Борба, 29. 01. 2007., стр. 17

BORBA 9

| ponedeljak, 29. januar 2007. N=

arketing/mozoik

amna materija kao mreža

A ~“iČIii rici - - 029 .. · Ve • · v : •.. erički naučnici su uspeli da „slikaju” tamnu materiju koja čini „okvir” na kojem leže zvezde i galaksije

ERIČKI NAUČNICI SU JSPELI DA “SLIKAJU” TAMU MATERIJU KOJA ČINI OKVIR” NA KOJEM LEŽE VEZDE I GALAKSIJE, OBAVIO JE NAUČNI ČASOPIS PRIRODA”.

Nova mapa, koja inače pokriva” vreme do prc šest i po milijardi godina,

ookazuje “grudvastu” orirodu rasporeda tamnc aterije.

U pratećoj naučnoj stuiji, objavljenoj u naučom časopisu, preciziran ce stav da raspored galaksija prati raspored tamnc aterijcC.

To jc zato Što tamna materija privlači “običnu” materiju svojom graitacionom silom, naglasio je Ričard Masi, autor studije koja je prcedstavljena nedavno na 209. kongresu Američkog astronomskog, udruženja u Sijetlu.

Autor studije i grupa istraživača su analizirali snimke koje je tokom više hiljada sati opservacija uradio teleskop “Habl” (Hubble) koji se nalazi u Zemljinoj orbiti.

“Rezultati studije pred-

„stavljaju prelepu potvrdu

standardnih tcorija o razvoju struktura u univerzumu tokom nekoliko milijardi godina”, rekao jc za Bi-Bi-Si jedan od članova istraživačke ckipe.

“Obična” materija, gasovi, zvezde, planctce i galaksije predstavlja su tek jednu šestinu ukupne mase univerzuma, dok većinu univerzuma čini tamna materija. Ona jc nevidljiva jer ne reflektuje i ne emituje uočljivu svetlost, mada predstavlja većinu mase univerzuma. To je suština istraživanja koje su naučnici predstavili na astronomskom skupu u Sijetlu.

Prethodne studije tamne materije su sc uglavnom sastojale od simulacija dok su ovoj studiji naučnici uspcli da, kako tvrde, naprave trodimcnzionalnu mapu njene distribucije, javio je londonski BBC.

Ovaj izazov Za AStrOnOme sc poredi sa pravljenjem mape nckog grada na osnovu snimaka uz vazduha tokom noći, a na kojima se vidi samo osvetljenje na ulicama.

Tamna materija je nevi-

dljiva tako da su samo osvetljene galaksije vidljive golim okom.

Mapa rasporeda tamne materije je napravljena na osnovu merenja otprilike pola miliona udaljenih galaksija. ;

Da bi utvrdili prisustvo tamnc materije, autor studije Masi i njegove kolege

koristili su metodu koja sc

Borba za hamburger

zasniva na merenju slabih gravitacionih sila i njihovog, uticaja na svetlost.

Da bi svetlost sa udaljcnih galaksija stigla do Zemlje, ona mora da prođe kroz tamnu

materiju koja

je, pak, savija na veoma sličan način na koji sc svctlost savija kada prolazi kroz obično sočivo.

Brza hrana jedan je od simbola američkog načina života, pa se sada vodi bitka

JAKO SE OKO HAMBURGERA SUKOBLJAVAJU NUTRICIONISTI, SOCIOLOZI, KULTURNJACI I MNOGI DRUGI, ON OSTAJE JEDAN OD SIMBOLA AMERIČKOG NAČINA ŽIVOTA KOJI JE ODIGRAO ZNAČAJNU ULOGU I U AMERIKANIZACIJI SVETA.

Otuda nije čudo što se tri američke savezne države sada bore da dokažu da su “rodno mesto” jednog od najpoznatijih prehrambenih proizvoda.

Tri američka grada, Sejmur u saveznoj državi Viskonsin, Atina u Teksasu i Nju Haven u Konektikatu, tvrde da je upravo u njima nastao hamburger.

Spor je, kako navodi AP, prošle godine pokušala da reši tzv. Burger komisija. Međutim, članovi komisije nisu mogli da se slože, pa su sc sada u sukob uključili gradonačelnici tri grada i poSlanici u parlamentima Viskonsina i Teksasa.

Prvi korak je napravila Beti Braun, republikanski poslanik u parlamentu Teksasa. Ona je predložila da teksaški parlament Usvoji rezoluciju kojom Sc gradić Atina proglašava mestom gde je nastao hamburger.

Beti Braun tvrdi da jc hamburger izmislio FIcčer Dejvis koji je krajem 80-ih godina 19. veka OWOrio restoran u tcksaškoj Atini.

oko toga gde je „rođen” hamburger

Navodno se hamburger vrlo brzo pojavio na meniju Dejvisovog, restorana a šira javnost doznala je za hamburger 1904, kada ga je Dejvis predstavio na Svetskoj izložbi u St. Luisu. Kada je doznao za inicijativu Beti Braun, u akciju je krenuo i Tom Nelson, demokratski poslanik u parlamentu Viskonsina. On takode predlaže rezoluciju, kojom traži da

se gradić Sejmur, na istoku Viskonsina, proglasi “rodnim mestom” hamburgcra. Nelson tvrdi da je prvi hamburgcr napravio Čarls Nagrin i to još 1885. godine za vreme sajma koji se održavao u

Sejmuru. U prilog toj tezi on navodi kako se u Sejmuru svake godine održava “Burger festival”, tc da je u tom gradu napravljen i najveći hamburger na svetu, koji je bio težak čak 3,6 tona.

U međuvremenu je i gradonačelnik Nju Havcna Džon De Stefano saopštio da je hamburgcr nastao u njegovom gradu i to 1900. godine, u rcstoranu “Luis” Lanć”, koji

i danas postoji. Isto tvrdi i vlasnik tog restorana Ken Lašen, koji kaže da jc prvi hamburger napravio njegov deda, Luis Lašen. On je prvi navodno počeo da prodaje hambur-

ger između dvc kriške

hleba.

Sve tri strane, međutim, prenebregavaju činjenicu da su hamburger u stvari prvi jeli još Tatari, koji se najviše pamte po osvajačkim pohodima u Evropi u 13. veku.

Veruje se da su tatarski konjanici rado jeli neku vrstu hamburgera koji sc priprema tako što se komad mesa iseče na komadiće, zatim se Oni pomešaju sa solju, biberom, seckanim lukom i bez kuvanja ili pečenja - ukusan obrok bio je gotov.

Jelo se ubrzo proširilo čitavom današnjom RHusijom, a u baltičkim lukama prvi put su ga okusili i mornari. Oni su recept poneli kućama, pa je jelo postalo vrlo popularno u Hamburgu.

Hamburške domaćice su, pak, smatrale da nije dobro jesti SsirOVO meso pa su tatarski specijalitet pekle na roštilju. Tako je

nastalo jelo koje je dobi-

lo ime - hamburger.

Nemački doseljenici preneli su recept u Sjedinjene Države. Hamburgere su na početku jeli samo Nemci ali su ga s vremenom prihvatili i drugi.

Hamburger je tako u prvoj polovini 20. veka sticao sve veću popularnost i od egzotičnog jela stepskih Tatara pretvorio se u jelo koje je temclj moderne američke kul-

ture svakodnevnog ŽiV-

ljenja.

“Mi statistički shvatamo kako te galaksije trcba da izgledaju”, rekao je doktor Masi iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasadeni.

“Ako stavite tamnu materiju na put svetlosti,

ona će svojom gravitacionom silom da je savije i promeni njenu putanju. Kada se to dogodi, menja

– i 9

Slovenac

se i slika galaksija iz kojih dopire. To znači da mi tc galaskije vidimo na iskrivljeni način, kao da je svetlost prošla kroz niz sočiva, a u ovom slučaju, ta sočiva su, u stvari, tamna materija”, rekao jc Masi.

Istraživači su - da bi napravili trodimenzionalni prikaz, odnosno da bi dodali dimenziju daljinc - kombinovali opservacije sa “Habla” i snimke urađenc kroz teleskope na Zemlji.

Tako sačinjena mapa rasporeda tamne materije potvrđuje da se galaksije nalaze unutar “grudvi” tamne materije. Te “grudve” su povezane mostovima tamne materije koji se zovu “filamcnti”, a “grudve” i “filamenti” čine mrežu koja je nalik na paukovu.

Naučnici tvrde da jc ovo vcliki korak u pravcu razumevanja uticacj tamnc materija na univerzum iako su u ovoj studiji izmerenatcek dva kvadratna stepena od ukupno 40 hiljada kvadratnih stepeni neba.

osvaja Amazon

SLOVENAČKI PLIVAČKI ULTRAMARATONAC MARTIN STREL, VIŠESTRUKI REKORDER GINISOVE KNJIGE REKORDA, KRENUO JE U ČETVRTAK U SAVLADAVANJE SVOG DOSAD NAJVEĆEG IZAZOVA – OVOGA PUTA U PERUANSKI ATALAJI, ODKALE 1.FEBRUARA NAMERAVA DA PLIVA DUŽ 5.430 KILOMETARA DUGE I NADASVE OPASNE REKE AMAZON.

Plivanje ncustrašivog, 52godišnjeg, Slovenca kroz bezbrojne opasne zamke Amazona, od vodenih vrtloga do malih ljudoždera pirana i vclikih zmija anakondi, ili aligatora i malarije, trebalo bi da traje 70 dana i završi “bacanjem sidra” na cilju u brazilskoni Belemu.

Strel se nada da će dnevno uspeti da pliva po 12 sati i prelazi po 90 kilometara.

Martinu Strelu Amazon ncće biti prvi susret sa Opasnostima i iskušenjima, koje donose velike svetske reke i mora. On je bio prvi čovek koji je 2000. godine preplivao 3.004 kilometra Dunava, od njegovog izvora do ušća, za 58 dana. Od izvora do ušća “palo” je za 68 dana 2002. godine i 3.797 kilometara MiSisipija. Već sledeće, 2003. godine sledi 1.930 kilometara južnoameričke reke Parana, godinu dana kasnije “pada” i 4.003 kilometra kineskog Jang Ceckjanga. U svoje podvige Strel je upisao i preplivavanje razdal-

jine od Francuske do Englecske i od Afrike do Evrope, kao i osvajanje mnogih drugih rekorda upisanih u Ginisovu knjigu.

Pred polazak u savladavanje Amazona, posle Nila drugc najduže reke na svetu, ovaj ultramaratonac i nckadašnji profesor gitare na slovcnačkoj muzičkoj akademiji, ponovio je svoj motiv-vodlilju: “Plivam za mir, prijateljstvo i čiste vode”.

Svojim najnovijim podvigom Strel želi da pruži i podsticaj onima čije su zdravlje i životna cnergija ugroženi. “Ako ja mogu da postignem svoj cilj, mogu i bolesni da prihvate svoj izazov. U teškim trenucima misliću na to”, kaZe Strel.

“Ne dam se, idem do poslednjeg, daha. Reku moram ne samo da preplivam, moram da je i savladam. Želim da pokažem da čovek to može, da dokažem da je i nemoguće moguće”, ,naglašava Strel, pred polazak na put u nepoznato.

Vest o podvigu je već privukla brojne svetske medije, a Strelovo osvajanje Amazona ćc biti moguće pratiti na internct stranicama ·http:/Www.amazonswim.com i WwWww.martinstrel.com. Hrabrog, osvajača svetskih reka i mora, pratiće odgovarajuća medicinska ekipa, kao i dobre želje njegovih sunarodnika i svih ljudi dobre volje.

Aleksandar Mlač

REČ LEKARA

Piše: dr Radomir Blagojević

Besnilo

Besnilo je akutna zarazna bolest od koje najčešće boluju vuk, lisica, pas i druge toplokrvne životinje. Virus besnila se nalazi u nervnom tkivu i slini zaraženc Životinje, Bolest se prenosi na čoveka ujedom zaražene ŽivOtinje. Od ove teške bolesti najčešće se zaraze lovci koji se profesionalno bave lovom, veterinari, laboranti i dr. Vreme od momenta zaraze do pojave prvih simptoma (znakova) bolesti je od 14 do 90 dana ovisno od lokalizacije i veličine povrede. Bolest napada centralni nervni sistem te se manifestujc

OSNOVNA ŠKOLA “RADE DRAINAC”

BEOGRAD - BORČA Kovilovska 1

objavljuje

OBAVEŠTENJE

o produženju roka za dostavljanje ponuda

Produžava se rok za dostavljanje ponuda za nabavku usluga organizovanja izleta, nastave u prirodi i letovanja po partijama objavljenom u “Službenom glasniku RS” broj 17 od 30. 12. 2006. godine za tri dana odnosni do 02. 02. 2007. godine do 10.00 časova, javno otvaranje ponuda održaće se u prostorijama škole istog dana u 12.00 časova.

uznemirenošću bolesnika, javlja se nemiran san, osećaj straha, grčevi mišića, ždrela pri uzimanju tečnosti tj,. jaVlja se hidrofobija - karakterističan znak za besnilo, jcr bolesnik oseća strah kad ugleda čašu sa vodom te se javlja velika žeđ zbog nemogućnosti uzimanja vodc usled pojavc grčeva mišića ždrela. Zatim se javlja paraliza mišića nogu i ruku, dijafragme i drugih mišića, a smrt nastaje usled paralize centra za disanje. Lečenje je ncuspešno te se za par dana završava fatalno (smrću).

Okružni sud u Požarevcu na osnovu člana 47. i 49. Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, BR. 79/05, 81/05 | 83/05) |I ČLANA 20. i 21. Uredbe o sprovođenju internog javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima (Službeni glasnik RS", br. 3/06) i Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Okružnom sudu u Požarevcu, oglašava javni konkurs za

prijem u radni odnos:

1. SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA - 2 izvršioca na određeno vreme od 3 godine

Uslovi za rad: visoka stručna sprema, završen

Pravni fakultet.

Pored navedenih uslova kandidati moraju da ispune i opšte uslove predviđene članom 45. Zakona o

državnim službenicima.

Rok za podnošenje prijave na konkurs je 15 dana i počinje da teče narednog dana od dana kada je konkurs objavljen u “Službenom glasniku RS” i dnev-

nom listu “Politika”.

Sadržina prijave: prijave na konkurs treba da sadrže kratku biografiju kandidata: ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresu stanovanja, kontakt telefon,

Uz prijavu, kandidati treba da dostave dokaze o ispunjavanju traženih uslova (original ili overenu fotokopiju) diplomu o stručnoj spremi, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci. Lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti dostaviće kandidat koji bude izabran odlukom

Suda.

Adresa na koju se podnose prijave: Okružni sud Požarevac, ul. Jovana Šerbanovića br. 4, sa nazna-

kom za "javni konkurs”.

Nepotpune, neblagovremene i nerazumljive prijave

neće biti razmatrane.

Konkursna komisija će u izbornom postupku usmenim putem na osnovu obavljenog razgovora sa kandidatima proveriti stručnu osposobljenost kandi-

data.