Босанска вила

Бр. 3 1908.

БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 55

у јавном училишту — него што то данас бива са мо_ дерном женом. |

Морала би п родитељска кућа и јавна школа женску дјецу васпитавати и образовати тјелесно и морално, према правом природном позиву жене, то јест, да у иетину буду и остану жене, способне и спремљене за брак, а не богаљи и мушкобане.

Овај кућни одгој морао би увијек имати 1 очима, да друштво и народ треба жебна а не „дама“. Па, ако је жена добро васпитана и ваљано спремљена зе (брачни живот, лахко ће доћерати и васпитати и мужа _ свога. | |

И обични, прости човјек, мушко или женско, зна и осјећа, да је момче, било оно модино дијете, или човјек просте природе, већ у 17.—18. години живота свога физично развијено и зрело за женидбу. А ђевојче, како у ком крају, — већ од 14—16 година осјећа у срцу наклоност према мушку, — а ни сама не зна зашто воли туђину, него ли мајци и оцу своме. Момак јој је увијек у памети и радо се о њему разговара, с чежњом на њега гледа. Ђевојчице се много брже тјелесно развијају, него ли мушкарци, с тога их и природа раније позива на дужност брачну.

У тијем годинама, кад природа проради и појави "се, оставља ђевојчица своје играчке, које су јој прије толико миле и драге биле. Постане замишљена, тужна и расијана, често пута врло невесела, немирна и здовогена. Немирна јој је ноћ и муче је којекакви страшни снови. Орце јој мира не да. По кожици јој се стану осипати бобуљице, у лицу јој се мијења, час бљедило час руменило — више је пута хвата

несвијест. Постане замишљена, ружне ћуди, воли са-.

моћу, осјећа чувество стида, а под њим екрива чувство љубави. |

Природа је позива на дужност да ступа у брак. Но уредбе модернога, друштвенога живота спречавају је да на вакат у брак ступи. — С тога јој се сама природа горко свети у виду разних болести, као што ву: хистерија, нервозност, анемија, хипокондрија, меланхолија, безплодност и лудило, — унутарњи трулеж и спољашње ране.

Тако јој модерни живот убије сву · будућност. „Кивот јој постане препун туге, јада и чемера. А моја удана Раоа ар оре а 1 2066. - зар може и бити другачије 2!

Кад би требало да ђевојчица у брак ступа, да синове рађа и васпитава, она још мора да школе учи, да се спрема за неприродан задатак живота. Па уза све те науке, и уза сав терет школеког образовања, Ђевојчице опет не могу . затајити рад силе природне, који се под толиким теретом школе не може угушити.

Одвојене ђевојчице од родитељског дома проведу по толике године у какову интернату, у самостанској ћелији. Оне и онђе, мјесто да говоре о мајци, оцу, браћи, сестрама; наукама школскијем, оне из-

_наде на брачни живот, оца и мајке и предају се у јавне инштитуте, гђе се

међу себе еглен воде о момку, о каваљеру, и како ће сејутра, кад изађу у слободу, о рамену његову висити и савијати се око њега на балу, у шетњи, у парку. | |

___Она већ чује како ће Јој каваљер на балу шаптати: да је најљепша на евијету, да је водим обожава. : (Оне се већ ту вјежбају, како ће му памет занијети; како ће му срце заробити.

__И док се сирото ђевојче овђе по моди изобрази и спреми за брачни живот, док изучи разне свјетске науке, дотле јој и младост свене и са здрављем се растане. Шостане физични богаљ, и патник, неспособан за супругу, за мајку, а најнеспособнији за домаћицу !

А што је најжалосније: колико хиљада модернијех шћери, још у дјетинском добу, у двијету младости, гледајући данашње стање, по коме су лишене сваке — одбјегавају из наручја

сусретају и са удатијем госпојама. То не чине под утицајем какве материјалне невоље, колико нагоном природе, под утицајем безбожности а у оскудици правога религиозно-моралнога одгоја.

Под утицајем природе колико фђевојака, мићкијех шћери, из књажевскијех двора побјегне са са слуганима ро-

пле-

својим неприликама и непаровима, дитеља својих, или са ожењеним људима и момцима. из најниже класе, не марећи ни за част, ни ва достојанство родитељске куће, већ угађајући Бораво сили природе.

А колико ли случајева има да крше свети за-

вјет и женска и мушка чељад, која су по сталешком "авању лишена права на брачни живот — и бацају се

под криминал. Јавни, дневни листови, по каткад, региструју

скоро невјероватне.и чудне грозоте таковијех при-

се не могу овдје износити.

ли „црни ђаци“, у тијем годинама, збаце не могу се у се поуздати бити савладати и побиједати природу

мјера, какви Колико ва себе црне да ће кадри своју.

А и од онијех који се поуздају у се, доста их који у току живота свога горко плаћају то

мантије, —

има, свој е поуздање срамотом, чинима.

Колико

грознијем гријесима и зло-

ли пусте младости, из модерног друтштва, пада као жртва чуветва и природе своје; колико самоубијстава новине оглашују, које младићи и ђевојке на себи почине, због ОЈ запрека да ступе у брак: |

А нијесу ријетки ни такови случајеви, да млада, или младожења, или обадвоје заједно, прве ноћи иза склопљена брака, одузму свој живот или отровом. Заштог То је нова модина тајна, која се не море овдје тумачити.

— револвером