Борба, 29. 01. 2007., стр. 2

јибамтсец. — |

LDP nije zatvoren za ođače folk muzike, i u tom smislu nam je veoma drago da nam je na Vračaru nastupio Šaban Šauulić. –— Čedomir Jovano\vić, lider LDP

Mogu da zamislim | manjinsku Vladu Srbije, uz podršku DSS, ali sa„mo kao noćnu moru. | Zoran Živković, bivši | premijer Srbije

I kampanja LDP-a je bila „one man show“. Po"јамјмао ве зато Седоmir Jovanović. Dobro, povljivao sam se i ja. an Šaper, savetnik dsednika Srbije

____Kad premijer Koštunica | otvori novine i pročita „slu| čaj Tanović“ ili da je OtvOrena neka druga afera, on

sigurno dođe do pogre-

šnog zaključka da u fudbalu rade kriminalci. —

Zvezdan Terzić, predsed· nik FSS

БА

oji imaju loš brak

tema dana

Ima li života na Marsu?

Na „crvenoj planeti” možda postoje živi organizmi, ali ih dosadašnja ispitivanja nisu

otkrila jer su naučnici tražili obilike poput onih koji postoje na Zemlji

, ||| ј |||

| ___

||| ИЦ || | || 1

0 677 - | | -

|| || |

Robot koji ispituje površinu Marsa

NA MARSU MOŽDA POSTOJE ŽIVI ORGANIZMI KOJI SU SE PRILAGODILI IZUZETNO TEŠKIM USLOVIMA NA OVOJ PLANETI, ALI IH DOSADAŠNJA ISPITIVANJA NISU OTKRILA JER SU NAUČNICI TRAŽILI OBLIKE POPUT ONIH KOJI POSTOJE NA ZEMLJI, KAŽU AMERIČKI NAUČNICI. Dve svemirskc istraživačke sonde, koje su poslatc na Mars pre 30 godina možda su naišle na vanzemaljske mikrobc i možda su ih nchotice i ubile, izjavio je amcrički naučnik Dirk Šulc Makuč, profesor geologije na Državnom univerzitetu u Vašingtonu. On je, predstavljajući svoj rad na nedavnom sastanku Američkog, astronomskog društva u Sijetlu, u državi Vašington, iznco pretpostavku da su istraživačke sonde “Viking”, iz 1976-77. godine, možda tražile pogrešnu vrstu života tako da je nisu ni preрохпаје, preneo jc ASOŠIjCted pres.

"Taj novi izveštaj, zasnovan na širem viđenju uslova u kojima može da se razvije Život na Marsu, možda će navesti NASU da traži drugačiju vrstu Života na popularnoj “Crvenoj plancti”, posebno kada se imaju u vidu priprc-

gen-peroksida, smatra autor najnovijih istraživanja.

Mešavina vodc i hidrogcnperoksida ostaje tečna i na veoma niskim tempcraturama (55,50 stepeni Celzijusa), ne uništava ćelije kada se zamrzne i može da izvučc male količine vodenc parce. iz vazduha.

Svemirskc letilice iz SCdamdesetih godina prošlog veka nc bi primetile vanzcmaljski život zasnovan na hidrogen-peroksidu već bi ga uništile tako što bi ili pregrcjale ili udavile mikrobe, izjavio je Šulc Makuč.

U jednom odvojenom cksperimentu, tle sa Marsa je zagrejano da se vidi šta bi se dogodilo, ali to je verovatno spržilo mikrobe sa “crvenc planete”, dodao jc on.

“Problem jc u tome Što nismo imali pojma o tomc kakva je: sredina na Marsu rckao je on naglasivši da “sa biohemijskog, stanovišta, takva

АМА NULOM M

| __ | о |

| | У | ||| _ ПА

s obzirom na sredinu i način na koji funkcioniše cvolucija, to verovatno ima smisla”. I na Zemlji su naučnici u skorije vreme našli živc organizme u uslovima za koje su nekad vcrovali da su prcviše

| ||| | i ||| -

zme”. U tom institutu strahuje da su naučnici previše okrenuti onome što je uobičajeno na Zemlji kada proučavaju vanzemaljski život. Problem naučnika jc u tome što uvek nađu ono Što traže, smatra profesor za geonauku univerziteta Pen.

ДАНЕ

i ko-istražitelj u okviru “Fcniksa” .

„On kaže da je rad naučnika iz države Vašington zagolicao njegovo interesovanje.

“Lepo je biti logički konzistentan, ali to više nije dovoljno”, izjavio je Mekej.

Drugi stručnjaci smatraju

Namirnice za kosmičko putovanje

Pojedini naučnici već su počeli da pripremaju spisak namirnica koje bi mogli da koriste astronauti prilikom putovanja na Mars. Posade interplanetarnog broda će, kao i danas, konzumirati sublimirane (isušene) namirnice. Biće tu još i konzervi - mesnih i ribljih, sokova u tetrapaku, posebno pripremljenog hleba. Ali, taj meni, ipak, treba učiniti raznovrsnijim.

Otpala je ideja da se na kosmičkom brodu gaji živina, kako bi se kosmonauti hranili svežim jajima (mislilo se pre svega na prepelice). Eksperimenti su pokazali da novoizleženi pilići nisu mogli da se adaptiraju na bestežinsko stanje.

Sa ribama je bilo jednostavnije - već prvi opiti su dali ohrabrujuće rezultate: ribe u kosmosu se mreste, daju potomstvo, ali sporo rastu. i

Ono što se sa potpunom sigurnošću može kazati na interplanetarnom kosmičkom brodu nalaziće se staklene bašte.Izračunato je - da bi se jedan kosmonaut u letu obezbedio u ishrani sa potrebnom količinom povrća, zeleniša i žitarica, potrebno je da u brodu postoji staklenik površine 15-20 kvadrata.

NINI NINININININI

da je ova koncepcija donekle logična, ali im je, kažu, potrebno više dokaza. “Otvoren sam za mogućnost da je to tako”, rekao je Mitč Sogin, astrobiolog, i član komiteta Nacionalnog, istraživačkog, saveta, ali je istovremeno upozorio da se “nc treba prcepuštati uop-

2те |

ba, koje nas je držalo u ropstvu i da nam s

uzećima protestovali i demonstrirali, икагјађ

| | 4

Ponedeljak, 29. јапџа оу.

Piše: Dragan Milenizović OVA

a li se iko seća udarnika за гадтћ ај Da li se iko seća heroja rada, kao što su Alija nović kod nas i Aleksej Stahanov u Sovjetskom vezu? To doba je davno iza nas i većina ljudi o «Ne spominjalo se». Tvrde da је to bilo negativ sve što je ljudsko tek dolaze sa demokratijo

Meni se čini da su kritike socijalističkog d še jednostrane i suviše površne, jer, da li je b loše u dobu u kome su postojali heroji rada, jam? | | Da li je loše isticati vredne i'kuditi lenje, dali| še podsticati vredne i kritikovati nerad? Da li ja morala krenula kad su prestale radne akcije, prestalo vrednovanje rada kao nečeg što ı donosi opštu korist nego i izgrađuje čoveka? У

Sadašnje vrednosti izgleda nemaju mnogo Wu radom. Anketirajte decu, anketirajte mlade. || ideal ne bi uzeo Aliju Sirotanovića, ali neko га ko se za kratko vreme obogatio па ко 2п čin i komšije sada hvale, umesto da zaziru «Oteto prokleto» je već davno zaboravljena ca, postala je samo politički slogan. · a

Pogledajte političare. Kampanja je traja/a oo nedelje, oni su jedan na drugoga os Гађијећ, тепје, ортшма! зе ха lopovluk, рђаски a ti isti, koji su se do pred vikend gledali p na, merkaju ko je koliko procenata dobio kol «koalicioni kapacitet». Staće rame uz rame kom za koga su govorili da je izdao zemlju, uni žavnu ekonomiju, da je nemoralan i neprincip| onda će lepo svi u istu vladu, govoriće jeda me Vi pred kamerama i voleti se, bar do sl bora.

Dok je trajala privatizacija, na vlasti su bilimi' ovi isti političari, koji su imali i vlast i ljudsi moglo da spreči pljačku državnih preduzećail prelaženje u privatne ruke na nezakonit пасћ

Tada su stotine i hiljade ljudi zaposlenih ulil

što je svakom golim okom vidljivo, ali političari tali, Sada, kada akterima nepoštene privall članovima takozvane «stečajne mafije», SU peru ruke i prave se da to nema nikakve Vez0š ma. |

A dok sude tim ljudima, one hiljade ojađeni, zvane Žrtve tranzicije, niko i dalje ne pita nizašl redu su «Robne kuće Beograd», priča je sli oni koji protestuju znaju da sve rade uzalud | već osuđeni da budu žrtve.

One koji ogromno preduzeće privatizuju niko ra. Niko i ne sumnja u njih. Sumnjaće tek ako le da ih uhvate. 4

ПН

| |

me da na tu planetu uskoro bude poslat novi svemirski brod.

štenim pričama o tome šta HHAIKI а ; 9 а И. Це je sve moguće”. || 1, i | М | |

Ах .У Е i, ||| | NME M W Inače, VISC SC ı nc sumnja || АЛА ТТ

__ Осекијет да зе Топтта demokratska vlada, a ako lideri tih stranaka ne budu „bili u stanju da to učine, javno poručujem da ću na ledećim izborima glasati a radikale. – Goran Pakaljević, filmski reditelj

Prošlog. meseca naučnici su uzbuđcno saopštili da nove fotografije Marsa pokazuju асојозке рготепе Које nagoveštavaju da tamo роvremeno ima vode - Što jC dosada najjasniji znak da bi Mars mogao biti povoljna sredina za razvoj Života.

U periodu 1970-ih godina, svemirske sonde “Viking” nisu našle nikakve znake Života. Međutim, tražile su živce organizmc, poput onih na Zemlji, kod kojih se ćelijska tečnost sastoji od slane vode.

Ali, imajući u vidu hladne i suvc uslove života,na Marsu, takav oblik života je mogao evoluirati u oblik kod koga bi sc ćelijska tečnost zasnivala na mešavini vode i hidro-

НИМ

DM |

Moguće je da na Marsu ima fragova života

vrsta prilagođavanja bi imala smisla”.

Čak i na Zemlji postoji ncšto slično - na primer takozvana “Zemljina buba” tvr-

dokrilac koji u samoodbrani ·

proizvodi vreli sprej sa 25 odsto hidrogen-peroksida. Šulc-Makuč priznaje da nc može da dokaže da na Marsu postoje mikrobi, ali kažc da,

·teški, kao što su jedna ultra-

kisela reka u Španiji ili ledom pokrivena jezera na Antarktiku. Šulc-Makučeva istraživanja poklapaju sc sa istraživanjima u Nacionalnom istraživačkom savctu koji je u naučnim krugovima poznat po šaljivom nadimku kao “Komitet za čudne žive organi-

NASA za leto priprema novu misiju. Reč je o letilici “Feniks” koja će, po svoj prilici, testirati novu teoriju O životu na Marsu, prenco jc AP.

Međutim, naučnici moraju da nađu način da to чапе koristeći postojeće naučne instrumente na brodu, izjavio je Kris Mekje, astrobiolog

u to da će čovek poleteti na

Mars, zna se čak i dužina le-

ta - otprilike 700 dana i noći, a optimisti pretpostavljaju da će se to dogoditi 2017. ili 2018. kada je najpovoljnije “balističko okno” za let sa Zemlje na Mars.

Neki preduslovi su već ispunjeni, naročito medicinsko-biološki aspekti interрјапегагпог Јега. Једпи од početnih etapa tog posla uradio je još krajem prošlog, veka lekar-kosmonaut Valerij Poljakov, koji je imao 438-dnevni orbitalni let na stanici “Mir” i dokazao nepostojanje principijelnih medicinsko-bioloških ograničenja za tako dugotrajne misije. i

Povlači rep po

snežnoj belini polja gavran samotnjak. Ua Хогап Подегомје – МОЛУ |

Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-123; Marketing: 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara trome– sečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, še– df O O OLOVO stomosečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Unutrašnja: | 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 3398-129:; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398- 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Кот 387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136; +. panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd. и“ њу,

| Pr e. i * 166] | :

Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba“ d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 629, Beograd

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

ı zvezdom ne Ordenom 5 jedinstva ва zlatnim vcncem