Борба, 04. 02. 2009., стр. 10
Borba
Sudovi u Srbiji pretrpani tužbama zbog podele imovine, potraživanja naknade štete, neisplaćenih plata latio 150 dinara oštecenu prskalicu i 25.770
<” O O O
khomšiji p
Sreda, 4. februar 2009.
dinara sudskih troškova
Parnićni postupci traju io desetak godina, sudski froškovi se nagomilavaju toliko da na kraju budu i nekoliko puta veći od vrednosti šlefe
BDJANA ŠKRNJIĆ DEJAN ST. JEREMIĆ
U jednom suđenju, koje je trajalo četiri godine, tuženi je komšiji morao da plati 150 dinara za oštećenu mlaznicu na pumpi za prskanje voća i 25.779 dinara sudskih troškova, a jedna meštanka Bistrice nakupila je 18.000 dinara troškova parnice koja se vodila oko 25 metara žive ograde od šipkovog trnja, uništene tokom prolećnog paljenja korova.
Ima ljudi koji sami vode ipo 15 sudskih sporova i, kao po pravilu, većinu ili sve izgube. Pošto parnični postupci često traju i po desetak godina, sudski troškovi se nagomilavaju toliko da su nekoliko puta veći od vrednosti štete.
Sudovi u Srbiji pretrpani su tužbama zbog neisplaćenih plata, nezakonitih otkaza, potraživanja naknade štete, podele imovine i određivanja starateljstva nad decom u slučaju razvoda. Osim parničenja, građani se, sve češće, odlučuju da tuže i državu.
Advokat Sava Anđelković tvrdi za „Borbu“ da su posebno brojne tužbe ljudi koji su nezakonito hapšeni u akciji „Sablja“. Posle meseci provedenih u pritvoru i procesa koji nisu dokazali krivicu, ti ljudi se odlučuju da od države traže vrlo visoke naknade materijalne štete jer su bili sprečeni da rade. Tuđitelji traže nadoknadu i nematerijalne štete s obrazloženjem da su im
ida gada aašlazalcorah žzalabb065N0% i.
| ti Todos 8a%
· hapšenja i pritvaranja ugrozila li-
čni, ali i ugled porodice.
„Maliciozni sporovi najčešće su vođeni između bračnih parova, rođaka ili prvih komšija. Danas takvi procesi nisu česti kao ranije, jer je suđenje postalo skupo. Sudove su danas opteretili predmeti u kojima građani traže naknadu štete od države“, ističe Anđelković.
U opštinskim sudovima u Srbiji pokrene se godišnje po nekoliko hiljada parnica. To su najčešće dugi i iscrpljujući procesi u kojima su zloupotrebe i opstrukcije suđenja svakodnevne. lako je sve manje slučajeva sa banalnim tužbenim zahtevima, postoji značajan broj tužbi kojima se zahteva presuđivanje vrlo niskih novčanih naknada.
Vesna Sekulić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, kaže da sud ne može da pravi nikakvu razliku u materijalnoj vrednosti koja je predmet spora i da ne postoji nikakva zakonom predviđena donja granica za pokretanje postupka.
Postupci male vrednosti, do 100.000 dinara, vode se po skraćenom, bržem postupku.
„Ako je neko, na primer, tužen zbog neplaćene popravke liftova u vrednosti od nekoliko hiljada dinara, proces se može završiti već na prvom ili drugom ročištu“, kaže Sekulićeva.
Srpsko pravusuđe je poslednjih godina opterećeno i brojnim parnicama u kojima naknadu štete iisplatu zarada od države traže rezervisti mobilisani u ratnim dejstvima na Kosovu i Metohiji. Oni traže nadoknadu bez obzira na to da li su učestvovali u akcijama. Na jugu Srbije, u Kruševcu, Nišu, Pirotu, Leskovcu i Vranju
U opšiišsasiciaya Li (i im RP ij
g i i Nmebiga>i ga» Pallijaclza [_ 7. |
vodi se na hiljade ovakvih procesa. Anđelković objašnjava i da su te parnice spore i da često traju duže nego što je potrebno, jer država koja je u obavezi da isplati nadoknade vrši pritisak na pravosuđe i usporava procese zbog nedostatka novca u budžetu.
Vrlo dugi i iscrpljujući jesu i sporovi oko podele imovine i određivanja starateljstva nad decom. Takvi procesi ponekad traju i više od deset godina, bolni su i traumatizuju decu.
„Prisutna su stalna podmetanja, laži, niski udarci i pokušaji da se druga strana predstavi kao izopačena ili ličnost nedostojna roditeljstva. U silnoj želji da jedno drugom napakoste i oduzmu dete roditelji zaboravljaju koliko ono pati”, kaže sudski veštak, psiholog Milan Kostić.
BRRGGGRN Ž
| Smanjen
udeo maloletnika
U masi parnica ima i nepristojnih i neprijatnih tužbi koje su ponekad uvredljive i za sudije. Događa se da je tužitelj psihički zdrav, ali da tužbom samo pokazuje revolt ili bunt protiv države ili suda ili da bez razloga zahteva naknadu štete zbog lošeg rada suda, pa to čini uvredamai bez uporišta u zakonu. Sud takve predmete može da odbije i da stranku koja je pokušala da ga zloupotrebi kazni novčanom kaznom do 30.000 dinara.
Pretnje „tužiću te sudu“ izgovorene u komšijskoj ili porodičnoj svađi sve ređe se realizuju. Sve je manje onih koji se iz inata ili hobija obraćaju sudu da bi zaštitili svoje plodonosno drvo posađeno na međi ili da bi dobili odštetu jer im je komšija u besu ošišao godinama negovanu Živu ogradu.
Razlozi smanjenog broja takvih parnica jesu manjak novca. i veliki sudski troškovi koji primoravaju građane da, ipak, dobro razmisle pre nego što podnesu tužbu. Nesuđeni parničari odustaju od tužbe zbog skupih taksi, visokih honorara advokata, troškova veštačenja, ali i gubitka vremena.
a: IR 9 |____
u ukupnom kriminalu
Povodom teksta „Kradu i deca od sedam godina“ objavljenog u listu „Borba“ u subotu 31. januara na strani 10, u kojem je izneto da je stopa prestupa i kriminala povećana za 29 odsto u odnosu na 2007, Biro za saradnju sa medijima MUP-a Srbije navodi da je „od januara do decembra 2008. udeo maloletničkog u ukupnom kriminalu na teritoriji Republike Srbije iznosio 6,9 odsto
(7.263:105.332)“.
U istom saopštenju se navodi da su u 2008. godini otkrivena i prijavljena 7.263 krivična dela izvršena od 4.800 maloletnih lica (2.590 - 54 odsto starijih maloletnika, 1.592 - 33,2 odsto mlađih maloletnika i 618 - 12,9 odsto dece).
U odnosu na isti period prošle godine, udeo maloletnika u ukupnom kriminalu smanjen je sa 7,7 odsto na 6,9 odsto, a na istom
X#
# nivou ostalo je učešće maloletnih lica u ukupnom broju prija- „ vljenih - 8,3 odsto (4.800:57.703), a kriminal maloletnika smanjen _ jeza oko devet odsto (7.263:7.983), navodi MUP Srbije. |
BIS
ma imanja.
Tako su se bivši supružnici iz Nove Varoši četiri godine a tri centimetra međe. Žena je smatrala da je njen bivši muž _ pomerio ogradu u njen deo dvorišta i tražila je nadoknad _ sle četiri godine tužba je odbačena.
Spa aan,
Ima, međutim, onih koji tako ne razmišljaju. Postoje osobe koje vole da se sude, to šu takozvani kverulanti koji imaju opsesivnu potrebu da nekog tuže zbog beznačajnog incidenta, a neretko razlog za tužbu jeizmišljen. „Sud po službenoj dužnosti posebnu pažnju obraća na psihološko stanje stranaka da bi se sprečile zloupotrebe. Ako je potrebno, pokrećemo postupak za ispitivanje poslovne sposobnosti. Centri za socijalni rad ispituju da li je potrebno da se stran-
ki postavi staralac za zastupanje .
u parnicama ili ne“, dodaje Sekulićeva. Da li će takvi uzurpatori suda biti otkriveni na samom početku procesa, zavisi najviše od iskustva sudije. Starije kolege se trude da i takva iskustva prenesu na mlađe kolege. Nepodobni parničari se upućuju na veštačenje parnične sposobnosti i taj deo poslovne sposobnosti im se oduzima, „U svim sudovima znaju za takve osobe, a veštačenja obično pokazuju da su to slučajevi na granici psihopatologije svakodnevice. Ti ljudi nisu duševni bolesnici, ali stalna potreba da nekog tuže je psihopatološka. Kverulante je i u svetu i kod nas proi-
Bivši supružnici čeliri 0oding sporili oko iri centimetra ma
Seoske svađe i parnice zbog međe dokumentovanesujus spisima i u književnosti toliko da su postale deo stereoti nima. Ali otkako je i u gradovima počelo više da se gradii je, pokazalo se da je ta ljudska osobina univerzalna. Zato stanovnici gradova razvlače po sudovima raspravljajući o
_ Kostić.
zvela sudska praksa“, ob j
Postoje i parničari koj delovanje ne usmeravaju celom društvu, već samo jednoj porodici, organiza osobi. Često se takav preln še puta dopunjuje novi žbama na račun protivni ne, traje godinama ina čin se kao sukob nasleduji rodici. Tako preko sudat maltene generacijski ral] omraženim porodicama.
kozvane precenjene tI predstavlja ozbiljan pu mišljenja. Sudije taj probli đe uočavaju jer su oba\t poštuju zakon i, vodeći ] brojnim formalnosti primete skrivene moliti! stranaka. Skloni su nekad uđu u priču parničaral! nemare svoju ulogu ne snog lica, ali malicioznč ipak su sve ređe”, kaže Kostić. i