Борба, 05. 09. 2009., стр. 8

Вођа

Subota - nedelja, 5-6. septembar 2009

Srbija i dalie rizična zemlia

eđunarodna agencija za Мачка kreditnog

rejtinga Dan i Bredstrit u septembarskom izveštaju zadržala je Srbiju među zemljama visokog rizika, sa rejtingom DB5a, objavljeno je juče.

Kako je saopštila bonitetna kuća Rating, zastupnik te agencije za Srbiju, faktori koji povećavaju kreditni rizik su slabe zarade kompanija, ograničen pristup novim zaduživanjima, rizik od ponovnog slabljenja dinara kao ineodgovarajuće sudske i stečajne procedure.

Dan i Bredstritje ocenio i da su banke u Srbiji u dobrom stanju, da su devizne rezerve soli-

akroekonomska situaciМ: u Srbiji znatno je povoljnija nego pre tri meseca, ijedino što bi je moglo destabilizovati je eventualni neuspeh pregovora s MMF-om, što smatramo malo verovatnim, izjavio je juče guverner NBS Radovan Jelašić. Jelašić je, na konferenciji za novinare, ocenio da se ne postavlja pitanje da li će Srbija postići dogovor sa MMF-om, već samo kada će se to dogoditi, ističući da bi najbolje bilo da dogovor bude postignut već tokom sledećeg dolaska MMF-a u Srbiju, krajem oktobra, izveštava Tanjug. On je naglasio da najvažniji

Inilaciša do kraja · бофпе једпоситепа р' kraja godine očekuje se inllacija od

oko devet odsto, iako je rast cena

pod kontrolom države već u prvih

osam meseci dostigao planirani okvir za čitavu godinu, rekao je guverner Jelašić. On je podsetio da je, prema dogovori

sa Vladom, rast regnlisanih cena tı ovoj g0dini trebalo da bude maksimalno 15 odsto, međutim, [o je doslignuto već krajem avpusla, a više od trećine tog rasla uzrokovano je poskupljenjem naftnih derivata. NBS, kako je rekao, u trećem kvartalu očekuje nultu inflaciju, a u četvriom (гоmesečjui očekuje se rast cena od oko dva 5 _ OGsto, prvenstveno zbog sezonskog posku-

ljenja poljoprivrednih proizvoda. ||

inistar poljoprivrede, šu-

marstva i vodoprivrede

Saša Dragin najavio je juče znatno veći agrarni budžet za 2010. i naglasio da će država još snažnije pomagati poljoprivredne proizvođače.

„Počeli smo preliminarne dogovore o novom budžetu i očekujemo da će deo namenjen poljoprivredi biti znatno veći nego ove krizne godine“, istakao je Dragin, povodom manifestacije Dani polja kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i sirka, koja se održava u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i

dne, dok su deficiti trgovinskog i platnog bilansa značajno opali zbog naglog pada domaće potražnje.

Lođično spajanie dve rate kredita

U izveštaju, koji prenosi Beta, navodi se da je Srbija od MMF-a zatražila da deo druge tranše kredita od tri milijarde

dita MMF-a za Srbiju logično pošto je odlučeno da se ne povećavaju porezi, nogo da se

У Svetske banke Dušan Vujović ocenio je juče da je spajanje druge i treće rate kre-

smanje rashodi.

„Mislim da je to vrlo racionalna i logična odluka pošto se u razgovoru došlo do ideje da se rešenje [raži ne u povećanju poreza, kako su ranije pretposlavljali u MMF-u, već na strani rashoda", kazao je on za Glas Amerike na srpskom.

Povoliniša makroekonomska situacija

Radovan Jelašić

uticaj eventualnog neuspeha pre- ·

govora sa MMF-om, što se tiče NBS, ne bi bio na devizne rezerve, jer ni od prve tranše sredstava nije „iskorišćen nijedan dinar“, već pre svega na premiju rizika zemlje i spremnost banaka da se dodatno zadužuju.

Guverner je podsetio da vlada do sredine oktobra treba da definiše konkretne mere za smanjenje javne potrošnje, navodeći da je za planirani budžetski deficit od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2010. godini neophodno fiskalno prilagođavanje od 50 do 60 milijardi dinara.

Na vladi je da odluči koju će kombinatoriku da primeni u smanjenju rashoda i da li će biti povećanja prihoda, rekao je Jelašić idodao da povećanje prihoda ne mora da znači samo povećanje PDV-a, veći drugih poreza.

On je objasnio da smanjenje budžetskih rashoda ne mora nužno da znači samo smanje-

povrtarstvo. у Марјазауајис! да рођорпугедnici u Srbiji moraju biti odgovarajuće plaćeni za svoj rad, ministar je pozvao predstavnike prerađivačke industrije da „obrate pažnju na cene“ koje nude proizvođačima,jer će im njihovi proizvodi trebati i ubuduće, izveštava Tanjug. Direktor Instituta za ratarstvo ipovrtarstvo prof. dr Petar Sekulić je podsetio na impozantne rezultate te naše najznačajnije naučne kuće u oblasti biotehnologija i najveće semenske kompanije u okruženju. On je naglasio da Institut neće odustati od ra-

s Toznači,naveo je Vujović, da bi trebalo da se smanje rashodi koji neće smanjiti kvalitet; životnog slandarda, nili ključnih socijalnih usluga u Srbiji, ali će omogućiti da se postigne izlazak iz krize i da fiskalni deficit ne premaši 4,5 odsto BDP, prenela je Beta,

|| Referenina · kamata ostala 12 00560

onelarni odbor NBS odlučio je Mi da zadrži relereninu kamatmu stopu na [2 odsto,

Kako je najavljeno u saopštenju, naredna sednica Monetarnog odbora NBS biće održana 23. septembra.

Osnovna kamatna stopa NBS je na nivou

| od 12 odsto od 10. jula: pošto je smanjena | zajedan procentni poen, podseća Beta,

|____1

nje broja zaposlenih, već su tu i diskrecioni izdaci, različiti transferi, penzije, plate, pa i investicije, čije smanjenje ne bi bilo dobro.

Jelašić je naveo da bi, prema grubim proračunima, povećanje PDV-a od dva odsto uticalo na rast inflacije za jedan odsto.

Prema procenama centralne banke, pad BDP-a u ovoj godini u Srbiji biće oko 3,6 odsto, a povoljniji proizvodnji rezultati do kraja godine očekuju se u poljoprivredi, crnoj metalurgiji i prehrambenoj industriji.

Guverner očekuje privredni rast u Srbiji u 2010. u drugom, ili najkasnije u trećem kvartalu, a očekuje se ukupan rast BDP-a za oko 1,5 odsto.

Veći adrarni budžet 2010.

w“

zvoja u više strateških pravaca.

U naučnoj instituciji, s tradicijom dugom više od sedam decenija, do sada je stvoreno više od 1.000 hibrida, od kojih je oko 400 registrovano u inostranstvu, naveo je Sekulići istakao da se NS seme seje na četiri kontinenta.

evra koristi aa državni budžet, umesto samo za podršku platnom bilansu. Predstavnici MMF-a, koji su od 24. avgusta do 1. septembra boravili u Srbiji, jasno su stavili do znanja da će bilo kakva podrška bu-

Dun & Bradstreet

džetu biti strogo privremena i da će zavisiti od neodložnih fiskalnih reformi.

Dan i Bredstrit navodi da je istaknuto da su penzije, obra-

Rešavaćemo.

probleme diialođom, a ne na ulici

sindikata metalaca Srbije

Zoran Mihajlović izjavio je juče da je sa ministrom rada Srbije Rasimom Ljajićem postignut dogovor da se problemi radnika rešavaju dijalogom, a ne izlaskom na ulice.

„Izlazak na ulice nije rešenje, ali od toga nećemo odustati ako ne budemo zadovoljni nekim rešenjima“, rekao je Mihajlović novinarima u Kragujevcu, nakon sastanka sa ministrom, prenosi Beta.

On je kazao da su sindikalci i radnici dobili podršku Ministarstva rada i socijalne politike Srbije za nastavak socijalnog dijalog kakav postoji u drugim zemljama. „Očekujemo da zaživi pravi, a ne fingirani socijalni dijalog, koji će omogućiti da radnicima u Srbiji bude malo bolje“, rekao je Mihajlović. :

P otpredsednik Samostalnog

Pronaći rešenig , za labriku „Duđa

redstavnici Granskog si|, ndikata hemije, nemeta-

la, energetike i rudarstva i Sindikata „Nezavisnost“ Fabrike boja i lakova „Duga“ su juče u razgovoru sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem postigli dogovor o zakazivanju sa-

stanka radi nalaženja rešenja |.

za nastavak rada te fabrike, saopštio je Sindikat „Nezavisnost“ - „Duga“.

„Helios“ je odlučio da, zbog nemogućnosti nastavka rada i proizvodnje na sadašnjoj lokaciji na Vilinim vodama 6 u Beogradu, zatvori fabriku, da otpusti 180 radnika i da proizvodnju izmesti u svoje fabrike u Gornjem Milanovcu, u Hrvatskoj i Sloveniji.

Na sastanku je zaključeno da Srbija kao trećinski vlasnik fabrike „Duga“, koja zajedno sa malim akcionarima ima oko 48 odsto vlasništva, mora aktivno da se uključi u rešavanje ovog problema, javlja Tanjug.

zovanje, zdravstvo, zaposleni u javnom sektoru i različite vrste subvencija oblasti u kojima

budžekskj* Oprane olaaee - GOD о F

•т.. ' Та ћоп епа kuća je ocenila i ; da je podrška MMF-a pomogla milijar |

dinara

udželski delicit Srbije || ay, а mesecidoslipanja}

rdi dinara, pošto su pri} 4102) milijarde dinara araShj a | lijardi dinara, objavilo jeMiyjy, nansija, ; Budžetski prihodi u aymyqy a} 5LBmiljardi diana doba lijardi manje nego u jul, pda}}, }

u avgustu bilis 61,8 milijard\}yyy

očuvanju finansijske stabilpi jeza 1,8 milijardi manje PAO Uh,

nosti u Srbiji.

Dani Bredstrit je prva i najveća bonitetna kuća na svetu, osnovana pre više od 160 godina.

(| Јкафизи“ zadovoljni 7ђ0б raskida uđovora

- -_ | aposleni u „Ikarbusu“izra- čuna o prodaji preduzeća У ви јисе хадоуојја уо __ђ]1 одроуагајибт Киро“ роуодотт газда цаоуога _ да ћ сезсе пепајамјепо o prodaji tog preduzeća ruskom

liše u ispunjavanju ugo „Avtodental Servisu“ zbogneispu- obaveza i spreči prepri

njavanja ugovornih obaveza. druge svrhe.

Oni su istakli da niko nema Agencija za privatizaciji pravo da borbu zaposlenih „Ika- pštilaje u četvrtak daje rbusa“ prisvaja ili politizuje, Ugovor o prodaji akcija ka, jer su se za svoja prava borili sa“",jer kupac „Avtodentalkeny bez bilo čijeg uticaja sa strane, · iz Ruske Federacije nije isp, javlja Tanjug. ugovorne obavezei poslp

Zaposleni su apelovalina Age- drugog naknadnog Мана nciju za privatizaciju da vodira- je odobren. |

Uredba o korekciji cena lekova %е(па za proizvođače

rava „Hemofarma“ s | | štila je juče da je najnu Uredba o korekciji cena

nanosi šteta domaćim pro đačima lekova.

Ovom Uredbom nije iskoril na prilika da se ispravi višeg šnji nemar prema određenoj pi osnovnih lekova, koji ni p' desetak donetih Uredbi okti ciji cena lekova, nisu дози govarajuću cenu, navodi saopštenju koje prenosi Tall

\ Izuzetno niske cene velike} pe domaćih lekova najverovatnije će dovesti do prestanka njih" proizvodnje, zbog nerentabilnosti, kao i do interventnog uvo: kova po znatno višim cenama. |

Kako se ističe, istovremeno sa donošenjem te uredbe odbijen! j htev Grupacije proizvođača lekova za povećanjem cene osnovneF pe lekova, koje je trebalo da iznosi od 10 do 15 odsto, čime se di u pitanje opstanak znatnog broja lekova čija je cena niska.

Ли =)

SIEPA raspisala konkurs za pomoć izvoznidi

gencija za strana ulaganja promotivnih materijala i i promociju izvoza Srbije ireklamiranje u stranim SIEPA) saopštilajejučeda sima i ivišiiznos za uvo

stema upravljanja kvi

je raspisala konkurs za dodelu 26 | l sertifikaciju proizvoda !

miliona dinara pomoći malim i

srednjim preduzećima zarazvoj _ па sajmovima u inostral” izvoza. Preduzeća mogu dobi Konkurs traje do 25. septem- · še po milion dinara, овог Бга. Ргедитеба тови доб па- _ ЕРА рокшуа 50 одвео | jviše 200.000 dinara za izradu | bez PDV-a, prenosi Tanju,