Босанска вила

Стр. 42 1909,

БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 8

унапријеђен за одлично држање пред непријатељем;

" (први пут ва јуначку одбрану ШТуматовца, а други |

пут за одбрану Делиграда, гдје је остао до пошљедњег момента борбе, пошто се цијели штаб ђенерала Черњајева повукао био у Параћин). Е

Кад је настало примирје пуковник Грујић буде постављен за војног министра (4. новембра 1876. г.) на мјесто пуковника Теше Николића, који је дао оставку. За вријеме примирја и краткога послије мира, Грујић је израдио нову формацију војске, која је за вријеме, под јесен 18717. године, објављеног рата са Турцима издржала најбољу пробу, Његов организатореки и административни рад у српској војеци, нарочито за вријеме овога рата, историја ће јамачно достојно оцијенити. |

По евршетку рата, кад је кабинет Стевче Михајиловића дао оставку, Грујић буде у јесен 1879. г. одређен за српског заступника у тек ослобођеној Бугарској, гдје је остао три и по године. За тим толико исто времена провео је као посланик Србије у Атини, одакле је 1886. г. премјештен за посланика у Петроград.

Поелије несретног рата са Бугарском напредњачки кабинет Гарашанина једва се на силу одржао до јула 1887, г., кад је ушљед општег негодовања у

земљи морго одетупити. Краљ Милан тада састави

кабинет од првака двије друге партије, либералне и радикалне, са г. Ристићем на челу. У овоме кабинету г. Грујићу се повјери портфељ војног министра.

·_ Но кабинет либерално-радикални не би дуга вијека. Резултат избора за народну скупштину није песпао по жељи либералне половине у кабинету, те ушљед тога кабинет да оставку. Краљ Милан, по савјету пресједништва скупштине и првака радикалне партије повјери Грујиђу састав министарства, у који су, осим њега, ушли ови прваци радикалне партије: Пера Велимировић, Светозар Милосављевић, Тига Гершић, Коста Таушановић и Стева Р. Поповић. Једини пуковник Фрранасовић, као министар спољних послова, припадао је напредњачкој партаји.

Први акт Грујићевог кабинета била је општа

амнестија, за све политичке кривце а нарочито за оне-

који су ушљед зајечарске буне ван земље емигрирали, од којих је краљ нарочитим својим писмом само г. Џашића изузео био. Амнестија је објављена на нову годину 1888. Тада краљ, примајући честитања од владе, поздрави Грујића са чином ђенерала, дајући тиме израза свога потпуног повјерења и задовољства према новоме кабинету.

Но први радикални кабинет није дуго уживао краљево повјерење. Спољни и унутрашњи утицаји живо се дадоше на посао да радикалну партију наново код краља осумњиче. У томе су брзо успјели. Краљ откаже потпис његовоме закону о општинама, који је народна скупштина изгласала и Грујић са друговима у априлу поднесе оставку, коју је господар са нестрп-

љењем очекивао. (Отказ потписа закона о општинској самоуправи био је само легални одговор да се радикални кабинет обори. У ствари краљ Милан се нато раније ријешио био, пошто је осјетио да код ђенера-_

· ла Грујића не налази одобравања за смишљени развод .

брака са краљицом Наталијом. За овај посао морао је потражити друге људе, и ове је прикупио у новом кабинету, коме је ставио на чело старог баука Николу Христића, који Грујића одмах баци у пензију. |

За вријеме ове Христићеве владе, или управо личне владавине краља Милана, десио се неочекиван“ прекрет у унутрашњој политици, који је био судбо носан иза самога владаоца. На Петковач у исте године | појави се у „Српским новинама“ његова прокламација, којом саопштаваше народу своју одлучност да земљи да нов устав. У исто вријеме обнародовао је и састав велике уставотворне комисије, у којој су све партије и све виђене личности ван партија биле заступљене. У тој комисији краљ Милан предсједништво задржа за себе а за подпресједнике наименовао је г. Ристића, Гарашанина и Саву Грујића као представнике постојеће три политичке партије у земљи. У исто вријеме краљ врати ђенерала Грујића у активну службу, поставивши га за члана државног савјета.

У изради устава од 1888. године; који је дјело компромиса између круне и свију политичких праваца, ђенерал Грујић са својим политичким једпомишљеницима. живо је настојавао да у њ унесу што више одредаба; које су одговарале њиховим напредним начелима Међу тим у Устав краљ је унио једну тачку, а то је знаменити чл. 12. којим се стављала у изглед абдикација краљева под врло необичним погодбама. У ужој комисији Грујић је био одсудно противу тога члана, који је Србији стављао у изглед владавину од два краља, но како га већина није у овом подржавала, то је и овај члан усвојен, да се краљ Милан послије три мјесеца њиме користи, Као што је повнато 22 фебруара 1889. краљ Милан абдицира на краљевеки престо у корист свога сина, сада владајућег краља Александра, коме до пунољетства постави намјесништво састављено — од Ристића, ђенерала Протића и ђенерала Јов. Белимарковића. Са краљевом обдикацијом и кабинет Ник.

послије савјетовања са предсједништвом скупштине,

Христића даде оставку и кр. намјесништво,

састав новог министарства повјери ђенералу Грујићу.

Дјелатност другог Грујићевог кабинета отпочета је, као,и првог, амнестијом, јер се сад протегла и на митрополита Михајила и г. Папића, који су обојица живјели у изгнанству у Русији. Митрополит Михајило по своме повратку у отаџбину, буде у скоро као и остали неканонски удаљени архијереји, повраћен на стари положај, што је у миру и у споразуму са затеченом црквеном јерархијом извршено.

За вријеме овога министарства одузете су жељезнице и монополи из руку странаца и тиме су каси државној осигурани знатни трајни приходи.