Борба, 10. 03. 2008., стр. 7

Ponedeljak, 10. mart 2008.

ultura

BORBA 7

Povratak „Nolitovoe” duha Na sajmovima

Počele pripreme za 80. rođendan ove ugledne izdavačke kuće. Do Sajma knjiga 30

novih naslova, u

IZDAVAČKA KUĆA ”NOLIT”, KOJU SU 28. DECEMBRA 1928, U KUĆI NA POČETKU DOBRAČINE ULICE, OSNOVALI BRAĆA PAVLE ı OTO BIHALJI MERIN, POZNATI UMETNICI, PISCI I LEVIČARI, PRIPREMA SE DA NA ”NOLITOVSKI NAČIN” OBELEžI 80. ROČENDAN, NAJAVIO JE GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK ZORAN ŽIVKOvIĆ. Podsetivši da je nekoliko godina ”Nolit” jedva tavorio i da je čak na Sajmu knjiga bio izmešten u Halu 14 Beogradskog sajma, što je bio znak da je ”ispao” iz prve lige vodećih domaćih izdavača, Živković je sa ponosom istakao da su sc 2007. vratili u Halu jedan, pošto su već započeli obnovU., Prema njegovom objašnjenju, izdavački plan koji je on predložio, a prihvatila grupacija "Zekstra" u kojoj je i ”Nolit”?, nema za cilj da stvori neki novi identitet, već da se onaj, po kome je”Nolit” bio poznat od svog osnivanja u celoj bivšoj Jugoslaviji vrati u punom sjaju i ta tradicija prilagodi novim uslovima. "Zato smo prošle godine počeli s Milošem Crnjan-

| skim, koji je svojim delima

obeležio zvezdane podinc ”Nolita” i štampali smo njegov manje poznati, ali

ne manje dobar, roman ”Kap španske krvi”, a temu Crnjanskog smo proširili studijom prof. dr Mila Lompara o njemu” istakao je Živković.

Za jubilej "Nolit" se priprema da objavi u jednom tomu ”Seobe” i ”Drugu knjigu Seoba” Crnjanskog u luksuznom izdanju, koje bi tehnički priredio profesor na Fakultetu

likovnih

Obeležio zvezdane staze "Nolita": Miloš Crnjanski

umetnosti i najbolji dizajner knjiga, grafičar Bogdan Kršić.

Živković je izuzetno ponosan na obnovljenu cediciju "Istorija? u kojoj je za manjc od godinu dana objavio četiri kapitalne knjige. To su Gibonovo ”Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje Borhes smatra za ncprevaziđeno rc-

jednom tomu „Seobe” Miloša Crnjanskog

U ediciji Hermes”, koja treba da bude replika znamenitog ”Sazvežđa”, posle Miloševića biće štampana knjiga drama Ronalda Harvuda koje je preveo Đorđe Krivokapić..

U pitanju su njegove najnovije drame ”Preobraženje”, 'Kolaboracija” i ”Engleska tragedija”.

Ulazi u štampu knjiga ”Mediteranske zagonetke” o Boki Kotorskoj, nekadašnjeg novinara Slave Stojkovića, a do Sajma knjiga u ”Hermesu” će biit objavljeno jos nekoliko naslova stranih i domaćih pisaca.

U ediciji ” Popularni klasici” planirano je štampanje dela Ernesta Hemingveja "Starac i more”, u novom prevodu Đorđa Krivokapića. Živković je najavio da će objaviti Izabrana dela Brane Šćepanovića u pet tomova - tri romana (Usta puna zemlje” ”Iskupljenje” i ”Sramno leto”) i dve knjige novela i priča. ·

U ediciji Poezija” trebalo bi da se pojavi knjiga odabrane poezije Oskara Daviča, koju će pripremiti Milovan Danojlić, a već je štampana zbirka poezije Miroljuba Todorovića ”Zlatno runo”.

»Sledićemo Nolitov duh, do Sajma bi trebalo da bude 25-30 novih naslova i tako ćemo obeležiti naš jubilej”, rekao je Živković.

mek delo zapadne istoriografije, zatim Rusija i Evropa” Nikolaja Danilevskog, Pad Ruskog carstva” prof. dr Save Živanova, koja služi na čast srpskoj istoriografiji, pisana na OSnoOVu nOovC istorijske građc koja je od nedavno dostupna naučnicima.

Ovih dana su štampani memoari ”Između Hitlera i Pavelića” Gleza fon Horstenaua, vojnog, opunomoćenika Hitlera u Hrvatskoj od 1941. do 1944. godine.

Horstenau je bio naklonjen Hrvatskoj, ali to. mu nije smetalo da veoma pažljivo beleži sve što sc zbivalo i tako je opisao ustaške zločine, kao i prve pregovore između komunista (Koča Popović, Milovan Đilas, Vladimir (Velcbit) i ustaša u martu 1943. godine, o kojima se kod nas ne zna skoro ništa.

”Ova knjiga pokazuje da su nemački izvori prvorazredni za razumevanje dogadaja tokom Drugog svetskogu rani, a smatra se da svc OoVo Sto se sada zbiva ima svojc ishodište u tom periodu”, ocenio je Živković. ”Nolit” se priprema da objavi novo izdanje ”Antropoloških eseja” nedavno preminulog akademika Nikole Miloševića koji su doživeli prvo izdanje. 1964. u mitskoj ediciji ”Sazvežđa”, kao prvo delo jednog domaćeg filozofa i mislioca. Legat za muzcJ Ajnštajnovih

Muzeju Novog Sada predata obimna dokumentacija prof. Dorđa Krstića, predviđena za budući Memorijalni centar

slavnih naučnika

OBIMNA DOKUMENTACIJA PROFESORA ĐORGđA KRSTIĆA, PREDVIWENA ZA BUDUĆI MEMORIJALNI CENTAR AJNŠTAJNOVIH U NOVOM SADU, PREKJUČE JE U GRADSKOJ KUĆI SVEČANO „PREDATA MUZEJU GRADA.

Skriptu za muzej Mileve Marić-Ajnštajn, s objašnjenjima, mnogobrojnim dokumentima, tckstovima, foto-

uručio njegov brat Dušan Krstić.

On je podsetio da Đorđe Krstic, autor poznate knjigc "Mileva. i Albert Ajnštajn”, već dugo proučava Milevin život i rad otkrivajući njen veliki doprinos nastanku

teorije relativnosti i drugim ·

naučnim slavnog nobclovca.

Zbog toga je, još nckoliko godina ranije, poklonio

dostignjućima

Milena Marić i Albert Ajnštajn

grafijama i knjigama koje jc godinama sakupljao profcSor Krstić (živi u Ljubljani), predstavnicima grada jc

Muzcju grada deo matcrijala među kojima su Ajnštajnova pisma Milevi kao i važnim ličnostima tog vreme-

na, lula koju je poklonio svom tastu Milošu Mariću i drugi predmocti.

Član gradskog veća zadužen za kulturu Radovan Jokić je napomenuo da su u toku pravni poslovi na preuzimanju kuće u Kisačkoj ulici, u kojoj su početkom prošlog veka živeli Ajnštajnovi, i izraZiO OČCkivanje da će Novi Sad dobiti muzej posvećen Milevi Marić.

Naslednici Ajnštajnovih su izrazili želju da se ta kuća pokloni gradu ali pod uslovom da u njoj bude Memorijalni centar, rekao je on i dodao da bi, poslc potpisivanja odgovarajućih ugovora, grad imao obavezu da zbrine tri porodice koje sad žive u toj kući i obavi sve formalnosti oko prcrcgistracije,

Direktor Muzeja grada Milan Paroški je istakao da je taj muzej spreman da priredi Memorijalnnu postavku Ajnštajnovih u njihovoj nekadašnjoj kući a ukoliko formalnosti ne budu uskoro završene, onda u prostorijama Muzeja jcr se ovce godine obcležava šest decenija od smrti Mileve Marić Ajnštajn.

Čuvari srpske kulture

Predstavljena najnovija izdanja Društva „Sveti Sava”

PREDSTAVLJANJEM 11. BROJA ČASOPISA ”BRATSTVO” I DOPUNJENOG IZDANJA ANTOLOGIJE ”SVETI SAVA U PESMAMA” DRUŠTVO ”SVETI SAVA” JE U BIBLIOTECI GRADA PODSETILO JAVNOST NA 122 GODINE SVOG PRISUSTVA U SRPSKOJ KULTURI. |

Prema rečima predsednika Aleksandra Milošcvića, Društvo, obnavljeno 1994. godine, svojim aktivnostima nastavlja misiju čuvara vrednosti i tradicije srpske kulture i stvaralaštva.

Prilozima iz XI sveske časopisa ”Bratsvo” predstavljena je u tematskim celinama humanitarna i kulturno prosvetna misija, početna ideja Društva koja nije napuštena do danas i u čijem ostvarenju preko različitih kulturnih i društvenih institucija učestvuju i Srbi iz rasejanja. Posebna celina i naučni prilozi posveceni su položaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i njenoj ulozi u očuvanju srpskog, etničkog bića.

Pod naslovom ”Pećka patrijaršija od obnove autokcfalnosti do ukidanja” predstavljen je značaj svetinje u kojoj su stolovali patrijarsi samostalne srpske crkve i u kojoj su donošene odluke od važnosti za srpski narod i državu.

Predsavljen je i hram Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici u tekstu povodom 110. godišnjice od početka gradnje 1896. godine koja je odobrena turskim fermanom i sagrađena od sredstava priložnika.

”Srpska pravoslavna crkva 1941-1945", naslov je priloga u kome je Sinod, kao glasnogovornik Crkve nastojao da objasni ondašnjim političkim vlastima i okupatorima da je SPC iznad svih stranaka bez obzira na njihovu političku i ideološku opredeljenost.

”Sveti Sava u pesmama” je dopunjeno izdanje obimne zbirke iz 1935, a objavljena je povodom 340. godišnjice spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru.

Ova antologija sadrži 328 pesama posvećenih Svctom Savi čija je biografija i uloga arhiepiskopa crkve i prosvetitelja vekovima nadahnuće umetnicima i duhovnicima. Cilj oba izdanja je da se zabeleži i sačuva od zabora-

va ogroman korpus umetničkog stvaralaštva.

knjiga u Lajpcigu ı Parizu

SRBIJA ĆE IMATI SVOJ.

ŠTAND NA PREDSTOJE-

ĆIM SAJMOVIMA KNJIGA

U LAJPCIGU I PARIZU, A NA SVAKOM OD NJIH ĆE DOMAĆU · „LITERATURU PREDSTAVITI VIŠE OD 250 NASLOVA, UGLAVNOM SAVREMENE PRODUKCIJE, IZJAVIO JE TANJUGU SAVETNIK U SEKTORU ZA STVARALAŠTVO, KULTURNU INDU-

STRIJU I KULTURNE ODNOSE U MINISTARSTVU KULTURE MLADEN VESKOVIĆ. lako su se izdavači tokom minulc nedelje opredeljivali za naslove koje će poslati na sajam, ceo posao je okončan i knjige su, kako je rekao, već ”krenule” put odredišta.

Vesković je napomenuo da će se na sajmu u Lajpcigu od 13. do 16. marta i u Parizu od 14. do 19. marta naći uglavnom isti naslovi.

Pisce koji će predstavljati srpsku litcraturu odredilo je Ministarstvo kulture stavljajući akcenat na savremenu produkciju, napomenuo jc on.

Buntovnik protiv klišea

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE OD DANAS PRIREđUJE TRODNEVNI CIKLUS FILMOVA AMERIČKOG REŽISERA RODŽERA KORMANA I NJEGOVIH KOLEGA, ČIJI RAD

JE POMOGAO KAO PRODU-

CENT. DO SREDE, 12. MARTA, U PROGRAMU »RODŽER KORMAN I NJEGOVA ERGELA« BIĆE PRIKAZANO UKUPNO DEVET FILMOVA, SVI NASTALI SEDAMDESETIH GODINA, OSIM DVA OD NJIH.

Ciklus počinje Kormanovim nasilnim i pesimističkim gangsterskim filmom »Krvava majka«, sa Šeli Vinters i Petom Hinglom u glavnim ulogama. Sutra prvi je njegov film »Crveni baron«, u kome igraju Džon Filip Lo i Don Stro-

ud, a program završava nje-.

govim takođe gangsterskim »Obračunom na dan Svetog Valentina« (1967), u kome su glavni glumci Džejson Robards i Džordž Sigal.

Danas se mogu pogledati i filmovi Martina Skorsczea »Opasna devojka«, sa Barbarom Herši i Dejvidom Karadinom, i Vilijama Vitnija »Pobegao sa sa Đavoljeg ostrvać, u komc igraju Džim Braun i Kris Džordž. Sutra će biti prikazani i filmovi Džoa Dantea »Pirana« i Džima 1. Murakamija »BHitka među zvezdama« (1980), u kojima su glavni glumci Džon Filip Lo i Don Stroud odnosno Bredford Dilman i Hiter Menzis. Poslednji dan tog ciklusa ispunićc i filmovi Džonatana Dema »Osveta Toma Hantcra«, sa Piter Fondom i Lin Lovri, i Pitera Bogdanovića »Veliki Džek — javna kuća u Singapuru«, u kome igraju Ben Gazara i Dcenholm Eliot.

Režiser, producent i scenarista Rodžer Korman (Detroit, Mičigen, 1926), još kao dete presclio sc sa svojim roditeljima i bratom Džinom iz rodnog grada na Beverli Hils u Kaliforniji. Posle završenog koledža, na Stanford univerzitetu diplomira za mašinskog, inžinjera, pa tri godine dobrovoljno službujc u Ratnoj mornarici, a potom magistrira englesku književnost u Okstordu (V. Britanija). Po povratku u SAD, Korman jc kratko bio agent pisaca, sam piše filmske kriti-

„ke i scenarija, a sredinom

pedesetih započinje autorsko-producentsku karijeru, radeći sa krajnje skromnim budžetom uglavnom za nczavisnu kompaniju AIP. Tek 1960. godine uspeva tu da dobije dozvolu za snimanje filma u A-produkciji »Pad kuće Ašer«, prema romanu Edgara Alana Poa, sa Vinsent Prajsom u naslovnoj ulozi. Taj sinemaskop film postao je veliki komercijalni hit i Otvorio mu vrata za dalje sofosticirane ekranizacije dela pomenutog čuvenog pisca, poput »Njihala strave« (1961), »Gavrana« i »Uklete palate« (oba 1963), »Maske crvene smrtić i »Ligejinog groba« (oba 196+).

Osim tih i drugih horora, kao što jc briljantna crna komedija iz roda stravc »Mala trgovina užasa« (1960), a uz Džona Kasavetisa kao jedan od prvih američkih nczavisnih sinca-

na temu uživanja droge »Putovanje« (The Trip, 1967) i ranije nastala sugestivna antirasistička drama »Uljez« (1961).

Kako navodi Bojan Kovačević u programskom prilogu »Jedna saga o filmu« - Kormanov filmski pogled prikazuje pedesete i Šezdesete godine kao vreme neprekidne borbe i promena, kao svet u kome samo najjači opstaju, a glavni njegovi protagonisti su usamljenici i ljudi sa margina društva.

Opusom koji čini više od 300 njegovih filmova kao producent i oko 50 kao režiser, potvrdio se kao samosvojna autorska ličnost koja je u razvoju američke filmske industrije tog doba uncla notu pobunc protiv ustaljenih klišeca, najavivši jednu vrstu radikalnog preloma u američkom filmu.

Učinio je Rodžer Kor-

Iz filma „Obračun na dan Svetog Valentino"

sta, Korman se vrlo oscbujno ogledao ponajbolje u naučno-fantastičnim, ali i vesternima (trilogija u kojima glavne, uloge nosc ŽcCne), gangsterskim i omladinskim filmovima. Od potonjih posebno sc pamtc njegovi »Divlji anđeli« (1966), gotovo dokumentaristički slikovit opis Života poznate motociklističke bande »Hell's Angels«, uz što zapaženi su bili i film

man to i primetnim uticajem i pružanjem podrške građenju karijera poznatih rcžisera Frensisa Forda Kopole, Montea Helmana, Džeka Hila, Kurtisa Harinpgtona, kao i Džeka Nikolsona i drugih novoholivudskih glumaca, uz napred već pomcnute. Delimično su mu u Svemu tome pomopli i brat Džin i supruga Džuli Korman. Dimitrije Stefanović