Борба, 23. 02. 2009., стр. 14

14 Вођа

Ponedeljak, 23. februar 2009,

Како је ОТА postala američki Gestapo

Agencija je tokom godina dala američkim predsednicima [oliko pogrešnih informacija o toliko bitnih pitanja, prekršila brojne zakone, zbacila toliko vlada, napravila mnogo diktatora i ubila

i mučila toliko nedužnih ljudskih bića da će stranice njene ISIorIJe bili ispisane krvlju, a ne mastilom

NIKOLA JABLANDV

entralna obaveštajna agen-

cija, ili jednostavno CIA,

potvrdila je najveće strahove svog osnivača, bivšeg američkog predsednika Harija Trumana, da postoji mogućnost da se degeneriše u „američki Gestapo“. A ona je već toliko dugo upravo to da je postalo kasno za iskupljivanje. Ona predstavlja 60 godina promašaja i fašizma sa izgledima da dostignu najveći stepen sa duhom demokratije i zbog toga mora biti zatvorena zauvek.

Agencija je, kako CIA popularno zovu u SAD, tokom godina dala američkim predsednicima toliko pogrešnih informacija o toliko bitnih pitanja, prekršila brojne zakone, potkopala toliko izbora, zbacila toliko vlada, napravila mnogo diktatora i ubila i mučila toliko nedužnih ljudskih bića da će stranice njene istorije biti ispisane krvlju, a ne mastilom. Ljudi širom sveta smatraju je veoma nepopularnom, ataje reputacija, na žalost Amerike, tačna. Sa druge strane, novi predsednik Barak Obama ima na desetine drugih obaveštajnih agencija na čije podatke moје da se osloni, pa se onda postavlja pitanje zašto mu je uopšte potrebna CIA. Samo jedinim potezom Obama bi mogao da skine sa državnog platnog spiska 27.000 zaposlenih, sačuva milijarde dolara američkim poreskim obveznicima i izbriše mrlje CIA sa američke zastave. Mašta mnogi mislili, ova ide-

ja nikako ne može da se smatra radikalnom. Radikalno je dati moć mafiji tajnih operativaca koji vršljaju planetom idonose pustošjerih nije bri-

У

. и“ e 5 Američki predsednik Ilari Truman, koji je osnovao CIA

gaza broj mrtvih. Ideja da se ispitivači CIA ne mogu sudski goniti, što je napomenuo predsednik Obama, nije baš najbolja. Ti zločini moraju biti zaustavljeni nekad i negde, ili će se ponovo dogoditi.

„CIA je imala

слаа % за MR

tajne centre za saslušanja u Neтаској, Јарапи ГРапапи 1950. 20dine“, napisao je novinar „Njujork tajmsa“ Tim Vajner u svojoj knjizi „Zaveštanje pepela, istorija CIA“. Vajner je dobio Pulicerovu nagradu za praćenje zajednice obaveštajaca. On je u svojoj knjizi opisao kako su za vreme rata u Vijetnamu, u programu „Feniks“, obaveštajci CIA kidnapovali i ubijali osumnjičene vijetkongovce“, Na primer, u Iranu 1953. godine,u pobuni ko-

ja se vodila pod direktivom CIA, na vlast je ponovo došao šah, što upućuje na ono što je novinar Vilijam Blum u svojoj knjizi „Kriminalna država“ nazvao periodom od 925 godina represije i mučenja, dok je naftna industrija došla u vlasništvo stranaca, a upravo su SAD i Velika Britanija dobile svaka po 40 odsto učešća u tim naftnim kompanijama. U isto vreme u Gvatemali, dodaje Blum, pobuna koju je organizovala CIA zbacila je demokratski izabranu vladu Jakoba Arbenza, što je dovelo do 40 godina vladavine vojne hunte koja je sejala smrt i mučenje i pod čijom vlašću su ljudi misteriozno nestajali, a kolale su i priče o nezamislivim zločinima. Konačan broj poginulih u ovom režimu dostigao je više od 200.000. To masovno krvoproliće može da se uporedi sa brojem ubijenih rumunskih i ukrajinskih Jevreja tokom holokausta. Tek malobrojni Amerikanci su upoznati

s tim.

Blum daje još neke primere krimina-

liteta CIA. U Indoneziji je CIA pokušala 1957. i 1958. da zbaci predsednika Sukarna. Pokušali su da ga ubiju, da ga ucenjuju lažnim seks-snimkom na kojem se navodno nalazi, a na kraju su ujedinili snage s vojnim disidentima kako bi sproveli pravu ratnu akciju protiv vlade, u koju bi uključili i bombardovanje američkim avionima.

Nešto slično su pokušali i u Kostariki, ali u tome nisu uspeli.

Čak se ipostavlja pitanje dali je CIA pokušala u Iraku 1960. godine da izvrši atentat na predsednika Abdula Kasema. Američka obaveštajna agencija bila je uključena i u pokušaje državnog udara 1958, 1959 1960),ito tako što je napra-

~ А

Робкезре“ ркосепе

vila tajnu vojsku od 30.000 ljudikoja je trebalo da zbaci vladu.

U Ekvadoru je CIA zbacila predsednika Hozea Velaska zato što je priznao novu kubansku vladu na čelu sa Fidelom Kastrom.

„Agencija je takođe organizovala ubistvo izabranog premijera Konga Patrisa Lumumbe 1961. godine i na vlast dovela Mobutušeka, koji je vladao s toliko korupcije i svireposti da su se čak i čelnici CIA šokirali“, podsetio se Blum.

U Gani je 1966. godine CIA sponzorisala vojnu pobunu protiv-lidera Kvamija Nrumaha, a iste godine je u Čileu finansirala zbacivanje predsednika Salvadora Aljendea, da bi 1973. godine do- |

Dužnost da Belu kuću snabdeva podacima CIA je pretvorila u potpuni fijasko kada se uzme u obzir njihova tačnost. Takoje Agencija rekla predsedniku Karteru da je iranski šah voljen u sv0joj zemlji. Tada je on vrlo brzo ustoličen 1979, kada je čitalac „Har-

|. gošto je bila u pravu.

pers magazina“ za dolar mogao da pročita da će on brzo biti zbačen, što se na kraju i desilo. Tokom godina CIA je više grešila ne-