Босанска вила

Стр. 20

БОСАНСКА ВИЛА 1902.

општој и Фаркашевој теорији. До сада су изашле 4 свеске „Листића српеких мелодија за тамбуру“: 1 Пјесме из иде; 2. Босанац марш; 83. Официрско коло; 4. Ч'ерго моја, Херцеговачко коло, Тихо ноћи. Цијена је свесци динар или круна. Текст је хехтографисан ћирилицом и латиницом. ретплата се шаље писцу у Биоград — Делаградска ул. бр. 26.

Пјесме Авде Карабеговића. У Биограду ее штам-

пају пјесме рахметли Авде Карабеговића Хлеанбегова.

тампање надзирава уредништво „Кола“. Шредговор пјесмама написао је Оветозар Ћоровић, Пјесме су готове почетком нове године. Цијена им је круна или динар.

Распис награде. Краљевско-ерпска академија наука у Биограду расписала је стјечај за најбоље дјело о животу п владавини покојног краља Милана. Награда је 4000 динара. Рок је пријави до 15. јуна 1906.

Педесетогодишњица Руски посланик у Цариграду Иван Алексијевић Зиновјев навршио је 24. новембра прошле године педесетогодишњицу своје елусжбе цару и народу. Том приликом Зиновјев је примио честитака са свију страна, па и из Србије. Сам цар Никола честитао му је педесетогодишњицу и даровао му орден ев. Владимира [. ет. Краљ српски, уз чес титку томе великом пријатељу српеког народа, даровао је орден св. Саве [. ст, А турски султан даровао му је дебео златан ланап украшен драгим камењем и са натписом: Из личног признања ради освједеченог неуморног рзда у корист братских одношаја између Руспје и Турске“.

Цариградске слике и Прилике. Уз 6, свеску Матичина „Љетописа примили смо трећу свеску књига за народ. У њој су: Цариградске слике п трилике, путописне црте Чеде Мијатовића. Ова је књига врло занимљива и објашњена сликама. Цијена круна п по.

Књижевни лист. Од јануара започео је у Биограду нов књижевни лист, који се зове: „Из стране књижевности“. Излази у свескама свако петнаест дана на 2— 8 штампана табака. Сам натппе листа казује да ће доносити саме преводе. Годишња цпјена 10 дин.

Руски језик у Србији. Српека народна скупштина у Биограду донијела је закон, по коме ће се сада у свима српским школама учити руски језик. Ова лијепа новина обрадовала је сав српеки народ, који треба да зна тај братски језик, којим говори неколико стотина милиона људи и да се користи руском књифкевношћу, која гигански напредује.

Митологија Словена. Познатп француски научењак и пријатељ словенски Луј Леже штампао је на француес-

"ком књигу Митологија Словена. Ова књига одликује се-

систематичношћу, јасношћу и популарношћу. Шисац је испитао све што се односи на тај предмет код (ловена, користивши се свим старијим и новим радовима те врсте

„Српски (ион“, по коме доносимо ову биљешку, препоручује да се та књига преведе на српски.

Богословски Гласник. Од нове године почео је излазити у Карловцима богословско научни лист „Богословеки Гласник“. Тај нови црквени лист излази у мјесечним свескама од 4—5 табака, Поред одбора за уређивање, одговорност уредника носи протосинђел, Иларин Зеремски. У њему излазе чланци и расправе из разних грана богословске науке, приказују се нове књиге из те науке, износе се савремени догађаји из живота српске и осталих хришћанских дркава и доносе разне биљешке, Годишња цијена 12 круна

Слика Милоша Великог. У картографској радионици министарства војног у Биограду израђена је у бојама слика Милоша Великог. Ово је, веле листови, једна од најљепших слика Милошевих, тако да својом израдом превазилази све досадашње. То је заслуга и. дотичне радионице, која ће, ваља да, продужити свој тако лијепи рад и тако стећи гласа и себи и српској престоници,

БОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Трговинско-занатлијски шематизам краљевине Србије. По званичним и службеним подацима саставио и издао Св. Р, Христић. За 1902.—1908. Шемативам је на српском, Француском, и њемачком језику уједно. Књига има 560 страна и преко 30.000 најважнијих адреса: трговаца, занатлија, индрустријалаца, адвоката, инжињера, љекара и других потребних статистичких'података о синанцијама, жељезницама, трговини, индустрији, саобраћају. Цијена је дјелу са поштарином у фином повезу 6 дин., бротирано 5 дин. Новац се птаље уредништву у Киоград, Балканска улица бр. 84.

Из прошлих дана, слике, црте, приче од Милана Савића. У гимназији. — На бечком свеучилишту. — У руској војсци. У Јени и Лајпцигу. — РВИ Бг. — У Новом Саду, издање српске књижаре браће М.- Поповића 1909. Цијена круна, или динар.

0 горском Бијенцу. Написао Павле Поповић. Издавачка књижарница и пттампарско умјетнички завог Пахера и Кисића у Мостару. 1901. Цијена 2 круне, или 21:/, динара.

Песме Дим. Глигорића Сокољанина. Београд итампарија Д. Димитријевића 1901. — 80, стр. 78, Шојена 80 пара или потура.

Дивљи човјек. Срочио Сима Лукин ЈТазић, Издање пишчево Цијена круна или динар. Загреб. Српека штампарија 1901.

Це — (Овај први број шаљемо свима старим претплатницима п молимо свакога ко не мисли држати и уредно плаћати лист —- да нам врати натраг. Новци пз Србије шаљу се непосредно уредништву п то најбоље је слати српске банке у новчаном писму плаћеном, или

неплаћеном. 288

САДРЖАЈ: Пјесме: Ходи драга, од А. Штантића. — Алибре и Златија. Ив пјесама Ашиклија, од Османа А Ђикића. _—_ Човјеку, од

Великог кнеза Костантина Романова, е руског М. П. Притовијетке: Сава Дангубић и Карађорђе, од М, Ђ. Милићевића. — Козани

жоњ. Догађај из руског живота, превео М. 1. — Жроз Босту и Херцеговину. Утисци с пута српских учитеља у 1901. (одломак) од

Мих. М. Сретеновића. = Шлаветна долама с сранцуског превео Б. Поповић—Даничар. — Поука: Аћим Чумић са сликом, од М —

Мода, пише Софија Пупић-Плетикосић, — Српеке пародне умотворине: Аилбврке, забиљежио От Р. Делић. — ијвећи севап, срп. : нар. приповијетка, забиљежио Н. ТТ. К. — Листак.

„Босанска Вила“ излави у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15 и 30. — Цијена је за све крајеве на годину 5 круна, па по

године 4 круне, Ђаци и учитељи добивају лист за 6 круна. У кра 6 дин. сребра. Шретплату је најбоље слати поштанеским упутницамг

љевини 10 дин. сребра, или 8:50 диш. у злату. За ђаке и учитеље а или српске банке у новчаном писму на уредништво. -31 Америку

цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво, — Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају. Писма из Србије маркирају се 25 пара дин, а дописнице из Аустро-Угарске са 5 потура,

_ ВЛАСНИК_И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

Прва ерпека штампарија Ристе Ј. Савића,