Босанска вила

ИМ = === па а ==

7 =

РАТЕ УК |

5 Хм тенИ ћ

У комисији.

Свакојаке слике и прилике из мојег бележника.

(Свршетак).

с => [02 ја завезао, па ни беле! Просто ме уби ~ као из пушке! Шта, зар овај голанфер радије гладује, но. да узме пет динара, [5 које му радо дајем и који би му, уве-

рен сам, тако добро дошлиг! Највад он није крив што вечерас нико није дошао на представу, коју, ето, хоће да даје. Нисам могао ни да замислим толико савесности у гладна човека. Домишљао сам се од сваке руке: како да нагнам овога управитеља да прими мојих пет динара а да не увредим његову осетљивост. Спромах ја! Нисам ни помишљао да то може бити каква ујдурма, која ће ме доцније много скупље стати!...

Најзад ми дође у памет једна срећна мисао.

— Знате шта, господине; — рекох овоме управитељу путујућег друштва „Јоаким Вујић“. јер, довволићете ми, да нема баш никаквог

Кад већ нема ништа од представо,

смисла, да ви самом мени представљате, п кад нећете да задржите овај новац, који је ваш био, — онда ми бар будите, заједно с вашим друштвом, гост на вечери и чаши вина.

— А! То већ примамо с највећим задовољетвом, — узвикну управитељ клањајући

се- јер се то не кови ве нашим радом ис

нашом дужношћу. Пријатељски позив при-

маљуго уз свакњо добе~ а новах. само овшда, кад

зарадимо !

Мени дође просто да вагрлим овога савесног управитеља путујућег друштва _Јоаким Вујић“, толико ми се беше допао.

— Али пре свега дозволите ми, господине, = рече ми управитељ — да вас упи-

там за ваше часно име, како бих могао известити моје другове: с киме ће имати част бити вечерас у друштву.

Ја му се казах.

(н се трже, па ме стаде зачуђено посматрати. Затим пљесну рукама, нагло се

окрете и повика громким баритоном:

— Брже амо, господо !

== На тај глас они у буџаку скочише као опарени, па потрчаше моме асталу. Онај, што је последњи ушао у механу, докопа свој мокри хавелок и шешир, па и он потрча за њима. У тај мах врата се од ходника отворише и у механу улетеше и механџија и мој Милован, па чак и момак механџијски, сви усплахирени, мислећи, јамачно, да се овамо мени каква несрећа догодила.