iščekuje večerašnji film “Kralj lopova”

onako.

šverceri. “Bio mi je izazov da film koji se bavi balkanskom temom ne bude ri mračan i pesimističan kao većina. filmova na tu temu u posled-

alkanske kn

Krivokapić, Nikola Kojo,

Branko Đurić.

Petar Božović, Dejan Aćimović iz Zagreba i bosanski glumac koji živi u Sloveniji

DINARIMA NNININ

Ivana Fila koji će biti prikazan u glaynom takmičarskom programu na Letnjoj pozornici.

Milijana Belančić

4555

MII III HIINIINIIMININM NINI III NINI IRI IRI III III RIR IINANNNIN,

e • W

| | e | • • Naš pesnik i prevodilac Miljurko Vukadinović o svojim rumunskim pesničkim, prevodilačkim i uredničkim iskustvima. Deceniju i po lektor na bukureštanskom univerzitetu

U Udruženju književnika Srbije juče je vođen razgovor o takozvanom Balkanskom projektu, odnosno o balkanskim književnim komunikacijama rcalizovanim zahvaljujući našem piscu koji deceniju i po živi u Rumuniji. Reč je o uglednom pesniku i prevodiocu Miljurku Vukadinoviću koji je isto toliko dugo lektor za srpski jezik i književnost na slavističkoj katedri Univerziteta u Bukureštu.

Međutim, pored redovnih nastavnih obaveza, Vukadinović sc iskazuje nc samo kao aktivni pcsnik, već i kao vredni prevodilac IR NNNNN

jula.

Ulice i trgovi Motovuna su do 23. jula mesto intenzivnog filmskog, snimanja, jer je cilj radionice snimanje 18 kratkih filmova koje su napisali, režirali i odglumili polaznici škole, saopštili su organizatori festivala,

Filmska škola u Motovunu

Ovogodišnja Motovunska filmska škola obuhvata 25 polaznika iz šest zemalja, podeljenih u tri rediteljske i jednu glumačku radionicu, a koje vode predavači i mentori velikog praktičnog iskustva - reditelji Slobodan Šijan iz Srbije i Crne Gore, Franci Slak iz Slovenije, Pjer Žalica iz BiH i Karlsten Fromberg iz Danske.

Motovunska filmska škola po drugi put je organizovana uoči početka međunarodnog, filmskog festivala koji će biti održan u ovom istarskom gradiću, od 25. do 29.

sa rumunskog na srpski jezik i obrnuto. Zahvaljujući, pored ostalog, i njegovom prevodilačkom trudu i umeću, ostvaruje se živa komunikacija između dve susedne književnosti i susedna naroda, a širi se i na druge delove balkanskog, prostora. O već realizovanim poslovima iz te sferc, gOvorio je juče Vukadinović. Naveo je četiri objavljene knjige, u kojima je veliki njegov udeo. Preveo je knjigu Desanke Maksimović “Tražim pomilovanje” na rumunski, knjigu slovenačkog, pisca Srećka Kosovela “Integrali” sa

slovenačkog, na rumunski, te knjigu Katalin Vlasiu “Unutrašnja akcija”, sa rumunskog na srpski, da bi je potom Risto Vasilevski prcveo na makedonski jezik. Tu je i knjiga “Čemu da se nadamo?”, čiji je autor rumunski pesnik Marijan Rusku, koju je Vukadinović preVCO sa rumunskog, na srpski, a zajedno sa Irenom Oder i na slovenački jezik.

To je samo deo poslova na kojima Miljurko Vukadinović u okviru svoga projekta radi. Pored toga, objavljuje svoje pesme i prevode naših pisaca u višc rumunskih ča-

zemlji i

IN NI NINIININIIIINNNIINIIIIHIINININ NINI NINI

jiževne

sopisa, a u nekima je i član uredništva. Objavljeno mu je dosad na rumunski pet pesničkih knjiga (dve u ovoj godini), a posle dužeg, vremena publikovao je i dvc pesničke zbirke u Srbiji: “Amerika je nceobrađeni vinograd” i “Zovem se Nikita”.

Na jučerašnjem susretu sa Miljurkom Vukadinovićem u UKS bilo je:reči i o situaciji u rumunskoj književnoj periodici, o stvaralaštvu srpske zajednice u susednoj drugim | aktuelnim književnim i kulturnim temama.

M. Cvijetić

Sabrini · Vlaškalić prva nagrada

Mlada beogradska gitaristkinja Sabrina Vlaškalić osvojila je jedinu prvu nagradu ma mcđunarodnom takmičenju gitarista u Italiji, saopštila je juče muzička škola “Vatroslav Lisinski”. Vlaškalić, koja je učenica ove muzičke škole u klasi profesora Aleksandra Hadži-Đorđevića, na takmičenju “Đovani Gitaristi” u Motoli osvojila je maksimalnih I00 pocnai nagradena gitarom Ramirez, vrednom 1.500 evra, navedeno je u saopštenju.