Борба, 19. 06. 2008., стр. 5

ortak, 19. jun 2008.

šta profitirala

šest dana rada na Portu izbornog mateaza vanredne parla. jare izbore u Srbiji _ maja "Pošta Srbije „vafila je čistu zaradu 077 evra, objavlje{pu novom broju "Slunog PTT glasnika”. “pošla' je ostvarila aradu od 16.688 | i posle odbitka b OVA za pogonsko goi dnevnice od 4.611 mai refundiranja troškonbputaine od 90.980 di_ preduzeće će ; „harlli čistu zaradu od 077 evra, izjavio je ruı 0dilac Službe za iran„Orti preradu poštan\ihpošijaka u Direkciji lj, poštansku mrežu Ko· ia Anđelković.

animanja

A sajtu Nova rubrika o opisima inimanja namenjena

ima koji žele da konku„a, za neki posao ili se „preme za poslovni in:nju, a ne znaju preci„no šta taj posao podrameva otvorena je juče - pasajlu Infostuda, Saopsio je (aj internet portal. Nova rubrika daje deraljno objašnjenje o kaakterisikama 100 najtra-

aza zanimanja sa enrjeskog:na srpski jezik,

Da za Srbiju kompa-

piajisaradnju sa “Vol\0%0m' službom za diploTatsku prodaju, saopštejiz te kompanije. im sporazumom b "Grand motors” je postao ; jedina kompanija van EU _ Sa zakjučenim specijalM nim agentskim ugovorom | "Volvo kars dplomatik sej|' (cars diimate sale), koji diploı Malskim misijama i diploTiatama u Srbiji ili bilo M0m delu sveta omoguća\a da automobile naruče

| preuzmu po povoljnim WSlovima.

4 % Forum registara _ Agencija za privredne _ i (APR) organiza) 118 i domaćin ovogodi| e ocene konfe08 Foruma evropskih |? | | Na registara HF) koja će danas i bil u Beogradu. a Šo je najavljeno na o 10 agencije, beoskoj konferenciji prio M od 100 az 31 evropske -emlje, kao i i Malija. |)! nado i

a 0d glavnih tema !Snoije biće sprečabranja novca.

_ U zavi | še O Uslova, dodaje „oPštenju. | jie db, le u saopštenju "Idu ij "0, akcija se izvo| u Zaštite bora koji i lap ia Suvobora | Stvenog prirod| ad iompleksa, imaju priMia Mnikoiju u zaštiti i "ju životne sredine.

Grand motors” sklo- ·

ekonomija

BORBA 5

NIŽI KREDITNI REJTING KOJI SU SRBIJI DODELILE NEKE MEGUNARODNE SPECIJALIZOVANE AGENCIJE TREBA SHVATITI “JAKO OZBILJNO”, JER I NA OSNOVU TOGA INVESTITORI ODLUČUJU DA LI ĆE ULAGATI SVOJA SREDSTVA U NEKU ZEMIJU, IZJAVILI SU TANJUGU SARADNICI POZNATIH DOMAĆIH EKONOMSKIH.•

mena ni mogućnosti da detaljno istražuju tržišta, pa se često odlučuju na osnovu takvih jednostavnih informacija, kao što je pokazatelj kreditnog rejtinga.

Madžar je na pitanje novinara Tanjuga kakve sec konkretne posledice mogu očekivati zbog pada kreditnog rejtinga Srbije, odno-

Nema „leka”

Tako sve izgleda da “leka” nema, bar kada je o ovoj godini reč Kovačević smatra da bez obzira u kom sastavu će biti nova vlada, taj kabinet ministara treba da otkloni “konstrukcijsku” grešku u konceptu reformi - a to su nagla liberalizacija uvoza, politika zaduživanja u inostranstvu i precenjenost

domaće valute.

On sa druge strane ne vidi rešenje u zaduživanju u inostranstvu u cilju pokrivanja deficita u budžetu, zato što se taj dug pre ili kasnije mora vraćati.

U svetu, inače, postoji više uglednih međunarodnih Agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga čije se ocene smatraju “vetim pismom” za investiture, maglašavaju iz Udruženja banaka Srbije i dodaju da su među najpoznatijima kompanije “JP Morgan”, “Standard & Poor's”, “Moody”s”, “Fitch rej-

tings”.

Dosadašnja praksa je pokazala da rejting agencije retko u svojim procenama greše. U njihovom dosadašnjem radu bilo je svega nekoliko grešaka, koje nisu bitno potkopale inače zavi-

INSTITUTA LJUBOMIR . MADŽAR Iı MLAđEN KOVAČEVIĆ.

Saradnik Instituta za strategijske studije i razvoj Univerziteta Braća Karić, dr Ljubomir Madžar, smatra da investitori nemaju vrc-

već donete pre nego Što je objavljeno da je kreditni rejting naše zemlje opao.

“Izostaće samo ona potencijalna ulaganja za koja su već urađeni projekti i investitori bili spremni da preuzmu određene pripremne radnje”, tvrdi Madžar. Politička nestabilnost i

dan međunarodni ugled takvih finansijskih institucija.

Kreditne agencije daju različite oznake, ali one uglavnom imaju isto značenje. Kategorizacija se uglavnom svodi na A, B, i C grupe, ali se podgrupe razlikuju, pa tako neke agencije označavaju nizak kreditni rizik sa

AAA, a neke sa Aaa. '

sno.da li će to značiti 'potpuno zavrtanje slavine” kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija (SDI), objasnio da investicije neće sasvim izostati, jer, postoje odluke o ulaganju koje su

Dobar primer niskog kreditnog rizika je Evropska investiciona banka koja ima tri AAA, što je znak da ona može bez većih problema da se zadužuje jer iza nje stoji EU.

Srbija trenutno ma toj skali ima oznaku BBH-.

Na svim većim finansijskim berzama u svetu, pored glavne ocene, nalaze se i dodatne oznake - stabilno, pozitivno i negativno. Srbija je i na tim “stepenima” pala pa je tako posle zadržavanja na stabilnom i pozitivnom, opala na negativan nivo. To je, kako ističu finansijski stručnjaci, “znak za uzbunu i poruka investitorima da “nikako ne gledaju na tu stranu”.

previsoka javna potrošnja su, prema oceni dr Madžara, glavni uzroci pada kreditnog rejtinga Srbije.

On smatra da nam je hitno potrebna stabilna i cfikasna vlade koja će moći da se

posveti sistematskom rešavanju ekonomskih pitanja.

Na negativne posledice koje pad kreditnog rejtinga Srbije može da ima na ukupan položaj naše ekonomije ukazao je razgovoru S novinarom Tanjuga i saradnik Instituta za. međunarodnu politiku i privredu dr Mlađen Kovačević.

On jc naglasio da pad kreditnog rejtinga znači smanjenje mogućnosti države, njenih preduzeća i banaka da se zadužuju i u predviđenom roku vrate novac međunarodnim krcditorima. Pad srpskog kreditnog rejtinga je, prema oceni ovog, uglednog, ekonomiste, izazvan rastom inflacije, povećanjem deficita tekućeg,

bilansa i spoljneg, duga, ali i političkom ncizvesnošću u zemlji.

“Inflacija je u usponu i nema ozbiljnijeg: ckonomiste koji će da tvrdi da će ovce godine biti ispod 12 odsto. čim inflacija pređe 10 odsto to je znak da je stanje privrede sve teže”, ocenio. ijc Kovačević.

Svetski ckonomski forum je prošle godine napravio rang listu zemalja po visini inflacije na kojoj se Srbija sa međugodišnjom inflacijom od 6,8 odsto, (2006 u odnosu na 2005) našla na 124. mestu, od ukupno 131 zemlje, podsetio je Kovačcvić i dodao da je sada, kada je inflacija mnogo veća, rcalno očekivati i pad do 128 mesta.

Drugi problem je, prema rečima Kovačevića, deficit tekućeg platnog bilansa (veći uvoz a manji izvoz robe i usluga), koji je dovoljno ilustrovati samo podatkom da je u prva četiri meseca ovce godine uvećan 07,8 odsto.

“Kad toliko rastc deficit, pored precenjenosti dinara i konkurentnost privrede jc sve manja, te se rizik onoga ko daje kredit i po tom osnovu povećava”, objasnio je Kovačević.

Treći *alatm” za međunarodne kreditorc je, prema mišljenju dr Kovačevića, rast spoljneg duga Srbijc koji je ove godine dostigao vrednost od 28 milijardi dolara. “Narodna banka Srbije je saopštila da jc Srbija srcd-

Pada kreditni rejting Srbije

nje zadužena zemlja tako što je dug pretvorila u cvrc - tačnije u 18 milijardi cvra. To nije tačan podatak jcr Svetska banka prima dug u dolarima, a ako je dug, dva puta veći 'od izvoza robe i usluga onda je zemlja visoko zadužena”, ističe KovaČević. On objašnjava da to zabrinjava kreditorc jcr sc pred Srbijom postavlja tcžak zadatak - vraćanje vcć postojećeg duga u uslovima sve većeg dueficita.

Kovačević smatra da zbog, takvih ekonomskih pokazatelja ima malo mesta za optimizam, naročito ako su državi potrebna dodatna finansijska sredstva.

Na pitanje gde se može naći novac, u slučaju da međunarodne finansijskc institucije “zategnu kaiš“, Kovačević kaže da su najrcalnijc mogućnosti da sc nedostajuća sredstva nadomestc povećanjem prihoda od carina ili po osnovu naplatc poreza na novododatu vrednost.

Ukoliko je uvoz u prva Čctiri meseca ove podinc porastao 43,3 odsto onda će i prihodi po osnovu naplaćenih carina biti veći. I inflacija će, ma kako to nelogično zvučalo, doneti više novca u budžet, odnosno kako objašnjava Kovačcvić, isti proccnat poreza će sc zaračunati na veću vrednost robe.

Kovačević navodi i da jc rcalna opcija zaduživanje na domaćem tržištu prodahartija od

jom državnih

vrednosti, ili razmatranje mogućnosti uzimanja krcdita od nekih drugih zemalja

koje nisu članice EU.

OOOARTE RO RAT IC ROOOAAAE GOLO O OGI OI Šećera ima dovoljno Digitalno nebo

SRBIJA BI OVE GODINE TREBALO DA IMA DOVOIJNO ŠEĆERA IAKO JE ŠEĆERNA REPA PROLETOS ZASEJANA NA MANJE OD 50 HILJADA HEKTARA, ŠTO JE OKO 30 HILJADA HEKTARA MANJE OD POTREBNIH POVRŠINA, IZJAVIO JE ZA TANJUG PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA KOMPANIJE “SUNOKO” TIMO MILER.

“Šećera na svetskom tržištu ima u izobilju i ako podbaci proizvodnja u Srbiji, uvozom se uvek može nadomestiti potrebna količina, tako da nc očekujem da će biti bilo kakvih problema u snabdevanju”, rckao je Miler.

On glavni uzrok drastičnog smanjenja površina zascjanih šećernom repom u našoj zemlji vidi u porastu cena konkurentnog, industrijskog bilja.

“Takvu situaciju Srbija može da okrene u svoju korist i uz pametnu razvojnu politiku, subvencije i kredite, proizvodnju šećerne repe, 4 time i industriju šećera, podigne na nivo koji ni jedna druga država u svetu nČ bi mogla da ima”, rekao je Miler, uz napomenu da jc tO trebalo učiniti već pre ovogodišnje Setve.

Miler je objasnio da Srbija ima veoma kvalitetno zemljište i pogodnu klimu za uzgoj šećerne repe, tako daje proizvodnja šećera u našoj zemlji mnogo isplativija ncgo U mnogim drugim regionima Evrope i sveta i da slične uslove imaju samo još Fran-

cuska i Bavarska u Nemačkoj. Zemlje u okruženju Srbije, poput Italije, Grčke i Rumunije smanjuju, prema rečima Milera, proizvodnju šećera za više od 80 odsto, a Bugarska i Mađarska gase šećerane i okreću se uvozu šećera.

“S druge strane, opada i učešće šećerne trske u proiz-

vodnji šećera, jer SC od nje dobija šećer slabijeg kvaliteta, ali je mnogo važnije da se, zbog stalnog poskupljenja nafte, ta biljka sve više gaji radi proizvodnje bioetilena”, rekao je Miler.

"Takve prilike, na dugoročnoj osnovi, neminovno će uticati na smanjenje trenutno velikih rezervi šećera i do porasta cene tog važnog prehrambenog proizvoda na svetskom tržištu, što je za Srbiju dodatna povoljnost, smatra čelnik “Sunoka” .

Da bi “slatki posao” tekao po planu koji predlaže Miler, država bi trebalo da podrži i stimuliše poljoprivrednike da na svojim njivama seju šećernu· repu, što bi moglo da se sprovede odgovarajućim subvencijama, kakve na primer primenjuju Mađarska i Hrvatska.

“Te subvencije treba da

dobiju uzgajivači repe. šećeranama subvencije nisu potrebne. Mi ćemo, s naše strane, ići do krajnje granicc i platiti cenu za repu koja je maksimalno moguća”, naglasio je Miler.

On je dodao da Sunoko plaća višu cenu za repu ncgo fabrike u Evropskoj Uniji (EU), ali da će poljoprivrednicima u naredne dve godine biti potrebna podrška državc. “Neki proizvođači šećerne repe već sada postižu pri-

nose od 10 tona šećera po hektaru, a uz bolju mehanizaciju i bolje agrotehničke mere ti prinosi bi mogli i u proseku da dostignu taj nivo”, rekao je Miler, naglašavajući da sa povećanjem prinosa značajno opadaju troškovi proizvodnje, a zarada raste.

“Trenutno, nekc drugc

industrijske biljke, donosc mnogo veću zaradu od repe, pa se poljoprivrednici radije njima okreću, ali bi se vrlo vratili ovoj delatnosti kada bi im uz veoma stabilno tržište bila stabilna i isplativa cena otkupa šećerne repe”, rekao je Miler.

Prema njegovim rečima, prednost koju nudi uzgoj šećerne repe je u stabilnim cenama, jer konkurentne biljke, gledajući godinama unazad, imaju vrlo oscilirajuće cene.

DIGITALNO NEBO, INTERAKTIVNI IZLOG, EKRANI NA DODIR I SEDIŠTA OD TEHNO GELA SAMO SU DEO ONOGA ŠTO SE MOŽE VIDETI I ISPROBATI U NOVOJ, GLAVNOJ „TELENOROVOJ PRODAVNICI, OTVORENOJ JUČE U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI U BEOGRADU."

U prodavnici su upotrcbljeni i materijali i rasveta kakvi do sada nisu korišćeni u našoj zemlji. „Objekat je zamišljen kao prostor okupljanja | Telenorovih korisnika. Osnovna ideja bila je preplitanje dvcju ravni, ravni tehnologije i prirode, koje su sjedinjcne kako bi bile u funkciji ljudi. Bili smo vođeni idcjom da prostor prodavnice u posetiocima treba da izazove krcativan, jednostavan i zanimljiv pristup sadržajima,“, kaže Maja Vidaković, arhitekta i koautorka dizajna prodavnice.

Telenor prodavnica u Knez Mihoilovoj ulici

U novoj Telenorovoj

prodavnici nalazi sc i odvojena soba u vidu staklene kocke, gde korisnici mogu da se osamć i u tišini obave kupovinu i potpišu ugovore. Svi mogu da sc uključe i u interaktivnu slagalicu da bi složili sliku sa Telenorovih olimpijskih pripcjd paketa.

Takođe, u ovoj prodavnici korisnicima je na ras-

polaganju i brzi, Telenor Internet.

Svečano otvaranje prodavnice, u subotu 21. juna, biće obeleženo i nastupom “francuska grupe „Spectacic de la Kompletan projekat Telcnorove prodavnice izvcli su Maja Vidaković, Marko Basarovski, arhitekta i Mihajlo Jurić, industrijski di-

mne.

Zajncr.

Kursna lista Narodne banke Srbijc

KUPOVNI KURS

79,3743

VAŽI

SREDNJI PRODAJNI

KURS

79,8519

___48,5924

50,2782

l l 48,3018 1 l 10,0367

_50,4295 ____ 50,5808 10,6687 10,7007

100 47,4840

9,8540

__47,6269______ 8

990140 —

8,4580 40.1481

49,2900________4

___100,0054 ____

51,2588

___100,3003 ____ 1 51,4130