Борба, 04. 02. 2009., стр. 14

Borba

Sreda, 4. februar 2009,

Ponovo se zahuktava izvoz? oru7ja iz država bivše SFR}

Jugoslavija Je bila među prvih pel zemalja u svetu po I2/02u oruzja. \ekadašnje republike pokušavaju da ponovo nađu SVOJe mesto u međunarodnoj Irzovini

DRABANA BOKAN

rema dostupnim podacima, SFRJ je učestvovala sa skoro jedan odsto u ukupnoj svetskoj trgovini oružjem. Proizvodi SFRJ bili su konkurentni i po pristupačnim cenama, ali i po vrhunskom kvalitetu. Gotovo svi proizvodi namenske

industrije ispunjavali su standarde kako u državama Severnoatlantske alijanse tako i u Varšavskom ugovoru :

Vojna industrija bivše SFRJ je u periodu od 1953. godine, kada je izašla na svetsko tržište (prvo su izvezeni radarski proizvodi i dizel motori), do 1975. godine izvezla naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 487 miliona dolara, dok je u periodu od 1976. do 1980. godine vrednost izvoza bila 2,2 milijarde dolara.

Zlatni period vojne industrije, kako ga mnogi nazivaju, bio je period od 1981. do 1990. godine kada je u svet iz jugoslovenskih fabrika izvezeno naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 11,8 milijardi dolara.

U ovom periodu je u Afriku otišlo oružje vredno 1,8 milijardi dolara, na Bliski istok 7,4 milijarde dolara, dok su azijske zemlje kupile oružje za 178 miliona dolara. Oružjei vojna oprema u vrednosti od 204 miliona dolara otišli su u Latinsku Ameriku, dok je u istočnu Evropu izvezeno oružje u vrednosti od dve milijarde dolara, a za zapadna područja u vrednosti od 239 miliona dolara.

U SFRJ je bilo 159 fabri-

ka vojne industrije, od čega u Srbiji 74,u Hrvatskoj 37, u Makedoniji dve, u Sloveniji 25, u Bosni i Hercegovini 19iu Crnoj Gori dve fabrike.

Raspadom bivše SFRJ razbijen Je i jedinstven sistem vojne industrije, a na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ostalo je oko 48 odsto tadašnje vrednosti osnovnih sredstava i 46 odsto od ukupnog broja zaposlenih u nekadašnjoj vojnoj industriji.

SRJ je, međutim, ostala bez proizvodnih kapaciteta za neka važna sredstva i sisteme naoružanja, među kojima i bez glavne labrike za sklapanje tenkova „Đuro Đaković“ u Slavonskom Brodu.

U halama te fabrike ostao je i prototip novog jugoslovenskog tenka vihor, koji su Hrvati nastavili da opremaju i nazvali ga degman. Politička dešavanja, sankcije, nedostatak novca, kao i NATO bombardovanje uticali su da srpska vojna industrija u poslednjih desetak godina samo preživljava. Ipak, vesti koje stižu ovih dana unose optimizam i čini se da će srpska vojna industrija i u vreme svetske ekonomske krize pronaći načina da uposli svoje kapacitete. i

Ministar odbrane Dragan Šutanovac boravio je nedavno u jednodnevnoj poseti Iraku, gde je sa premijerom Nurijem al Malikijem razgovarao o vojnoj saradnji dveju zemalja i mogućnostima da vojna industrija iz Srbije snabdeva iračku vojsku i policiju opremom i oružjem.

Irački ministar odbrane Abdel Kader Mohamed Džasem Obeidi i Šutanovac u septembru 2007. potpisali su pismo o namerama u cilju saradnje u odbrambenoj oblasti. Predsednik Srbije Boris Tadić u decembru iste godine izjavio je da je Srbija spremna da sa Irakom zaključi sporazum o izvozu oružja i vojne opreme vredan 235 miliona dolara.

Srbija će Iraku isporučiti, između ostalog, 36 školskih elisnih aviona domaće proizvodnje lasta-95. Elisni avioni

isporuke naoružanja i vojne

srpske proizvodnje deo su.

opreme ukupne vrednosti 235 miliona ameri- · , 8» čkih dolara. a Avion lasta-95 iz pančevačke „Utve“, koji još nije ušao u naoružanje Vojske Srbije, biće izvezen u Irak da zameni lake školsko-borbene avione pilatus, a jedan deo njih će biti opremljen i topom i laserima nevođenih raketnih zrna.

Vojni analitičar Aleksandar Ra-

kozi

Aleksandar Radić, vojni analiličar

dić ocenio je za „Borbu” da je najava izvoza naoružanja i vojne opreme u Irak „najbolja vest“ za srpsku vojnu industriju u poslednjih nekoliko godina. On je podsetio da je od raspada SFRJ vojna industrijau velikoj krizii da su fabrike takozvane namenske proizvodnje do sada preživljavale oslanjajući se na retke poslove koje dobiju od države ili na tržištu. Radić kaže da bi prodaja aviona Iraku i opremanje domaćeg vazduhoplovstva mogao da bude „sporni deo“ posla, jer serijska proizvodnja tog modela nije počela.

Od izvoza vojne opreme u Irak najviše koristi će imati fabrike srpske odbrambene industrije „Krušik“ Valjevo, „Zastava“ Kragujevac, „Milan Blagojević“ Lučani, „Prva iskra“ Barič, „Prva petoletka“ Trstenik i „Utva“ Pančevo.

Ovim ugovorom će vojne fabrike dobiti posao za narednih nekoliko godina. Vojska Srbije ranije je najavila da je zainteresovana za nabavku 15 aviona Lasta95, a iračka narudžbina olakšaće ostvarenje tog plana, jer će serijska proizvodnja većeg broja aviona biti isplativija.

Detalji ugovora nisu navedeni, ·

ali

se pretpostavlja da će Srbija Iraku prodati, pre svega, automatske puške i puškomitraljeze, protivtenkovske rakete, municiju i eksploziv.

Srbija je u 2006. godini izvezla oružja u vrednosti od 71,2 miliona dolara, iako je vrednost ugovorenog izvoza bila 346,3 miliona. Najviše naoružanja i vojne opreme izvezeno je u Libiju 11,4 miliona dolara, zatim slede SAD - 9,75, Mjanmar - 8,37, Izrael - 3,2, Francuska - 2,4, Indija - 2,1 i Kipar - dva miliona dolara.

Prihod kragujevačke fabrike „Zastava oružje” u 2008. godini iznosio je 23 miliona dolara, a ove godine prema rečima direktora Radeta Gromovića se očekuje da bude najmanje 30 miliona dolara. Gromović je kazao da je prihod koji je „Zastava oružje“ ostvarila najveći u poslednjih 17 godina, dok je plasman proizvoda te fabrike veći za 80 odsto u odnosu na prošlu godinu. On je napomenuo da bi ostvareni rezuItat bio i bolji da „ugovor sa američkom fabrikom 'Remington' nije na stendbaju. Govoreći o planovima za ovu godinu, Gromović je rekao da je polovina od

planiranih 30 miliona dolara prihoda već pokrivena ugovorima“, Kragujevački oružari svoje proizvode izvoze u 18 evropskih i 12 zemalja ostalog sveta. Najbolje se prodaje upravo vojno pešadijsko oružje, s ruskim sistemima ii kalibrima, koje Kragujevčani žele da plasiraju pored prostora bivšeg SSSR i Bliskog istoka i na tržište Indonezije i Filipina. Kupci sa Dalekog istoka su zainteresovani za pušku M-21, pištolj CZ-99i snajpersku pušku crna strela. Užički „Prvi partizan“, koji posluje u sistemu odbrambene industrije Srbije, u prošloj godini je oborio sve dosadašnje rekorde u proizvodnji i izvozu i zasad ne oseća posledice svetske ekonomske i finansijske krize, izjavio je direktor Dobrosav Andrić, ističući da bi nove investicije udvostručile proizvodnju i vrednost izvoza.

Užički oružari su 0ve m

proizveli oko 150 milion, mada streljačke, lovačkejg, iske municije, povećavii a zvodnju za oko 20 odstouok su na prethodnu godimu,a(b/ n odsto proizvodnje u vrely, .,.

lji

oko 50 miliona dolara izye ye

uglavnom na zapadno jj, Holding korporacija oi

Valjeva ostvarila je u pi

dini proizvodnju od 10,5. dolara, od čega je izvoz ]8| na, što je najbolji izvozni! tat u poslednjih dvadeset Generalni direktor „Kruik Jovan Davidović rekao jedi k., ovako dobar izvoz ostvareW n uslovima kada još nisu sanim p, milionske štete u proizvodni pogonima nastale u NATObu g, bardovanju, uz zastarelemaši pj nepovoljne kursne razlike,šu 2 kredite i zastoje u isporucihi i ı

- UFnO00TCI u hrvatskim uniformama

Hrvatske firme će do aprila ove godine u potpunosti promtil gled vojske Crne Gore. Direktor firme KROKO Denis Popovičjij

četkom decembra u Podgorici potpisao ugovor sa crnogorski!

nistrom odbrane Borom Vučinićem o opremanju njihove W # Ugovor je vredan 1,2 miliona evra, a KROKO bi vojsci Ce trebalo da isporuči 2.000 kompleta novih uniformi, ranac,

nih kaciga s navlakama i balističkih naočara. Za taj posa0 e je angažovao više tekstilnih firmi iz Hrvatske, kao što su “ri „Cateks“, URIHO i „Šešir“, a borbene kacige proizvešće ren0!!!!”

firma „Šestan-Buš, iz Preloga.

Ovo je prvi put da hrvatske kompanije kompletno We nu stranu vojsku. KROKO je za potrebe ovog posla riga! je novi dizajn i šaru crnogorske vojne uniforme, koja će imali

fski oblik Crne Gore.

juj 9

[-*]