Босанска вила
5 о зао | | Луна Ћеловић БЕОГРАД
|шка Сејомге Г ВЕОСКАРО
5 СЕ У Ки ЗНА У УК ХК А АИ НАМА
ЗА ИДЕ > и 5
5
је
| о о | о : ЕЛИ СТЕВА ЗАБАВУ
: мене ИЕ
ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ )
21. | ЧЕ УМ 32 САРАЈЕВО, 30. новембра 1902. Обје _ Год. ХУП.
Димитрије Цветковић,
- прота округа пиротекога.
; Е српској цркви у који осећаше с њима УМЕ кандилу пред | - једнаке болове косовске, 556 ја ; > Пау иконом Спаси- које одушевљаваше једнатељевом _ гори ка слава косовска.
жижак, што је Власотиначки је
ужегао још први српски – првосвештеник ев. Сава. Наследницима својим ставио је у аманет, да у кандило „уља удевају; догори ди жижак, да други ста вљају — да вечно гори, вечно светли, док је српске цркве, док је српског имена .... Е
Један је жижак догорео. Ну он је тако дуго, тако необично светлио, да се на одблеску те светлости зауставља налзи поглед — и ми тек сада видимо шта је ерпска црква имала, шта смо изгубили — смрћу пок. Димитрија Цвета. ковића, проте.
Да прочитамо један листак из његове прошлости, да одужимо дуг наше захвалности.
У херојско доба Орбијино, када се синци њени дигоше да збаце ропске ланце, јуначки покдич њихов захори се по целоме Балкану; али најпре чуше они,
крај био први, у коме се чула шумадијска пушка, и он се први машио јатагана, да се свети душманима....
Ту се дигао на оружје ђед покојног проте, Рајко Власотичанин. Овоју породицу тада пресели у Јагодину.
Рајко остави после себе сина Цветка, који доцније беше колар у Јагодини, а Цветко доби сина пок. Димитрија.
Пок. Димитрије рођен је 8. октобра 1888. године у Јагодини, као најмлађе, шеснаесто дете у оца. Основну је школу учио у истоме месту. Онда беше велика реткост да и девојчице уче школу; али кђи јагодинескога попа Милосава, Милетића, Пелагија, у-
чаше школу заједно с Димитријем, да му и доцније буде нежан друг у заједничком брачном животу. По евршетку основне школе ступи у крагује-