Борба, 23. 02. 2009., стр. 7
~
Вођа
ponedeljak, 23. februar 2009.
| Češko predsedništvo Evropske unije saopštilo je da će Savet ministara danas raspravljati u Briselu o saradnji Srbije s Hagom i o mo| gućnosti za slanje misije koja bi utvrdila činjenice vezane za tu sa-
| radnju.
__»# ИЕ Rasprava na sastanku ministara spoljnih poslova EU uslediće posje prošlonedeljnog obraćanja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramercaambasadorima zemalja članica. Bramerc je, prema navodima Tanjuga, tom
| prilikom potvrdio da je saradnja bolja i da je poboljšana koordinacija između srpskih službi bezbednosti, ali i da problem ostaje činjenica da Ratko Mladić nije uhapšen. Ministri će raspravljati i o situaciji na Kosovu i Metohiji. Sefovi · diplomatije bi trebalo i da predstave kandidata za mesto specijalnog predstavnika EU za Bosnu i Hercegovinu i da se osvrnu na zahtev Crne Gore za dobijanje statusa kandidata.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je juče da su istražitelji došli do fotografija osumnjičenih za trgovinu organima Srba, koji su sa Kosova odvođeni na sever Albanije, Vekarić je za 892 гекао да je Tužilaštvo za ratne zločine dobilo [0tografije na kojima se vide neki počinioci ratnih zločina na Koso| vu ina severu Albanije, a pojedine osobe sa tih snimaka odranije · supoznate Tužilaštvu. Na pozadinama su iscrtane mape, odnosno ispisani da· kumi i mesto fotografisanja.
· „Tužilaštvo će odmah početi da radi na identifikaciji počinilaca i žrtava zločina. Novi dokazi biće predočeni izvestiocu Saveta Evrope, čija se poseta očekujetokom marta“, rekao je Vekarić ii dodao da će Tužilaštvo ponovo pokušati da kontaktira i kolege u Albaniji kako bi se eventualno uključili u istragu o dogadajima na teritoriji Albanije.
| Predsednik Kipra Dimitris Hristofias doputovaće danas u dvodnevnu radnu posetu Srbiji na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, aa javlja Tanjug.
Predsednici Hristofias i Tadić potpisaće sporazum između dve zemlje i posle zvaničnih razgovora svečano otvoriti novu zgradu ambasade Kipra, koja se nalazi na Dedinju u Ulici generala Save Grujića.
|
_ Srpska preduzeća i građani od danas će moći da podnose zahteveza povoljne kredite koje će odobriti poslovne banke u sklopu programa Vlade Srbije za suzbijanje krize, javlja Beta.
Za kredite građanima i privredi banke će odobriti 122 milijarde dinara - od čega 77 milijardi iz sopstvenih izvora i 45 milijardi izinoStiranih kreditnih linija. Kamate će biti dva puta niže od tržišnihi iznosiće najVišešest odsto godišnje zahvaljujući tome što će država subvencionisati kamatesatri milijarde dinara. Iz Fonda za razvoj za kredite će biti izdvojeno pet milijardi dinara, Lista banaka i lizing kuća koje su potpisale ugovor o učešću u pro'Bramu objavljena je na sajtu Ministarstva ekonomije Srbije www.merr.goy.rs,
= Predšednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović rekla je _ juče da će naredna sednica parlamenta biti održana u četvrtak i da će predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković poslanicima predstaviti mere ekonomskog programa. о
· „Ргећодпа ведса је од одепа јег зто ргосел ћ da ne bi bilo mo-
· Buće da predviđeni dnevni red završimo za tri ili četiri radna dana, a prema Poiku, sednica koja se ne završi do 28. februara, mora biti prekinuta.Vlada
zato opredelila da povuče ekološke zakone i uz njih predloži i pojedine eko-
Nomske odredbe za period redovnog zasedanja“, rekla je Đukić Dejanović.
Zamenik direktora pančevačke bolnice dr Dušan Stojić rekao je juče Tanjugu da je na infektivno odeljenje primljeno osmoro lju-
| dikojisu ве razboleli od trihineloze. 0.
Među njima je i dvoje dece. Svi bolesnici su iz pančevačkih nasei lja Vojlovica i Strelište. Svinjsko meso su kupovali od jednog priYatnika koji se i sam zarazio trihinelom. Sedmoro pacijenata, prema Stojićevim na, zadržano je na infektivnom odeljenju pančevačke bolnice, dokjejedan ten kući posle terapije.
puši
| Sudsko veće Haškog tribunala trebalo bi u četvrtak da izrekne pre| sude bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću ipetorici sa| optuženih srpskih političara i generala policije i vojske optuženih za ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu 1999. Tani godine. | а. а 6 ме аб podseća da su optuženi i bivši potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainozari Benerali vojske j policije Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir LaEI Sreten Lukić, za koje je Tužilaštvo tražilo da budu osuđeni na kazne PO na | Bodina do doživotnog zatvora. Njih šestoricu optužnica tereti za proB0” | ara d 8, deportaciju i prisilno premeštanje kosovskih Albanaca od 1. јапиOVU 920. juna 1999, godine, čiji je cilj bila promena etničke ravnoteže na Koral \! nastojanju da se obezbedi trajna srpska kontrola nad pokrajinom. Od, "A je navela da nema dokaza za krivicu i zatražila da budu oslobođeni.
Direktor „ICM elektroniksa" Dragan Mićić izjavio je aBenc!J! Beta da u petak u Platičevu blizu Rume počinje s radom labrika robot3 skih linija vredna više od milion evra. Kapacitet fabrike je pedesetak robota goc \ehnička do ompletna mašinska obrada robotskih de Uumentacija i elektroormari.
lišnje. U njoj će se radili lova, softver za robote,
Ilašim Tači, premijer Kosova 4
Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je da Vlada Kosova ostaje privržena odluci o zabrani ulaska na Kosovo visokih srpskih predstavnika koji ne poštu-
ju novi ustavni red.
„To je samo početak. Na Kosovu će se poštovati zakonitosti. Srbija treba da zaboravi Kosovo“, re-
Tadić može na kosovo samo ako Priština dozvoli
Bogdanović: Ne obraćam se Prištini za dozvolu
Ministar Goran Bogdanović izjavio je da njegovo ministarstvo nema nikakve kontakte sa kosovskom vladom, a još manje potrebu da od nje traži dozvolu za boravak svojih predslavnika na Kosovu.
„Za sve posete i boravak na KiM predstavnici Vlade Srbije obraćaju se Unmiku ili Euleksu kao jedinim legitimnim međunarodnim misijama. Ne prihvatamo institucije samoproglašene države Kosovo, pa je stoga iluzorno da se direktno ili indirektno bilo ko
iz Vlade Srbije obraća Prištini za dozvolu ulas-
kućama.
kao je Tači komentarišući odluku o zabrani pose-
te srpskog ministra za Kosovo Gorana Bogdano-
vića, a prenosi Beta.
Zvanična Priština je postavila uslov da svaki srpski zvaničnik koji želi da poseti Kosovo treba da poštuje tamošnje institucije i zakone. Policiji da u petak bilo naređeno da zabrani ulazak ministra
Ivanović: Nećemo pošlovali zabranu
Državni sekretar za KiM Oliver Ivanović izjavio je juče Tanjugu da srpski zvaničnici neće tražiti dozvolu za ulazak na Kosovo jer je pokrajina prema Rezoluciji 1244 deo Srbije.
„Niti nam mogu zabraniti da uđemo niti će ko poštovati tu njihovu eventualnu zabranu. Prilikom odlaska na KiM obraćamo se Unmiku i to samo zbog pratnje jer se objektivno osećamo nebezbedno“, rekao je Ivanović i dodao da ne postoji zvanično objašnjenje zašto pratnja za ministra Bogdanovića nije odobrena.
Ivanović nije isključio mogućnost da bi” Kosovske policijske snage u budućnosti mogle da prave problem prilikom dolaska srpskih zvaničnika, i dodao da bi međunarodne misije morale u tom slučaju da reaguju.
ka i boravka“, rekao je Bogdanović agenciji Tanjug i ocenio da je posredi namera privremenih institucija u Prištini da se Srbima sa Kosova onemogući da borave čak i u svojim
Bogdanovića i da ga „uhapsi ako ne objasni cilj po-
sete". Zamenik premijera Hajredin Kuči rekao je
da će se u budućnosti iste mere primeniti i na druge zvaničnike Srbije.
„Bićemo oprezni i pogledati koje su agende njihovih poseta i da li su u suprotnosti sa pravnim redom.
Bili smo dovoljno strpljivi do sad“, rekao je Kuči.
65:
rope
га КО,
Generalni direktor policije Šeremet Ahmeti rekao je da će sprovoditi svaku odluku Vlade o zabrani ulaska visokih zvaničnika Srbije na teritoriju Kosova.
„Iste mere biće primenjene i na predsednika Srbije Borisa Tadića ako pokuša da uđe na Kosovo. Svi koji posećuju Kosovo, ne kao obični građani, treba da imaju saglasnost Vlade Kosova. Mi ćemo preduzeti mere koje su predviđene zakonom u svim okolnostima“, rekao je Ahmeti.
тате Comisse0
AIU HR CJ 0 MO
«aan Шу С mmissione 7 |
ı Europos
Doris Tadić, predsednik Srbije
зе Еџгорајг
Evropski lideri za nadzor finansiiskih tržišta
Lideri država Evropske unije založili su se juče na sastanku u Berlinu za striktan nadzor svih finansijskih tržišta i zatražili određivanje sankcija kojima bi se kavnile države - poznate kao „pore-
Nesreća
Pođinula 73 kineska rudara
Najmanje 73 rudara poginulo jejuče u eksploziji gasa u rudniku u kineskoj provinciji Sansi, dok ih je 65 zatrpano, prenosi Tanjug. Kineska agencija Sinhua javila je da su neki od zatrpanih rudara uspeli mobilnim telefonom da kontaktiraju porodice. U trenutku nesreće u rudniku koji se nalazi u blizini grada Guđao bilo je 436 rudara. Sinhua je navela da je 113 rudara prebačeno u
za ske sigurne luke“ - u kojima vlasnici ogromnih računa izbegavaju plaćanje poreza usred globalne ekonomske krize, prenosi Beta. „Sva finansijska tržišta moraju da budu podvrgnuta odgovarajućem
bolnicu i da je među njima 21 u kritičnom stanju.
Eksplozija se dogodila samo dan nakon što su provincijski zvaničnici održali konferenciju o bezbednosti u rudnicima, na kojoj su istakli da će učiniti sve da se spreče nesreće.
"Tokom 2007. godine u eksplozijama gasa, poplavama i drugim nesrećama u kineskim rudnicima izginulo je 3.786 rudara. U deset meseci prošle godine taj broj je
nadzoru i regulativi bez obzira na tou kojoj im je državi sedište. To se posebno odnosi na privatne baze kapitala i fondove za zaštitu investitora od poslovnog rizika koji mogu predstavljati sistemski rizik“, saopšteno je posle sastanka kojim je predsedavala nemačka kancelarka Angela Merkel. Situacija na finansijskom tržištu ocenjena je kao „krcata problemima“,dok je naglašeno da su strukturne reforme i stavljanje fokusa na javnu potrošnju neophodni da bi svetska privreda izašla jača iz sadašnje globalne ekonomske krize.
smanjen na 2.090. Tokom 2008. godine na hiljade manjih rudnika sa lošim bezbednosnim uslovima zatvoreno je širom zemlje.
У globalnog zagrevanja
Direktori najvećih naftnih industrija iskazali su spremnost da sarađuju s predsednikom SAD Barakom Obamom ı borbi protiv klimatskih promena. |
Na industrijskoj konferenciji u Hjustonu predstavnici kompanija pomirljiyim tonom govorili su o ograničenju ćtetnih emisija koje dovode do klimatskih promena ističući potrebu za razvijanjem obnovljivog goriva. istovremeno su naglasili da će SAD i dalje biti neophodna nafta i u tom smislu nastojali da ubede Obaminu administraciju u пеорhodnost daljeg eksploatisanja zemlje u potrazi za joć tog energenta. Naftaši su se ipak založili da SAD usvoje neku vrstu klimatske politike i istakli da su željni da na tom problemu sarađuju sa Obamom.
SVET
Australijska policija saopštila je juče da je u požarima na jugoistoku zemlje stradalo 209 osoba dok je više od 1.800 kuća izgorelo, javio je Tanjug. Na hiljade Australijanaca obredima širom zemlje juče je ožalilo stradale. Zvona su označila početak glavnog obreda u areni u Melburnu, glavnom gradu južne države Viktorije, koja je bila najviše pogođena. Australijski premijer Kevin Rad založio se da dan kad ви уаше пајхезсе вогеје - 7. februar bude obeležavan svake godine minutom ćutanja. Taj dan je dobio naziv „crna subota“.
Zvanični Teheran saopštio je juče da će prva iranska nuklearna elektrana biti puštena u rad u sredu tokom posete šefa ruske državne korporacije za atomsku energiju Sergeja Kirijenka, javila je Beta.
Elektrana u Bušejru snage je 1.000 megavati, a izgrađena je uz pomoć Rusije u okviru ugovora vrednog milijardu dolara. Bilo je predviđeno da počne da radi još u jesen 2008. godine. Sedamsto iranskih inženjera obučeno je u Rusiji za upravljanje elektranom. Portparol Visokog komesarijata
Ujedinjenih nacija za izbeglice Hasan Jusufizjavio je juče da su dugotrajni sukobi u istočnoj i centralnoj Africi doveli do pojave 350.000 novih izbeglica od oktobra, prenosi Tanjug. U Somaliji je u poslednja četiri meseca broj izbeglih povećan za 160.000. Najmanje 150.000 Kongoanaca sa severoistoka zemlje izbeglo je u Sudan i Ugandu pred ugandskim pobunjenicima i kongoanskim Tutsi pobunjenicima. Američki predsednik Barak Obama proglašen je za glavnog junaka nacije, i to ispred Isusa Hrista, javlja Tanjug. Na pitanje istraživača Instituta Haris koja osoba zavređuje da bude proglašena herojem većina Amerikanaca je odgovorila - Obama,
Drugo mesto zauzeo je Isus, a treće Martin Luter King.
Slede Ronald Regan, Džordž Buš Mlađi, Abraham Linkoln, Džon Mekojn, Džon Kenedi, pilot Česli Sulenberger (prošlog meseca sleteo u reku Hadson) i Majka Tereza. Na 11.i 12. mestu našli su se Bog, odnosno Hilari Klinton. |