Борба
\nedeljak, 6. avgust 2007.
ijlby
|
||
la 75 ima oko 20.000 ok OJ od,
aičkog | koncema Šmit, \
iji, na. kojima se kuga No
OB javila, eto Suradi || |
o u abna Srbija, kao ·
ana zemlja, a takođe omisana Jel Evropska
15, korisija u Briselu. ·
- Ujami američkog kon-
cemau mostu Čenej do
u}\sada
da jp uginulo više stoli-
ja 'masulja, pa će zbog toga
risl
id evra u sedam mesec
ja a Tanackovič kazao
bliiyovano svih 20.000 . Volkoima
O-VDGSNe le
|
· agenciji Beta re-
abrici, na taj način” oslenih u 1 fa-
brika aa Sova"
e za viče O jtri
_ 9 Sindikata „Zorke“ Živi
nu mano MODA Mai 2 lime od 122 miliona · | OI kupci.
is rstvo darstva a Ž etike čestitalo je svim
farma. O |
0 da su 00 oda, 0. .% M Mile fabrike, sa dnev
a WOdi optičku i fotograf-. 'Opremu biće ponuđeba aukciji 27. septem-
ii E ceniod
ekonomija
Za evropsku železnicu Stopiran IZVOZ tri milijarde dolara
Prvi čovek „Železnice Srbije“ Milanko Šarančić izjavio je da je ovaj novac potreban da bi se kompletno modernizovao železnički saobraćaj u Srbiji kako bismo ga približili evropskim standardima
GENERALNI DIREKTOR „ŽELEZNICA SRBIJE“ MILANKO SARANČIĆ IZJAVIO JE DANAS DA JE ZA PODIZANJE STANDARDA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI NA EVROPSKI NIVO POTREBNO VIŠE OD TRI MILIJARDE EVRA I IZRAZIO OČEKIVANJE DA TO MOŽE BITI POSTIGNUTO U NAREDNIH SEDAM GODINA.
Šarančić je u intervjuu "Tanjugu istakao da je samo za završetak modernizacije pruge na „Koridoru 10% potrebno oko 1,25 milijardi evra, što bi podrazumevalo zavtšetak eclcktrifikacije cclog pružnog, pravca i izgradnju dvokolosečne pruge od Beograda do Niša.
„Realna je procena da nam je potrebno nešto više od tri milijarde cvra da bi smo kompletno modernizovali železnički saobraćaj u Srbiji i da bismo ga približili standardima razvijenc Evrope“, kazao je on.
Istakavši da srpske želcznice sve bolje i intenzivnije rade, Šarančić je ukazao na ito da modernizacija ne mo-
HroričiG boljka: Stari vagoni i spore pruge
že biti završena bez pomoći Vlade Srbije koja „pokazuje izuzetnu spremnost da pomogne i uđe suštinski u rešavanje strategije „Železnica Srbije“. „U naredne tri do četri
razvoja
godine imaćemo velike efek--
te koji će podići standard
pusnu moć jednokolosečnih pruga, kao i 429 kilometara „sporih“ pruga, na kojima je vožnja ograničena na 10 do 30 kilometara na sat.
Prema njegovim rečima, potrebno je oko 150 milio-
na evra da bi „spore“ pruge
Tendcr —
Podsetivši da 27. septembra ističe rok za podnošenje ponuda na tenderu za nabavku 1.100 vagona, što će biti finansirano sa 60 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, Šarančić je napomenuo da bi do kraja ove godine trebalo da bude izabran najbolji ponuđač i započete isporuke vagona
železnici. MR
“Železnica Srbije”, ali oko 2015. godine očekujem da ćemo sc ravnopravnijc uključiti u daleko bolju ponudu, kada je u pitanju ponuda u saobraćaju i prosek u Evropi“, ocenio je on. Kao osnovne probleme koji opterećuju srpsku želcznicu, Šarančić je istakao starost vagona, slabu pro-
HR III NINI ININININININIINIIIIIINNIINININNIININIIINIIRRIRNIRNNNIN
bile remontovanc i vožnje podignute na nivo projektovanih brzina.
Napomenuvši da je mrcža pruga u Srbiji duga ukupno 3.809 kilometara, Šarančić je istakao da je od toga samo oko 200 kilomctara sa dva koloseka, tako da je potrebno da i na ostatalim pravcima budc izgrađena
dvokolosečna pruga, kako bi vožnje bile ubrzane i kvalitetnije. U narednom periodu prioritetna ulaganja „Železnica Srbije“ biće, usmerena na „Koridor 10%, remont barske pruge, kao i nabavku novih lokomotiva i teretnih i putničkih vagona, najavio jc Šarančić.
Podsetivši da su sredstva za remont pruge Niš-Dimitrovgrad obezbeđena od kredita Evropske investicionc banke, Šarančić je naveo da će za clektrifikaciju 96 kilometra te pruge „Železnice Srbije“ konkurisati za sredstva Nacionalnog. investicionog plana.
On je najavio da bi uskoro trebalo da bude potpisan ugovor sa Vladom Španije O kreditu, vrednom 37,5 miliona evra.
Modernizacija sumo uz pomoć Vlade: Milanko Sarančić
„Prvi lot od 22 miliona, koliko je predviđeno za nabavku novih 10 dvodelnih dizel motornih garnitura, trebalo bi da bude potpisan najkasnije u septembru“, rckao je Šarančić i dodao da će preostalih 15,5 miliona evra od španskog krediti biti utrošeno za modernizaciju
30 putničkih vagona.
: Šminkanje“ Jat „Kreće“ sa piste
Upućen poziv konsultantskim kućama za privatizaciju „Jat ervcjza“
+ pumpi
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE (NIS) PLANIRA DA DO 2010. GODINE ULOŽI. 180 MILIONA EVRA U OBNOVU 300 BENZINSKIH STANICA, UKOLIKO DRŽAVA TOJ KOMPANIJI ODOBRI UZIMANJE KREDITA OD 372 MILIONA EVRA, IZJAVIO JE „GENERALNI DIREKTOR NIS-A SRđAN BOŠNJAKOVIĆ.
Planirano je da rckonstrukcija pumpi dclom budc finansirana iz tog zajma, dok bi se ostatak obezbedio iz dokapitalizacije posle privatizacije i prihoda same kompanije, kazao je on agenciji Beta.
Bošnjaković je istakao da je potpuno uveren da će NIS-u biti odobreno kreditno zaduživanje, dodajući da bi o tom zahtevu trebalo da do kraja avgusta odluči Skupština akcionara kompanijc. On je objasnio da ćc sc tehnička dokumentacija raditi za sve pumpe istovremeno,
a da bi početkom sledeće godine mogla da počne njihova paralelna. obnova, Što će omogućiti uštedu od oko 40 odsto, jer su troškovi mnogo veći kada se radi pojedinačna rekonstrukcija.
Planirano je da deo pumpi bude potpuno obnovljen, na nekima je predviđeno uvođenje novih proizvoda, među kojima je i tečni naftni gas, a invešticije će obuhvatiti i objedinajvanje svih objckata u jedinstven vizulcni identitet NIS-Petrola.
„Iskustvo pokazuje da se obnovom pumpi ncuporedivo povećava promet, 4 samim tim i profit, uz dodatni asortiman i podizanje kvaliteta usluga i uz vraćanje poverenja građana Srbije u NIS“, rekao jc Bošnjaković.
On je kazao da je NIS do sada obnovio 40 benzinskih stanica, ali nije precizirao koliko je novca u to uloženo.
Komisija za javnu nabavku konsultantskih usluga izrade i implementacije strategije privatizacije Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj „Jat Hrvejz“ uputiće poziv internacionalnim konsultantskim kućama da podnesu svoje ponude do 27. avgusta ovce godine.
Kako je navedeno u saopštenju Agcncijc za privatizaciju, sa prve sednice Komisije za javnu nabavku konsultantskih usluga za „Jat Hrvcjz“, poziv će biti poslat na adrese 24 internacionalnc konsultantske kuće, 'koje imaju najveće iskustvo i najbolje rezultate u oblasti konsaltinga u avio-saobraćaju.
Na sednici Komisije još jednom je naglašeno da je, u interesu kompanije „Jat Er-
vejz“, neophodno maksimalno ubrzati postupak. Odluku o pokretanju po-
stupka javne nabavke kon-
sultantskih usluga izradc i implementacije _- strategijc privatizacije Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj „Jat Ervejz“, Vlada Srbije donela je 206. jula, a okvirni rok za izbor savetnika je 70 dana. .
Procedura predmetne javne nabavke biće sprovedena u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u rcstriktivnom postupku i skraćenim rokovima, imajući u vidu da je Vlada zaključila da je ncophodno što prce izabrati privatizacionog, savetnika i sprovesti privatizaciju „Jat
Ervejz“.
UREDBA VLADE SRBIJE DA SE
NA TRI MESECA OBUSTAVI IZ- |
VOZ PŠENICE, KUKURUZA, SOJE I SUNCOKRETA DONETA JE U PRAVOM TRENUTKU I DOPRINEĆE DA SE ZAUSTAVI DALJI RAST CENA OSNOVNIH PLOLJOPRIVEDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA, IZJAVIO JE TANJUGU SAVETNIK U ODBORU PRIVREDNE KOMORE SRBIJE (PKS) ZA POLJOPRIVREDU I PREHRAMBENU INDUSTRIJU BRANISLAV GULAN.
Istakavši da PKS pozdravlja vladinu uredbu, Gulan jc rekao da je izvoz tih ratarskih kultura zaustavljen u pravom trenutku, jer da je potrajao još nekoliko dana,
MN
Suša „pojela“ kukuruz: Detolj sa laniske berbe
NINI MMI INA III NINI IMNINIININIIIINININIINNNNNIR
Kasno kiša
sStiZe
Kiša je dobrodošla kukuruzu na „boljim njivama“ u Vojvodini, ali za biljke na takozvanim lakšim zem-
ljištima je zakasnila i tim
usevima neće biti pomoći,
izjavio je Tanjugu upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr
Đorđe Jocković.
Padavine, posle dugotrajne jake suše, doprineće da se koliko-toliko popravi prinos još zelenog kuku-
ruza u većem delu Bačke i
Srema, dok na području
jugoistočne Srbije, Sumadije, severne Bačke i Banata podgorelim usevima, nažalost, nema spasa, Oce~
nio je Jocković.
On je napomenuo da će, zbog suše berba kukuruza ove godine početi mesec dana ranije nego obično
i procenio da prosečan prinos neće preći tri do 3,5
tone po hektaru.
To bi na zasejanih 1,2 miliona hektara donelo ukupno oko četiri miliona tona suvog zrna, što je za oko 1,5 miliona tona manje od lanjskog prinosa. BH NIIIINIINIIINIINIINININININIIIININIIININIINIIINIKNIINIKININILIINININIIIINANININ III
inflacija bi premašila planiranih 6,5 odsto. Ovogodišnji rod psesnice je oko 2,1 milion tona, a zalihe lanjskog roda su oko 200.000 tona, naveo je on i dodao da su godišnje potrebe Srbije oko 1,8 miliona to-
na i naša zemlja je 2007. mogla da izveze najviše oko 400.000 tona.
U svetu je rodilo oko 600 miliona tona pšenice, a okruženje Srbije ima jako loš ovogodišnji rod i preporuka PKS je da se pšenica nc
izvozi, da posle nc Dbismo uvozili po višoj ceni, kao Što nam sc to desilo pre dve godine, kazao je Gulan.
Kukuruz, koji je za samo proteklih nedelju dana poskupeo za 31 odsto, Osnovna je sirovina za proizvodnju stočne hrane i kada on poskupi, „skaču“ i druge ccne, pa je živa mera tovljenih svinja ovih dana već dostigla 100 dinara po kilogramu, upOZOriO je On.
Gulan je podsetio da jc kukuruz ove godine u Srbiji zascjan na oko 1,3 miliona hektara+ što je "za; oko, IO0.000 hektara više ncgo lane, a očekivani ovogodišnji rod od oko 6,5 miliona tona biće manji za oko 1,5 milion tona, očekivani rod. njepovim rcčima, prošle godine rod kukuruza
u odnosu na Prema
je bio oko 6,3 miliona tona, a ove Će ga biti oko četiri miliona tona i to je dovoljno za domaće potrebe.
Na osnovu člana 10. st. 1 i 2 i člana 29. stav 1. Zakona o proceni i uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04)
Republika Srbija
GRAD BEOGRAD GRADSKA OPŠTINA SOPOT ODELENJE ZA PRIVREDU, POLJOPRIVREDU ı ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
SOPOT, KOSMAJSKI TRG BR. 5
objavljuje
OBAVEŠTENJE
O POSTUPKU PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU
Nosiocu projekta TRGOVINSKOM PREDUZEĆU „BG-PHARM“ DOO, BEOGRAD iz Beograda, Visokog Stevana 31, utvrđeno je da je za projekt izgradnje pogona za sekundarnu proizvodnju čvrstih i tečnih farmaceutskih, i dijetetskih proizvoda kao i veleprodaja istih na kat. parceli br. 1434 KO Sopot, opština Sopot po-
trebna procena uticaja na
životnu sredinu.
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu, protiv donete odluke, izjaviti žalbu Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Gradske uprave u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja. Žalba se podnosi preko prvostepenog organa.
Obaveštenje se objavljuje na osnovu člana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 135/04).
Kursna lista Narodne banke Srbije
ZEMLJA
EMU AUSTRALIJA KANADA CAD DANSKA DKK JAPAN JPY NORVEŠKA NOK ŠVEDSKA SEK ŠVAJCARSKA CHE V. BRITANIJA GBP SAD USD
EUR AUD
OZNAKA VALUTE
VAŽI KUPOVNI
KURS 80,5184 50,3587 55,7723 10,8173 -19,2980 10,1361
8,7442 48,8168
119.5878 58,7383
SREDNJI
KURS 80,7607 50,5102 55,9401 10,8498 49,44063 10,1666
8,7705 48.9037
119.9476 58,9150
PRODAJNI KURS 81,0030 50,6017 56,1079 10,8823 49,5946 10,1971 8,7968 49,1106 120.3074 59,0917