Босанска вила

Бр. 98.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 427

писца, огледа се „колебање старих обичаја и појмова, сентименталност, карикатурно увеличавање осећаја, дружбе и љубави, појезија, домаћа и породична лазж... једном речју сва празна, фантастична и афектациона страна старих обичаја. (ве се ово преживело и ишчезавало. Јављали су се топли зраци нове зоре нешто умно, радно и лотребно...“ Главна заслуга овога романа огледа се у томе, што нам пружа јасну и детаљну слику старих обичаја, — слику, по сили и истини описа несравњену у литератури тога времена, а при том одликовала се потпуном епском објективношћу. Такав му је и „Обломовђ“ — готово најбољи његов рад. Фигура Обломова преставља највернији тип рускога човека са свима добрими рђавим странама; фигура пак Штољца, по мњењу писца, фигура је „бледа, нереална, мртва...“ У овоме роману Гончаров се показао као велики мајстор при описивању истинитог свакодневног живота. Исто то примећавамо и у „Обрвећ“, и ако му овај роман страда растегнутошћу. Од елабијих радова Гончаровљевих помињемо „Фрегатђ Пала да“ (2 књиге) и за тим доста добру анализу „Горе отђ ума“ Островског. „Достојевскти (1821.—81.) најбољи историк руске душе, душе измучене и растројене ненормалним околностима, мученичким животом. У првом раду „Ббднвте тоди“, писаним Гогољевим упливом, огледа се правац његовог будућег рада. У његовом горе реченом раду огледа се основни мотив његовог расположења —- мека, срдачна и пуна сажалења душа људима, увређеним немилосрдном судбином и тегобама вечне несреће. Он је тежио да нађе високе п узвишене особине у људи, који би по својој споашњости вечито остали непримећени. Литерарни рад Достојевског прекинут је 1849. јер га те године отправише у Сибир и тек кроз 10 година изађе поново с романом „Униженнље и оскорбленивте“ а за тим „Записками из Мертваго дома“, Овај последњи рад даје одвећ сјајну слику живота у сибирским казаматима, чији упечаци осташе дубоко урезани у измученој пишчевој души. Но и на овој последњој степеници човечијег друштва, међу убицама и разбојницима, писац налази дубоко симпатичне душевне црте, које изазваше у њему осећаје чисте, хришћанске љубави. Он је пун учашћа изопаченом човечанству и тврдо верује у могућност моралног васкренућа. Иста црта, у вези са страсним тражењем правде, огледа се и у другим његовим делима. (ви његови јунаци, болесни и душевно и физички, траже крепку моралну основу без које живот, за морално развитог човека, постаје тешким бременом. Достојевски је слабу пажњу обратио на спољашњу страну руског живота већ је неуморно радио над пеихологијом својих јунака, откривајући и испитујући њихов „унутарњи свет,“ Таки су му романи: „Преступденје и наказанје“, „Бћеи“, „Идиотље, „Брата Карамазовњт“.

Сви су му ови радови дугачки и написани доста грозничаво. Достојевски није скретао пажњу на уметничку страну свога стида, али крајња небрежљивост језику, вечна понављања и изненадни прелави изазивају при читању његових приповедака и сувише уметничке утиске. Разговори увбуђених људи долазе до безумља и халуцинација, с тога у њима не можемо тражити стилистику, али они у нами изазивају необично силне упечатке, Ни један од руских писаца није могао тако потрести читалачка срца као Достојевекји:).... Гр. Л. Н. Толстој (1828.. Товорити о раду Толетојевом значило би писати читаву историју, што би, разуме се, био и сувише тежак посао, с тога ћемо се укратко обаврети на најглавније његове радове, а доцније ћемо засебно говорити о њему. Толстој је почео свој рад с тако званим „Военнљтми разсказами“ о севастопољској одбрани и мемоарима : „бтетво“, _„Отрочество“ и „ТОностђе у којима се појезија слива с „правдом“ његовог живота. После ових радова написао је неколико причица, које се одликују необичном психолошком анализом. Године 1869. изађе „Воџна и мирђ“, велика епопеја руског живота за време наполеонових ратова, пуна интересантних историјских и психолошких слика из свију друштвених слојева руског народа. Овај роман што се тиче силе и дубине уметничког рада нема ни приближно сличног супарника у свој руској литератури. У доцнијем роману „Ана Каре · нина“ (1876. радња се преноси на уску сбласт свакодневног живота и добија неоцењен унутарњи пеџхолошки интерес, јер верно описује унутарњи живот изопаченог руског племства, удаљени много и много од живота просто: народа. Доцнији његови радови престављају једну велику прсповед о поправци Ру ског друштвеног живота, враћањем природним животним условима. У свима овим радовима гроф Лав Тодетој јавља се као писац филозофско публичних и богословских трактата, а такође малих причица и драма из живота простога народа. Међу овим радовима највидније место заузимају: „Иесповђдњ“, „ВБ чемђ мол вбра 2“, „Кремцерова Соната“, „Воскресенле“ и „Власт теми“ — драма из народног живота. У последње време Толстој често напада на савремено разумевање вере, сматрајући данашње црквене великодостојнике као узурпаторе и невгрне ученике „Великог и Божанственог Христа.“ Оваки његови богословски радови готово су еви штампани у Немачкој и донели су пиеду искључење из св. цркве .3)

МИ. Е. Саллаљковђ — Педринљ (1826.—89.) описивао је рђаве стране рускога друштва за време т. зв. „крестанскои жизни“ и после ње. Сви његови

1) Веинбергљ стр. 608.

8) Други део романа „Воскресенле“ забрањен је ценвуром и штампан у Лајпцигу у то исто време кад је и први део у „Њиви“. (ВеИнбергљ.)