Борба, 29. 01. 2007., стр. 10
4 BORBA
S PNE Ho II
BRANKA BOŠNJAK, ARHITEKT
Branka Bošnjak, arihtekta, zadužena je Za iZradu programsko- funkcionalnc i arhitektonsko-građevinske studije, koja se priprema u okviru predinvycsticiOnog, elaborata, za izgradnju Svetskog, paviljona kulture. Prema njenim rečima, ulaganje u rcalizaciju ovog, objekta, na tcmeljima | novobeogradskog muzeja Revolucije, promovisao bi našu zemlju u najboljem mo-
gućem svetlu. Imajući u vidu činjenicu da Bcogradu i celoj Srbiji nedostaju umetnički izložbcni prostori, u razgovoru sa novinarem “Borbe”, Bošnjak naglašava, koliko bi izgradnjom Ovog objekta, mesto srpskc prestonice bilo podvučeno na svetskim turističkim mapama. Borba: Kada se odlučivalo o lokaciji za izgradnju nove macionalne Opere, bili
ste član gradskog odbora za urbanizam Beograda. Zašto je izabrana ova lokacija kao idealna za izgradnju značajnog objekta kulture? Branka Bošnjak: U razgovorima za mecsto buduće nacionalnc Operc, zaključili smo da je najbolja zona za Paviljon svetske kulturc, prema ideji Kojadinovića, ministra kulture, novobcogradska strana Sa-
ve. Zato što se nalazi između tri velika. bulevara: Mihaila Pupina, Milentija Popovića i Niko-
le Tesle. Ta lokacija omogućava saobraćajne prilaze iz nekoliko pravaca. U ovoj priči bitno jc naglasiti dva aspekta. Prvi je šta ova lokacija potencijalno znači prcstonici Srbije. Drugi, treba da odgovori na pitanje šta ovo mesto pruža objektu ovakve vrste. Muzej bi bio iste veličine kao pripadajući kompleks Palate Federacije, ali i dva i po puta veći u odnosu na Poslovni ccntar zgrade “Ušće”. Imamo u vidu prvobitno arhitektonsko rešenje za Muzej revolucije. To je pre nekoliko decenija nagrađen rad hrvatskog autora Vjenceslava RHihtera. Radovi na izgradnji Muzeja revolucije obustavljeni su 1978. godine. Izgrađeni su podrumska ectaža, stubovi prizemlja i prva nadzemna ploča. Ono što jc tada urađeno, sigurno će sc koristiti, jer je ckonomski opravdano. Rihterov projekat podrazumevao je dosta ''tehničkog, prostora”. Treba samo nadograditi na već izgrađenoi tehnološki ga prilagoditi savremenom načinu magacioniranja cksponata.
Prvobitni plan izgradnje Muzeja Revolucije i sada je savremen. Prizemlje sc nalazi na platou visine od oko 3, 5 metra, čime je dodatno naglašen. Budući objekat tako bi komunicirao sa voluminoznom zgradom SlV-a i bio bi bolje vidljiv sa Kalemegdana. Sa druge ectaže muzcja obezbedila bi se bolja vizura prema rekama. Po Rihterovom ~ projektu zdanje je zamišljeno da se jasnim kontrastima uklopi u već postojeće urbanističko tkivo, kao Gugenhajmov njujorški muzej, prema projektu Frenka Lojda Rajta, najvećeg arhitekte svih vrcmena. B: Da li je Rihterovo rešenje preživelo ž'test vremena” ?
B.B.:. Njegovo delo nam je polazni paramcetar u analizi potrebnih kapaciteta i sadržaja. Prema Hihterovom projektu predviđeno je da oko 15 hiljada kvadra-
tnih metara korisnog, prostora budc rasporcđeno u četiri nivoa, uz podzemni i dva sprata,
organizovanih u četiri polunivoa. Zamišljen i započet objekat je u dimenzijama 70 puta 70 metara, sa nadzemnin planom od 18 do 20 metara visinc, sa monu-
Magnet jugoistočne Evropi
Quenftin Metsys
mentalnim krovom sa dve zakrivljene ravni, u pune visine do 40 meta-
ra. Izgrađeno je oko četiri hiljade kvadratnih metara.
Ovi estetski parametri podložni su proveri i promeni. Nov projekat samo Ććc Sc OSlanjati na Rihterov. Moja uloga je da kroz prostorno- funkcionalnu i estetsku proveru dođecmo do najboljih i najisplativijih predloga. Postoji nckoliko mogućnosti. Da povećamo Zapreminu ili spratnost, što će biti manje vcrovatno, imajući u vidu da se radi o objektu iz 70ih godina prošlog, veka. Bilo bi možda najbolje premc idcji ministra Kojadinovića, da sc pristupi međunarodnom javnom konkur-
\
su, o čemu će odlučiti nadležni iz Ministarstva za kulturu i medije. Jav-
29 janvier 2007 No 5. |
NI Le meubles d! or
Arhitektura čiji je autor Vjenceslav Rihter jošui je aktuelna, samo je pitanje da li želimo da nasli mo u tom smeru. Njegov rad preživco jc test VII
na.
Reč je o arhitekturi moderne, iz pcrioda | i godina prošlog, veka. Savremcna produkcija u 48 tekturi, domaćih i svetskih autora, zagovara po\ na radove iz vremena 60-ih i 70-ih godina prošloj ka, kaže Miladin Lukić, arhitekta, pomoćnik mi kulture u sektoru zaštite kulturnog, nasleđa, Prei njegovim rečima, nema nikakvih smetnji Ga se MJ drugačiji raspored, Rihterov projekat prilagodi sav menim potrebama za izlaganje i deponovanje ckipe nata.
U novom Paviljonu svetske kulture, mnoge Evrope i sveta dobilc bi svoje izložbene prosti predstavljanje svoje kulturne baštine. Uz pre \ ju potencijala balkanskih zemalja, galeriju Luvid sponatc iz važnih srpskih muzeja, smatram di ovaj objekat bio magnet za posetioce i stručnjikei celog sveta, zato što jugoistočna Hvropc još uvekh je integrisana u evopsku zajednicu, naglašava ali
Beograd kao ni Srbija nemaju svoje nacionl galerije. S druge strane, postoje rcalne potrebe ž prostorom u kome bi sc predstavljale kulture razli zemalja na našem tlu. Sve zemlje sveta mnogo p || posvećuje kulturnoj diplomatiji. Jezikom mogu da se prevaziđu mnogi problemi, koje s nevna politika ne može da reši, dodaje Lukić.
pularizacijom proj pravi sc iskorak | potencijalnim koriš ma. ali. investitul objekta. U svakon čaju, bez jasno deli nih urbanističkih | metara, ne možč, raspisan konkurs,” postoji mogućnos se uradi međuna arhitektonsko-ut tički projekat, ŠI0 ma mom mišljenju neophodno, jer E cela jasno definis tri stranC.
B: Kakve su da se ove idejč re?
B.B.: Sv odluke Vlade. usvoji OVAj pro prva osoba 51 treba razgovarali ba dski arhitekt4· procena je da da računamo n jne investitorCsu svi odlazili U na Mimarinč
NOO Zašto nc bi iZ e e u Beo
Z4Vi ||
= O
/
ni međunarodni kon- ta hitali kurs doveo bi svetski tih razloga“ dina) poznate izvođače. Po- Kata