Борба, 23. 02. 2009., стр. 10
Borba
Ponedeljak, 23. februar 2009.
U različitim crkvama razlikuju se i tarife za crkvene obrede
ramgivi sveštenici naplaćul
venčanice i do 300 evra
Protestantska crkva ne naplaćuje obrede, cene u katoličkoj crkvi su do 4.000 dinara, dok: pravoslavna crkva za obrede fraži i do 16.000 dinara, plus obavezan dodatak za svešfenike
MARINA DBRADDVIĆ
koliko želite da se venčate u nekoj beogradskih crkvi, možda nećete pla-
titi ništa, a možda ćete morati da izdvojite i do 300 evra. Sveštenici protestantske crkve besplatno venčavaju svoje vernike, u katoličkoj crkvi obred venčanja košta 1.500 dinara, dok su u pravoslavnoj crkvi cene proizvoljne i kreću se od 100 evra pa naviše.
Dejan Subotić, sveštenik adventističke crkve u Alibunaru, kaže da se crkveni obredi u protestanskoj religiji ne naplaćuju.
„Sveštenici ne uzimaju novac za venčanja, krštenja ili sahrane, niti vernici nude novac. Bilo bi protiv pravila uzeti bilo kakav novac ili darove. Crkva se finansira tako što vernici daju prilog kada dođu u crkvu na službu, i to koliko ko može, od jednog pa do 1.000 dinara“, objašnjava Subotić.
Sakupljeni novac ide u centralu, a zatim se, kaže Subotić, svakom svešteniku od tog novca isplaćuje fiksna plata.
Milutin Novaković, sekretar i U Srbiji misu regujlismname sveštemičice plate i homorzari, pa je maplata obredz wiš autyraıŠxja
portparol Beogradske nadbiskupije, kaže da katolička crkva u Srbiji ima propisane fiksne tarife, međutim, ukoliko vernik nije u mogućnosti toliko da plati, daje koliko može.
„Naše tarife pokrivaju cene orguljaša i sveštenika. Obred venčanja košta 1.500 dinara, od toga 500 dinara ide crkvi, a 1.000 svešteniku. Sahrana je nešto skuplja - 4.000 dinara, od toga 3.000 uzima sveštenik, a 1.000 dinara crkva. Za krštenje sveštenici ne uzimaju novac, jer taj obred ne može da se naplati”, ističe Novaković. Za razliku od katoličke i protestantske crkve, pravoslavna crkva nema propisan cenovnik, već cene zavise od opštine, samog sveštenika i mogućnosti vernika. Crkva i svi sveštenici kažu da vernici daju onoliko novca koliko
mogu, međutim, iskustva vernika govore da su crkvene tarife mnogo veće nego što to crkva navodi. Tako se krštenje naplaćuje od 4.000 dinara pa do 9.000 dinara, opelo na sahrani košta od 3.000 do 9.000 dinara. osveštanje vodice pred krsnu slavu nema fiksnu cenu, pa vernici plaćaju od 200 do 1.000 dinara. Za venčanje treba da se izdvoji najviše novca.
cricvzanazı zavise od ojpšfime,
Beogradski pravoslavni hramovi samo obred venčanja u crkvi naplaćaju od 4.000 do 16.000 dinara koliko košta obred venčanja u Sabornoj crkvi, a posebno treba da se plati svešteniku koji uzima između 50 i 100 evra.
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Zorica Kuburić kaže da pravoslavne crkvene tarife u Srbiji nisu ujednačene.
„Obično sveštenici govore da obred košta „od-do“, a visina te naknade zavisi od opštine na kojoj se crkva nalazi i finansijske mogućnosti vernika. Sveštenici su uvek manje novca uzimali od siromašnih“, priča Kuburićeva.
Ona dodaje da se obredi napla-
ee e vr:
SIR
ie iR SA
] vemici pretleruju
Živica Tucić kaže da veliki broj pravoslavnih vernika preteruje na sahranama.
„Pojedini vernici prave daće mrtvima kao sahrane i daju razne poklone i spremice onima koji dolaze. Takvi običaji pljačkaju ljude i u toj oblasti ima svega i svačega. Crkva bi morala odlučnije da se suprotstavi raznim običajima koji samo finansijski opterećuju vernike. Kada sveštenik dođe na sahranu i vidi spremljene kese, treba da se okrene i ode. Ima ljudi kojima ništa nije skupo kad prave venčanje i pripremaju sahranu, međutim, kada treba da plate svešteniku, onda im je skupo“, ističe Tucić.
PB
ž
ćuju jer, za razliku od katoličke i protestanske crkve, koje su uvek imale pomoć država, pravoslavnoj crkvi niko nije pomagao.
„Naplata služenja obreda je bio jedini izvor primanja crkve. U Srbiji nisu regulisane svešteničke plate i honorari, pa je naplata obreda više unutrašnja stvar crkve“, rekla je Kuburićeva.
Protojerej Dimitrije Kalezić kaže da sveštenici ne mogu tačno da odrede cenu nekog obreda.
„Crkveni obred nije porez, pa da je tačno određeno koliko vernik treba da plati. Nije ista ekonomska situacija seljaka koji živi u planini, onog ko je u plodnoj ravnici ili vernika iz urbanizovanog dela Srbije. Neki vernici daju manje, drugi opet prebace. Nije moranje da svi daju isto“, objašnjava Kalezić.
On tvrdi da nisu velike razlike u cenama koje sveštenici naplaćuju vernicima.
„Ne verujem da je neki sveštenik rekao da mora određena cifra da se plati. Od tog novca koJi sveštenici uzmu jedan deo moraju da daju crkvi, a taj iznos zavisi od opštine na kojoj se nalazi“, ističe Kalezić.
Mnogi vernici retko odlaze u crkvu, a istoričar religije Živica
m tzaz Ua og Beatolščlize
i protesfzagatalize: lisen, Baoje Su
Me: Miyacınası i SBrNR Šlzan altyaaa i, aaa Wih4b
e
Tucić ističe da su visoke cene crkvenih obreda upravo glavni razlog koji mnoge ljude odvaja od vere.
„Ima puno primedbi vernika na, naplatu crkvenih taksi i obično novac koji su sveštenici uzeli ljudima dugo ostaje u sećanju. Ima gramzivih sveštenika koje ne zanima u kakvoj je situaciji vernik. Tako neki sveštenici neće da obave sahranu zato što vernik
poslednjih nekoliko godina nije ništa dao crkvi, pa onda traže da se plati pet godina unazad. Tajiznos onda bude veći nego sami troškovi sahrane“, rekao je Tucić. . Poslednjih godina bilo je iniciJativa da se napravi jedinstveni cenovnik kako bi vernici tačno znali koliko košta obred. Bivši mi-
i
Dimitrij Kali, pro{ojini
opisan olypedi nije Bouz sa iza je aaa Ooglyacčiemo |O 1 OB (9oyiiid atlasa iza Malaafi, Bašić: Šaka elgapgaoyatnsica moč seli i vesmihka
jo altyazı a
nistar vera Milan Radulović pred- | lagao je da se u Nacrt zakoman | slobodi vere u crkvama, verskim | zajednicama i verskim udruženjma unesu cene crkvenih obredi, međutim, ova ideja je brzo aby. ravljena. · „Ova ideja nikad nije prošli jer je naišla na otpor, najveroval. nije, iz redova crkve. Bilo je dosla, diskusija na tu temu, a kao glav. ni razlog se pominje to šio pra" voslavni sveštenici nemaju !Č dovnu platu. Dosta je teško g0V0" riti o jedinstvenom cenovni zbog različite materijalne mi gućnosti vernika, jer 1.000din ra nije isto u Beogradu ili 01!) Travi“, kaže Tucić. Ra. Profesorka Zorica Kuburić ističe da vernicima, mnogo Višč taksi, smeta ponašanje sveštenik. „Vernici znaju da 24 Ub uslugu moraju da plate,pal au iza obred. Najviše primedbi 1 ju na sveštenike koji pokuša\ Ki da ucenjuju vernikeili pakna _ sveštenike koji su se naglo 0! gatili i to javno pokazuju Kuburićeva.
ističe