Борба, 04. 02. 2009., стр. 36

Borba

Sreda, 4, februar 2009,

NOSA,

\

Da li je gubitak opravdanje za agresiju

išta da kažemo osobi koja odbija da prihvati ruku pomirenja, neka su pitanja na koje

sajt nudi odgovore stihovima iz Kurana

SDNJA BIKIĆ

ovi veb-sajt „Kuranet“ koji je postavio izraelski univerzitetski profesor i njegovi studenti beduini, napravljen je sa ciljem da pruži savete o svakodnevnim životnim neprilikama: iz perspektive Kurana,

Tvorci sajta nadaju se da će on poslužiti kao „most između islama i Zapada“.

„Pokušavamo da transformišemo Kuran u moderno i korisno sredstvo tako da svaka osoba u njemu može da pronađe odgovor na pitanja iz domena psihologije i obrazovanja“, rekao je Ofer Grosbard, profesor na Akademik Arab koledžu za edukaciju.

Na sajtu „Kuraneta“ mogu se pronaći teme sastavljene na osnovu poglavlja iz Kurana, koje se bave pitanjima gubitaka, bolesti i tragedija,

„Da li je gubitak opravdanje za agresiju?“ i „Sta da kažemo osobi koja odbija da prihvati ruku pomirenja?“, samo su neka od pi-

tanja na koje sajt nudi odgovore uformi stihova iz Kurana i stručnih objašnjenja.

Profesor Grosbar je istakao da ovaj sajt treba da prikaže „lepotu Kurana" potpuno zanemarenu zbog islamskih fundamentalista koji, manipulišući tekstom, opravdavaju terorizam.

Profesor Ahbar Ahmed, šef Katedre za islamske studije na

Na ideju o pokretanju sajta profesor je došao na predavanjima iz razvojne psihologije koju je držao beduinskim studentima, Jednog dana posle časa, mlada beduinka Bušra Mazarib, skrenula mu je pažnju da znanja koja im prenosi neće biti primenjiva u situacijama kada roditelji dođu s tvrdnjom da je u njihovo dete ušao đavo,

„Zapadna misao i psihološka objašnjenja ne daju odgovore na svakodnevne probleme s kojima se ovdašnja populacija. suočava, Jedini način da se približite beduinima jeste putem Kurana”, objasnila je Mazarib.

Beduini imaju veoma dominantnu usmenu kulturu i uglavnom žive raštrkano po pustinjama Мевеу 1 51пај, и хе то agrarnim zajednicama, na isti način na kojisu njihovi preci živeli stotinama godina,

Ма беја о роккебалји sajta profesor је Ддогао па ркедатан та 12 к

зета

роћеоћостје који је акбао Веји тии

američkom univerzitetu u Vašingtonu, istakao je da ideja jevrejskih naučnika da interpretiraju i prevode islamske tekstove nije nova,

„Sve što doprinosi razumevanju, stvara mostove i produbljuje poverenje treba ohrabrivati”, rekao je Ahmed, ističući da će uvek biti muslimana koji su skeptični prema delikatnoj temi interpretacije svetog teksta,

„Ovaj projekat napravljen je sa velikom pažnjom i muslimani treba da sagledaju nje-

dič“,

mlje.

govu vrednost” kaže Al

„Kuranet“ je zasad n bez pretraživačkih opij raktivnih karakteristika, broj sadržaja je na engloihi su neki delovi pisani mi skom i hebrejskom jeziku,

Grosbard traži 8pom0n širenje sajta i najavljujpW je na turskom i persijskor ziku. Internet postaje sl tupniji u domovima širom/ ta, pa se Mazarib i Groi slažu da je budućnost,„Kun ta“ beskrajna,

Blaćoslov šeika i podrška izraelske viali

Pomoću materijala koje je sakupioj ko svojih studenata, Grosbard Ји] мо ваје 1 Ккијои „Кигапе обталоту

Оговђага зе пада да бе „Кштале! jim praktičnim savetima pomotili manskoj zajednici da se suoči ši mima adolescencije, zavisti, ino0ilk verstva i nasilja,

Sajt „Kuranet“ dobio je Бјадовно nog šeika koji je za Кајаи парјијј govor, a podršku je dala izraelš koja je ovaj projekat odobrila na ničnom sajtu, |

Međutim, neki arapski medijiupu! vaju muslimane da budu oprožll Iskim veb-sajtom koji Kuran intel} u skladu s političkom agendom#\l

|