Босанска вила
Бр. ЗЕ пи 92
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Отр. 395
простирком, а по дуваровима разни источњачки накити, рекао би човјек право рајско одјелење.
Шехријар ханума изабере најпоузданије слуге, које ће дворити Адил Кираја, и радити по њезиним наредбама.
ХХИ.
Кад је Шехријар-ханума уредила све око Адил Кираја, сакупи се једнога дана цијела царска породица код шаха, гдје су се дуже времена разговарали о свему што је коме на ум падало. Шехријар-ханума је највише разговарала о Адил Кирају, док Периханханума у том породичном разговору није рекла ни ријечи, јер је опазила да Шехријар ханума ради нешто тајно и да су то њени некакви лични послови због којих је Шерихана била у некој неизвјесној сумњи.
Једнога дана Шерихан-ханума. даде зијафет!) у част Мирза Хамзе и то у своме двору. Ту је било доста гостију. Забављаху се разним чама и домаћим догађајима, док најпосле Парихан-
јуначким при:
ханума отпочне са Мирза Хамзом озбиљан разговор:
Перихана: — Што сте одржали скорашњу по бједу над непријатељем, то су допринијели војници. Чудо се да су ти заробљеници принчеви најбољи османлијски јунаци.
Хамза: — Ја друге османлијске војске ни офи. цира нијесан видио, осим двојице заробљених принчева. Они су збиља били јунаци Не знам због чега је моја мајка била меракли да Гази Кираја пошаље у Кахкаху. Ја тога човјека и сад у срцу жалим.
Перихана: — Дакле, Кпирајево јунаштво.
ви збиља цијените Гази Хамза: — Не, у овоме свијету нема равна Адил Кирајеву јунаштву, премда је и гази Кирај одважан јунак. Е Перихана: — У чему огледате Адил Кирајево јунаштво г Он је човјек омален, гутав и гњецав. Хамза смијући се: — Ко вам то кажег Ја у своме животу нијесам видио тако финог и прикладног човјека. Перихана: Хамза: — има му око 24 године. Он је кицош, стасит, врло разговоран, паметан, разборит, снички дух, а највише га краси јунаштво. Џерихана са господским осмијехом рече: дновато.
— Је ли Адил Кирај млад човјек 2 има ије-
— Чу-
Како то да ми тога нашег страног госта и
1) гозбу.
би ===
Зуи
принца не можемо видјети. Ако смо и млади, нијесмо луди. Мени је сада 21. година, али још у 18. знала сам шта радим. Можда би и за државу корисно било да се с њим видим и проговорим.
Хамза: — Заиста моја мати гради неприлике. А то она чини с тога, што је мој отад неслособан радити, везири као новаци не знају још ништа, а ја се ни у какве послове не мијешом, само што знам ратовати. ( тога су државни послови у материној руци. А ти, ако хоћеш да се с принцем видиш, можемо м
, , у ваједно отићи.
Џерихана: — Ја не ћу никада без заповиједи шахове и допуштења ваше мајке, без њена знања нећу
се мијешати ни у какве послове.
Хамза: Ја Бу им то казати.
Пошто се разговор сврши, Џерихана оде из дворане. Ј'ости се разиђу а Хамза Мирза оста размишљајући, да сјутри дан оде и сврши обећање задато Перихани.
Хамза Мирза тога истога дана посијети оца и саопшти му жељу тетке Перихане. Уз то дода, да би пристојно било упознати је са татарским принцом, јер, вели, можда ће и то упливисати нешто на њега и његово удвијељено срце. Овај предлог шах уважи и рече: радите шта и како знате, само ми јавите резултат. вијед шахову.
Хамза Мирза оде матери и јави јој запо-
Какве је мисли имала Ш]ехријар ханума о тој посјети, то је била њена тајна, за коју ни њен муж па чак ни син није могао знати. Али се могло опада је њој било врло сумњиво и неправо, што је бистроумној Перихани допуштено да се упозна са татарским племићем и да с њиме говори, кад га до
зити,
сада никада прије виђела није. Позигурно држаше, да ће она изгубити због тога свој уплив код Адил „Кираја. То је у души мучило,
допустити да се и Перихана уплеће у савјете др-
али ипак морала је
жавних послова и тако слече гласа и уплива. Она је у првом састанку са Адил Кирајем придобити његову накло. ност. Тако ће њезине ујдурме и лажи избити на
мислила да ће Шерихана, као љепотица,
површину, а Периханин углед добити важност. То јој никако није ишло у рачун. Да би састанак ма како спријечила, натраг своју наредбу, односно Перихане.
намисли молити шаха да повуче
(Наставиће се).