Борба, 25. 11. 2006., стр. 11
BORBA 11
· Subota - nedelja, 25 - 26. novembar 2006.
vikend“
Piše: Teodor Anđelić
v
in su uveli, ako me sećanje ne vara, beogradski studenti: „Onaj Kreeeteeen!”. Čin se podjednako odnosio na najbolje profesore i najbolje studente. Bilo je, doduše, i među njima, najboljima, stvarno kretena, to jest najgorih. Zato je i mera ·:razlike između jednih i drugih prepuna razno “aznih. suptilnosti i zahtevnog fer-plcja.
Kao i kod svakog najvišeg čina, na prvi pogled je nesaznajno da li je čovek najvišim činom do tada valjanu karijeru upropastio ili mu je (0. „kretensko”, od rođenja.
Kreten se u žargonu mladih naraštaja danas, tačnije imenuje rečju „retard”.
Reč „retard” je bolja od reči „kreten” jer bolje označava kretenov mentalni, moralni, estetski, uoOpštc - cpski rikverc.
Sa profesionalnim iskustvom koje imam, dozvoljeno mi je, valjda, možda, da napišem: nigde više kretena nego u novinarstvu i Oko njega.
Nigde više najboljih i nigde više najgorih.
Redakcije su po tome čuvenije i od naučnih timova, sportskih ekipa ili pozorišnih ansambala.
Statistički, po međusobnoj percepciji i rCCCpciji uzcv, ispada - sve kreten do rctarda.
Dobra, dakle, stvaralačka atmosfera.
Dobar, dakle, krcativni ambijent. nd
Kao „na televiziji”!
Kako onda ipak „ima pojava” da kreten do daske uvažava retarda? I obrnuto. 1 to (lo najvišeg čina: „Radio je ovdeionaj Kreten! Ali koji je tobio Marka! I ne samo Marka, nego Brend! Genije! KRETEN”!
Taj što je ceo Život učio 0d Kretena, a sada mora da
Tadi sa retardima, taj je srećan čovek. Razmislimo malo bolje: nije li velika ljudska i božja, takoreći studentska nepravda, što je u našim ŽiSAVREMENA POSLOVNA SEKRETARICA
Na stolu, u stolu 1 ispod njega
U prostoriji poslovne sckretarice svaki detalj. mora biti u određenoj funkciji jer
SE [u stiče prvi, ponekad pre- ·
šudni utisak o celoj firmi. Dakle, njen sto uvek „gleda“ prema vratima, čist je, bez Praznih šoljica sa debelim ocem i ubodenom željom, Ma njemu nema turpija i lakova za nokte, niti požutelih Papira, a kancelarijska opremai LCD monitor (pod oba\C/no) je zaklonjen od pošleda došavših, kako se na njemu ne bi videlo do kojeg
mokontrole i nese BOsti, a sa jasnim
nametljivim iskaz njem Sopstvenih K\ | leta, sa taktom i stilom.
Kreten - najviši čin u profesiji
To je srednji vek, osrednji spram naraslih kapacitcta za vađenje istog, kamcna u naše doba.
Kamen sc nalazi, i kod Boša, u ljudskoj glavi. Dolaze u obzir, dakle, za njegovo Vvađenje: hirurgija, varijacije „španske čizme”, metodika lasera, novinarske, metode propagande.
I svako drugo ponavljanje do besvesti: aman, vaditc ga već jednom!
votima i kretena i retarda ipak srazmerno malo. Okolo sve sam prosek, tipični „mecditeranski mediokritet”. I, još je manje ličnog, kretenizma i retardiranosti! Gdc nam bi pamct!
Vađenje kamena ludosti
Čuvena je slika Hijeronimusa Boša „Vađenje kamena ludosti”.
IIIIMANINIAIIIJNIIINININIIIJIKIIINIMINIINI
Kako ne napraviti budalu od sebe ili šefa
Ko radi u novinarstvu vadio ga je i sebi i drugima. Ili bar pokušavao da ga izvadi. Nije uvek lako. Neko ima kamenčinu, neko kamenčić. "To se ne može vaditi' na isti način. Ako sc pretera, opcracija može, doduše, uspeti, ali pacijent odlazi u večna lovišta.
Pravo rečeno, u njem veku, to najbolje znaju istoričari-medijavelisti, i tog kamena kao i svega
sred-
NININ
sličnog, beše malo. Paradoks je.u tome što se u naše doba gotovo svako normalan rađa sa kamčenom ludosti u glavi. Stoga, njegovo vađenje iz mozga postaje, kao i druga zdrava vađenja, unosno posebna industrija.
I industrija vađenja kamena ludosti je, naizgled, izrazito profitabilna grana i novinarske medicine. Baš kao što je život, ne obazirući se na srednji vek, postao, takoreći, masovna pojava (i pravo), tako je i industrija vađenja kamena ludosti već i marketinški masovna pojava (pravo i odgovornost). Masovnamasivna: valja tu dosta krupnog. kapitala i druge strogo ekonomske metodike. Njojzi hvala.
Od nečega se mora i u novinarstvu Živeti. Makar medijavelno, ako baš ne ide šampionski-tranziciono. Svaki period ima svoj dragi kamen ludosti. Aman, mudrosti! Sizif jača mišiće
Za većinu novinarskih tekstova, bilo da ih pišu autodidakte, naturščici, profesionalci, barbarogeniji, važi gvozdeni zakon aforizma Rože Kajoa: „Ništa nije uzalud, Sizif je jačao mišiće”.
Sizif, srećan čovek.
Ali nije jedini. Kao” i 'novinarski hedonista koji jača mišiće, Sizif je masovna pojava.
Malo šta u današnje vreme nc liči na „Sizifov posao”, zaludan, uvek isti, filozofski uzev apsurdan. O tome su napisane biblioteke knjiga. Ali, o Srećnom Sizifu ni sami novinari nisu se pretrgli u pisanju. Možda iz skromnosti. A možda i zato što jc i tu demokratija uzela toliko maha da više nema ni dva novinara koji bi na sličan način objasnila u čemu je ra-
dovanje novinara-Sizifa, Hadovanje, verovanje homoludensa. Ali, ni u ovom slučaju naučeno nije nauka (to je samo vera u nju). Žurnalistika je, učeno uzev, jedan od retkih poslova čiji se radni, individualni rezultat, vidi Drzo, jasno i samostalno. Uveče napišete tekst, ujutro ga odštampanog, čitate. Decsct minuta pre cmisije sročitc vašu reportažu o događaju i deset minuta kasnije vidite kakav ste posao napravili (dobar, loš, zao, prljav, čist kao suza - ali vidite ga cclog, odmah).
Oni što, za te iste emisije, na primer, prave televizore: jedan kombinuje jedan dco, drugi - drugi deo, treći itd., nikada nemaju taj blagotvorni ontološki odmahosećaj svojine nad celinom srećno završenog Sizifovog posla. Jer, već sutra sve idc Jovo-nanovo: isti deo televi-
· zora na isto mesto, bez kraja
i konca, dok će dobri novinar-hedonista već sutradan pisati celu novu vest, sklapati celu novu, originalnu reportažu, praviti ceo intervju sa novim licem (potpuno originalan intervju jer je „odlično
nepripremljen”). A onda, kada se posle nekoliko decenija | nov-
inarskog, rada zaista probudite i vidite da je vaš posao razneo vetar zajedno sa bačenim novinama i cemisijama zaboravljenim od svih uključujući tu i autora...
1, mozda baš u. toj kratkotrajnosti, takoreći trenutnosti, infiniticetimali osećanja autorstva, kreacije, opipljivog rezultata, daklc baš po tom i takvom jačanju mišića prolaznosti, narstvo i jestc jedan od hedonistički najizazovnijih poslova. modernog doba. Samo da u njemu danas već nije toliko ženskica koje ni u ovom tckstiću ništa nisu razumele. Jer, homo ludens je i homo sludens.
novi-
ININIHHIINNIIIIIJINIIINIIINIIINIJIMIIIIININIIIIINIINIINIAININII
iiWauaiiiniiiiaiiniiiNi IDA \\
re dosta vremena u
naletu su nestali „Tri
lista duvana”, „Astronomija”, „Orač“, da bi pre dve godine palo i „Kosovo“. Činilo se da je kraj. Nije.
Cela ova priča sa uništavanjem kafana beogradskih nije toliko nova koliko se razmahala poslednjih godina koje su pojeli modernistički nastrojeni došljaci, sve u najboljoj nameri da nam grad prosvetle. Nije odoleo ni „Lipov lad“, stara lepa kafana u Bulevaru. Prednji deco, oduvek rezervisan za kratka pića i pijance u prolazu, jednostavno je nestao. Pojavio se salon sa udobnim foteljama i trosedima, lIcpim niskim stočićima, na njima čisto staklo a ispod čaša okrugli keks. Obavezno. Tu, kao, piješ piće i čekaš da ti srede sto u Sali za klopu. Sve je to jako lepo i apsolutno neprimere-
no duhu starinskc kafane
od pre nekoliko ratova. Propast je, dakle počela polaganim, skoro ncprimetnim, nestajanjem StOnjaka na kocke, a, pokazalo se, poklopilo se sa ncstajanjem mnogo čega Što se moglo smatrati duhom beogradskog asfalta, Stigli u grad hajlenderi sa sviju strana te odlučili da gradane nauče kulturi, a kuliura je, između ostalog, beli, po mogućnosti damastani stonjak i sve Što uz to ide. Niko od njih nije mogao ni da pomisli da je većina beogradskih za| mlata damastne stonjakc | imala kod kuće pa jc sasvim normalno da jc po| stojala potreba da se kafana razlikuje od uštoglje| nog doma u kome vlada| ju, jel, domaćice. Kafana je i izgledom i | ponašanjem i jelima i ča| šama i kelnerima morala
la A dacu ina
Osim nameštaja i opreme bez čega nema normalnog funkcionisanja, postoje i nepisana pravila šta neizostavno mora biti na stolu poslovne sekretarice, kao i kod njenog direktora ili u sali za sastanke
Unutrašnjost stola teško jc zamisliva bez neraspakovanih čarapa i pribora za obuću i Šivenje, rezervnih dugmića, flastera itd.
Radna soba rukovodioca
Kancelarija njc~ nog rukovodioca, pored ostalog podrazumevanog, obavcZno mora imati is) pravnu i neumazanu garnituru Za prijem poslovnih gostiju, kasete za poštu, lični planer i nešto od deko, racije. U ovo poslednje spadaju muzički stub sa mogućnošću interprctacije MP3 fajlova i plaZzma ekran sa CD plejerom. Njegova veličina je odlučujući faktor za uspcšan poslovni kontakt.
nivoa igrica je sekretarica stasala. Računar ne sme biti na samom stolu, već ispod njega, ali namešten tako da ne ccpa čarape.
Pored telefona sa mogućnošću konferencij- „, skog razgovora, koji je | nadohvat ruke, treba da budu lako uočena i dva mobilna aparata, poslednje pcneracijc, različitih provajdera. U posebnoj kutiji (nc konzervi od piva) treba da stoji gomila olovaka, markera i spajalica. Kancelarija sckretarice mora biti klimatizovana, a sem slika i ncuvelog tropskog, rastinja, valja da ima i tablu za poruke i plan aktivnosti, spremišta za odlaganje pristiglc i pošte koja je za slanje, kao i kalendar i agendu.
Prostorija za sastanke i WC Sala za sastanke“ koji se tiču njenog, šefa, pored konferencijskog na-
' posao radi krajnje profe-
meštaja mora da ima još i videobim, laptop, komodu za publikacije i bite sa frižidcPrava sckretarica zna kad, kako i šta poslužiti go-
rOm.
stima svoje firme. Uvek je u
pitanju ili necko rashladeno bezalkoholno piće ili neki za
stomak ncnapadni slatkiš. Asve to pre početka ili u pauzi, ako se sastanak oduži. Alkoholna pića se NE SLUŽE. Njih šefovi uglavnom držc u Svojim stolovima, pa ako nađu za shodno, poslužiće ih oni lično. Sekretarica koja svoj
sionalno, prce sastanaka . obavezno idc u inspekciju 'toaleta. Klozetska daska i podne pločice treba da su suvi, po Zžidovima nc smeju hodati insekti, a rolna papira treba biti troslojna.
Osobine
Poslovna sekretarica, bez obzira na obrazovanje, Šlif i
manire, mora posedovati izZrazitu intuiciju i okrctnost za munjevite reakcije. fakode je važno valjano posštav-
ljanje ili poštovanje prioritetnih ciljeva. Ona je, dakle, tu da šefu skrene pažnju na svrsishodniji utrošak vremena Za poslove tzv. visokog ranga. Dobra sckretarica šefu pomaže tako što redukuje ncpotrebnec posete, sastanke ili telefonske pozive i otklanja sve završeno i ncpotrebno. Sekretarica mora, po potrebi, znati gde se nalazi i da li je celovita svaka vrsta dokumentacije. Ako je reč o pravnoj dokumentaciji, onda će se njeno staranje o tome odnositi na razne ugovore i sporazume, ovlašćenja, dozvole itd.
Vreme -– važan resurs
Davno je utvrđeno kako je od svih činitelja radnog procesa vreme najobjektivniji i najpravednije rasporcđen resurs. Samo, problem nastaje na nivou „Subjcktivnog faktora“; to jest: čovek ponekad ne ume racionalno da troši vreme. Loša psi-
"preme i planovi tra-
hofizička situacija, dekoncentracija, preterano administriranje i sastančecnjc, telefoniranje i čitanje pošte samo su delić | ogromnog &šspiska razloga koji „gutaju” vreme, a sve to stoga Što su ciljevi nerealno ili nejasno postavljeni, prioriteti loše „odvagani”, a pri-
ljavo odrađeni. Šta u tom pogledu jedan direktor mora znati i u čemu će mu sckretarica biti od nemerljive pomoći? U katcgoriju „bitno i hitno” spada rešavanje izncnadnih problema i kriznih situacija, pripreme sastanaka i poštovanje rokova. Pod oznakom „bitno, ali manje hitno” nalaze se planiranje, stalno informisanje o aktucInostima u firmi i okruženju, sprečavanje mogućih pro-
LAVOVSKI DEO NIČEGA
ipov jad
biti drugačija, toplija, mirnija, bučnija, slobodnija. Naravno da nikome ne pada na pamet da u kući drži kuvana jaja na gomili te da to jede u ranu zoru uz vinjak, nikome ne pada na pamet da dva, tri puta nedeljno sprema gurmanske škembiće pa čak ni sa otvorenim vratima od hodnika. Kupus sa kolenicama, papci u saftu, brizle, nezamislivo.
Ovako, nestaće kafanska društva koja se godinama u isto vreme sreću da pričaju ni o čemu, nestaćc kelneri koje zoveš po imcnu, nestaće pića marke „kao i obično”, kupus salata sa alevom paprikom, baba-sere, usamljenici koji ni sa kim ne sede ali sc sa svima kulturno pozdravljaju, pristojni pijanci, noOrmalne kurve, domaći ajduci, domaci jezik, glumci, novinari, domaćini sa cegerima za pijacu.
Postavlja se pitanje Zzašto nismo branili „Lipov lad” kao jedno od poslednjih uporišta. Što dozvolismo da se prolepša. I kako nikom nije palo na pamet da je trebalo sačuvati baš „Kosovo”. Što nc promenuše „Moskvu”, koji će nam. O „Albaniji” ne govorimo jer nije kafana. Našlo bi se još mesta za renoviranje, od „Bleda” i „Bohinja” do „Prešernove kleti”. No dobro, šta je tu je. Bar smo Zagreb” sprašili. Pošto su protesti na javnim mestima u modi, kada-nceko napadne sledeću kafanu treba svi da se ponapijamo te da u znak protesta blokiramo Urgentni ccntar. Svojim telima. Očigledno.
Dragoljub Radanov-Radičev (Autor je glavni urednik magazina „O11”)
Spoljašnost sckretaricc, koliko je to više moguće, mora donekle odražavati status i važnost „kuće” u kojoj radi. Dakle, bez pripijenih pantalona i „Žecšćih“ mini-sukanja, dubo-
kih dekoltea i razreza duž haljina.
Drugačije rečeno,
prihvatljivi su lcžerni kostimi i suknje, malo komotnije haljine ili kombDinacije sa džemperima. Uslovi su dakle da odeća bude
kvalitetna, diskretna, moderna i bojama usklađena sa osobom koja jc nosi i dobom dana. Preporu'čuju se „mekši” tonovi svetlih boja ili crna kombinacija sa nekom opozitnom bojom. Podrazumeva sc i uredna frizura i diskretna, a trajna šminka.
blema, za šta je od posebne važnosti neprestano i pažljivo „upijanje” novih idcja i sugestija i ohrabrivanje saradnika.