Босанска вила

Отр. 22

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 2

нивб, припада првацима народа и државе, Они су били ти, што су разагнали онај вјековни мрак, који је земљу вијековима обавијао; они су порадили да се донесу и изведу велике и корисне реформе, које су препородиле руско друштво; они су донијели нове погледе на друштво и живот и његове задатке И то је народ прихватио објеручке. И као што њива послије лијепих прољетних киша набуја и спреми добру зимницу; тако је м рад ових људи добрим плодом уродио. Једна од најзначајнијих рефорама руског друштва у прошлом вијеку јесте подизање крјепоснога права ослобођење рускога мужика, рускога кмета и сељака од дација и робовања племству. Тај велики покрет, који је ударио јаке темеље стабилности државној и народу створио могућност да се свестрано подиже и развија, био је за владе императора Александра ШП. Идеја о ослобођењу јадног сељанина била је водиља свима великим синовима великог руског царства: на том погодном земљишту нашли су се сви знаменити работници и јавни посленици : Чернишевески, Некрасов, Тургењев, Шобједоносцев и многи, многи други. А испред свију њих истиче се и високо издиже свијетла појава великога ослободиоца Александра 11, који је и остварпо ту идеју својих подајника. — Треба читати радове и књижевне производе онога времена: руска књижевност није тада ништа љепше дала, нити ће дати, но што су дивне приповијетке Ивана Сергијевића

Тургењева. Оне су њежни протест противу крјепоснога_.

права; у тим причама огледао се веома живо и вјерно патнички живот и страдања мужика руских. На другој страни били су други поборници. Међу овима заузимао је веома видно мјесто Побједоносцев, који је, баш онда кад се то питање највише у политичким круговима расправљало у јавности, кроз чланке, најенергичније устајао у одбрану народа и његовог ослобођења, захтијевајући уклањање крјепосног права. Ове су расправе

унијеле много свјетлости и разумијевања у ријешење.

ових, тада замашних, социјалних питања, од којих је зависила будућност Русије. И када се заслуге великих људи на раду око ријешења овог питања. регистрирају, нема сумње неће се моћи обићи име уваженога Побједоносцева, који је, у то вријеме већ био познати чувен у најширим круговима политичара и научника. Побједоносцев се још тада јако истакао на површину својим двјема 'расправама противу крјепосног права, научним, правним и историјским студијама, које су му свуда отварале пут а подизале научни глас и име Уа рушштву.

Рад овога заслужнога (ловенина захвата веома широке размјере јавности и има особитога значаја за културни живот руског друштва, као што има неоспорних заслуга за руску науку, руску просвјету, руску православну цркву и њену књижевност. Дјелатност Побједоносцева. грана се дакле на неколико страна; али има једно опште обиљежје: она издиже на виши нивб културе цјелокупно руско друштво.

Овај је човјек био неопходан свуда у великим, јавним пословима, он је био неопходан при стварању нових, просвјетних установа, при отварању школа, при обарању крјепоснога права; био је неопходан за рад на правној књижевности, око састављања закона и у изношењу гледишта и начела у вјерским и црквенобогословеким питањима, џа чак и као савјетодавац самоме императору. У кратко говорећи : Побједоносцев је и поборник, и списатељ, и научник, пи универзитетеки професор, и државник, и члан државног савјета, и државни сенатор и главни прокурор руског. светог синода. Нема сумње да то мора бити велпки дух и огроман таленат, који је могао све то имати и носити на себи. Па и у малим народима овај би човјек испадао јако изнад своје средине духом и талентом; у толико је виднији у руском друштву! |

Треба само, ма и на брзу руку прегледати поље његова рада — то је читава историја. Његова је прошлост богата веома значајним дјелима, испуњена радовима, који ће оставити трајна спомена у руском друштву.

У пословима школе и њенога напретка; у раду за ширење писмености и образованости у руском друштву; управо у енергичном ширењу просвјетних идеја и установа, као и чувању вјере у Русији Побједоносцев је био за читав низ година најзначајнија. чињеница. Питања цркве и школе: питања опште нанародне просвјете и ширења ппеменице у народу, буђење свијести у њему — све су то идеје којима је Побједоносцев поклањао свој вијек, свој мир, све своје. И оне многе установљене школе и заводи у пространом руском царству, гдје је највише радио да се подигну и заведу, најбољи су свједок његове заузимљивости, његове енергије најјачи доказ јачине духа његова. И колико је Побједоносцев знаменит као просвјетни неимар, толико је исто значајан и као научни и просвјетни писац. Руску науку, нарочито правну и историјеку, као и филозофску књижевност, обогатио је многим дубоким, темељитим радовима. Џа и на:овом земљишту Побједоносцев није био једностран; његов. утицај није био ограничен на једно поље — он се осјебао у правним као и богословеским, у историјским, као и литерарним радовима. Нећемо погријешити ако нагласимо да је збиља чудно, како је послије толиких важних послова, Побједоносцев могао оставити онолико богат број научних дјела и радова, трајне вриједности, који су му уздигли име међу евјетским научницима и начинили љубимцем тадашње московске универзитетске омладине. Радови су његови правни, филозофски и историјски: 1. Шљткаторје вопросвт возник, по духов. завђцантимђ, 2. Приобрфтенле собетвенности ; 8. „Вецивш кредитђ и закладное право,“ 4. Имфије радовое,“ 5. „Однодворческан земли и начало спед. межевании вљђ Росаи, 6. „ЕОридич. замбтки и во. проси“ 1. „Судебное руководство,“ 8. „Матер. дла исторти приказанаго судопроизводетва вђ Росеш-“ За