Босанска вила

Отр. 24

_ 1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 2

Побједоносцев се родио 1826. године. Овршио је права у Москви; ступио је у службу у својој двадесетој години у московски сенат департамента, гдје је послије кратког времена добио да врши дужност секретара, у ком је положају провео шест година. За тим је постављен за секретара сената општег собрања

московеких департамената. Године 1861. буде придодат |

државном секретару, гдје је радио на организацији судова. Године 1865. буде назначен у министарству правде за члана конституције у Петрограду, гдје је послије извјесног времена премјештен и унапријеђен у грађански департамент касације. По заповијести цара године 1812. би назначен за члана државног савјета. А од године 1870. до 48. био је члан министарства просвјете. Четири године послије тога Побједоносцев је замијенио грофа Д. А. Толетоја у св.

Синоду и постане у њему главни прокурор, на ком се подожају и данас налази.

Што га поред свију побројаних заслуга, нарочито у нашим очима уздиже и чини још већим, то су његове симпатије, које је од вазда гајио према Србима. Побједоносцев је широм српских страна и крајина познат са својих услуга и доброчинетава српским сиротним ђацима у Русији; познат је са својих непоколебљивих симпатија. За нас је ово једна нарочита заслуга; али ми је нијесмо хтјели истицати. Ми му можемо бити само захвални и слободни, поред опште жеље да га Бог дуго поживи на корист Русије, а на „страхђ врагамљ“, да истакнемо и своју жељу : да Побједоносцев и даље буде нама оно што је био — а ми ћемо му вазда бити захвални. Нек је на дису великој Русији, и на понос Словенства и Српства...

сарај мане Ноћ на Бабуну“)

4 едра поноћ крила шири 257 И блиједи мјесец сија, На Бабуну ватре горе,

Врело хуји, вал се нија.

Ватре горе, око ватри

Шапат, смијех, збор и шала... Дуван пуше, каву пију

Украј врела, украј вала.

Тихо ноћни дуси слазе

Са околних сурих гора,

А лагани шумор шуми

Са топола и извора.

Испод сјенке од топола, И високих, густих грана, Стоји звекет од пехара, Стоји јека од пјесана.

С'једи гуслар тихо гусла И уз гусле пјесму пјева. Циго свира, коло игра,

Пјесма шуми, хука... врева...

Ведра поноћ крила шири И блиједи мјесец сија,

На Бабуну ватре горе, Врело хуји, вал се нија. И гомиле смјерног св јета, Што екрушено води ходе, Б/о Брамини ка Гангесу Светом врелу чеда воде.

И у врелу са молитвом Чеда купљу мајке миле И вјерују у том врелу „Љековите има силе. Погружен, у болу своме, Ту болесник многи ступа И захвата с врела воде, Да болесно тело купа.

И за жртву богу своме Он у хладне вале баца Неко сребра, неко злата Свету жртву од новаца.

А кад зора са истока Хтједе сунце да пробуди, Када сјајним руменилом Засијаше њене груди,

Тад све преста. (вак с окрете Према сјајној, рујној зорп, Што бијаше огранула

На великој сурој гори:

С'једи старац свог унука За бијелу руку хвата,

Па му шапће, па му збори, Џа га грди око врата: „Добро гледај, драги синко, На Вележу, нашој гори, Гдје Браспна хладна шуми, Гдје вплински стоје двори;

Добро гледај, па ћеш моћи

Сјајно сунце угледати;

(, како ће над Вележом

Нашим трипут запграти.

Зора свану, сунце грану,

Ал' не игра, већ нутује —

Ал унуку драго бјеш»,

Он вјерује... он вјерује... Мостар.

Михаило Мирон.

#) Бабун је врело близу Мостара, гдје се Срби православни, по старом обичају, скупе у очи рођења св. Јована и ту проведу

Мрвица филожофије.

Приповијетка С. Матавуља.

читаву ноћ до сунца.

у

() вијех дана донесе ми пошта са нашега ==) Приморја један смртни оглас, у коме писале, да је племенити господин А. (О, ће-

сареки мајор у пензији, умро у седамдесет петој години живота, Потписане кћери: Еулалија, Аурелија, Славија.