Босанска вила

Стр. 8

БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 1

пушку. Он чисто задовољно и са осмијехом на лицу посматраше бјегунца како брзо измиче.

— Ах, сукин сине, то ли ти хоћеш!

Кад је криумчар подоста измакао, Козак извуче звиждаљку из бунде, и три пута снажно звизну.

Коњ, који је дотле напријед јурио, чувши писик господареве звиждаљке — у тренутку се окрену иу најбржем галопу дојури натраг своме господару, носећи на својој грбини запрепашћенога криумчара, који није могао доћи себи од страха.

Чим коњ дотрча, задовољно хржући,

— Доље! викну Козак криумчару.

Овај, без једне ријечи, сиђе с коња и мољаше Козака за опроштај.

стаде пред свога господара.

Козак поново узјаха свога зеленка. .. Нашао си прилику ... Напријед у караулу!

— Хоћеш бјежати 2. баш згодну

06 руског М. П.

сира пе

Кроз Босну и Херцеговину

утисци ес пута српеких учитеља у 1901, години. Од Мих. М. Станојевића учитеља,

(Одломак.)

Бања- Лука, 80. јула 1901. ке) 4! (во нас даклеу Бањој- Луци. Послије заморног пута 6650 и вожње од скоро 20 часова, послије тумарања, р ; је ујрији по вароши и

околини од подне до мрака, послије лијепог весеља и братског познавања од сутона до зоре, ево ме дакле једва на миру, и ако сањива и уморна, ипак вољна и раздрагана да, уз сркут источњачке каве и звуке танке шаркије, која се испод мојих прозора баш сад у овај мах разлијеже, средим своје утиске и обновим миле успомене на јучерашњи дан

Као у каквој панорами или чаробном калеидоскопу тако се у мојим очима још исад нижу живе слике јучерашњег дочека нашег на жељезничкој станици у Б. Луци. Као да и сад гледам како весело трепере љубавни погледи многобројних присутника пуни ишчекивања, чежње и радозналости.

Ту бјеше и правовјерних Мухамедоваца и православних Хришћана и фанатичних католика. Изашло бјеше на станицу да нас види и дочека, што но кажу велико и мало. (тарци од жеље, жене и дјевојке из љуболитства, пријатељи од милоште, непријатељи из притворетва а дјеца ради галаме.

Можда с тога што сам ја по природи својој оптимиста, што не умијем одвојити искреност од притворства, или је у истини данашњи састанак српских учитеља и Бањалучана био тако фрапантан, те ми је цио овај разнобојни свијет, са свим својим шаренилом, оставио траг најпријатнијег расположења. Или што су моја родољубива осјећања била на кулминационој тачци свога пјенушања, раздрагавало ме је свако мјесто, сваки џбунић, свака стопа ове поносне земље, коју свака ријеч, сваки узвик обиљежаваше српским обиљежјем. Или што сам сензуалиста те ме је сваки нов утисак фрапирао, свака предетава заносила, дочек Бањалучана учинио је на мене ненадну појаву.

Он је изгледао сувише сјајан, више него величанствен, и беспримјерно импозантан.

Послије топлог поздрава подерадоначалника Милића и отпоздрава вође наше екекурзије др. Окановића, послије узајамног представљања и упознавања, послије израза ентувијастичног одушевљења, цијела ова гомила раздраганог свијета, крене се од жељезничке станице корпоративно у варош. Гријех би био не споменути овдје и колегијалну услужност и срдачан пријем, који нам је указан од стране бањалучких учитеља, п њиховог школ. надзорника г. Томинца од којих су нам двојица са поменутим надзорником изашли чак до Доберлина.

Погледи радознала свијета, који је и с једне и с друге стране друма био начичкан, откуцаји раздраганих срдаца, манифестације одушевљених домаћина и тумарање живахне дјечурлије све се стапало у у једну хармоничну слику, која оставља траг најиријатније успомене.

У хотелу Босни, гдје бјесмо одсјели, чекала нас је војена музика, добар ручак и више радознала свијета, међу којима бјеху скоро сви виђенији (рби са свештенством и учитељима.

(Овај састанак наше браће Срба Бањалучана приређен је ради ближер ц интимнијег познанства и топле срдачности. М, заиста, искрена љубазност, пријатна музика, лијепо вино, родољубиве здравице и добро печење раскравише са свим кору етикетне затегнутости. Вријеме и ако кратко, бјеше напуњено најродољубивијим манифестацијама и најискренијом интимношћу. |

Цијело послије поднеи сјутра дан, до поласка у Јајце провели смо у разгледању Бање--Луке.