Босанска вила
Бр. 1.
1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.
Стр.
13
Брзо скочи, на свога путаља, Џа он лети на врх Вучијака, Веже коња за јелу зелену,
Џа је Стојан туде коначио. Кад свануло и сунце грануло, Помоли се Љевљанин Алија Натјерао косната дората, Управ гробу Смиљанић Илије И овако силан говорио: »Копиљане, Смиљанић Илија. »„Шзађи ми на мегдан јуначки !«
Кад то виђе Јанковић Стојане Како Турчин, асилук проводи,“ Проли суве низ бијело лице. (ји посједе дебела путаља,
Па полеће Љевљапин Алији. Кад га виђе Љевљанин Алија, Натраг врну косната дората, Џа побјеже пољем широкијем; Брв ли му је, ујели га. вуци, Пред џамијом, ђе клањају Турци! За њим Стојан бкрену путаља,
СИР
И достиже Љевљанин Алију; (н попаде сабљу оковану, Ману њоме с десна на лијево, Осјече му са рамена главу. Паде глава у зелену траву, Мртва турска проговара глава: « »Бог убио, свакога јунака, Који мртву асилук проводи,
Да ја нисам, овако чинио,
Не бих данас лудо погинуо.“
Саво С. Љиљак
Како је постало стопало издубљено.)
— Народна приповетка. —
Прибележио: Милан Вук Јастребовић.
| вола три брата на горњем свету) па како су били врло спромаштни, то се нису могли тако лако оженити. Зато се они једнога
Како су се договорили, тако су и учинили. Али кад дођоше до отвора, који је водио на доњи свет, није хтео да се спусти ни средњи ни старији, већ пристаде најлађи. Одмах су одвили дугачак конопац, један крај спустили на доњи свет, а други пршвезали за велики колац поред отвора. Још су уговорили да стражари напзменце поред коца старији п средњи брат, па чим би ко од њих приметио да се конопац дрма, одмах да позове другог у помоћ. Са собом је најмлађи брат понео, на далеко чу= вену, очеву стрелу, као једино своје наслеђе од оца. Чим су га ораћа спустила на доњи свет, по уговору најстарији остаде, а средњи се врати у град. Најмлађи брат, кад је ступио - на земљу, крену се на пут да испуни погодбу. Задуго је лутао по којекаквим пустарама, док једнога дана не угледа тред собом, на једном брегу, огроман дворац. Одмах се упути право њему. Кад је стигао до великих от= ворених, гвоздених врата, кроз која се улазило у балпту, имао је шта и видети. Свуда око дворца кривудале су стазе насуте разнобојним бисером, а међу разноврсним шареним и миришљавим цвећем шибало је сијасет водоскока. Око њих су се уздизале, по где-где, мање п веће стене, покривене густом маховином, из чијих су пукотина. избијали и жуборпли преко камења, као малш води, око стена п кроз водено се златне рибице.
млавеви воде водопади. По
бошље. утркивале су
1) Сељани Великог Крчимира (Врањески округ), где сам ову приповетку и чуо; веле да има три светл. Горњи је свет где ми живимо, доњи испод нас, и највиши — свет „на небу“ — изнад нас. (
%) Ова се приповетка чује у околини Лесковца.
Блат поветарац жуборење воде, пи неки женски — заносни — гласови, који су допшрали са равних страна, занели су најмлађег брата
пун мириса, тихо
тако да је непрестано стајао на улазу и гледао уту чароону слику.
Јако хркање из дворца прену га из мисли, и он се упути к Тек што је ступио у полумрачан ходник, чији крај није могао лако сагледати,
њему.
обузе га нека-језа од силнога хркања, које је долазило из неке просторије удаљене — тамо у задњем делу горостасног дворца. Његови су кораци тупо одје= кивали кроз празан ходник, алита је љубопитљивост толико вукла, да је чисто трчао онамо, одакле је долавило подмукло хркање.
После подужег хода стиже до великих полуотворених врата, из чијег је отвора, као ветришћ, шибао неки загушљиви задах. Он одмах помисли да ту, може бити, — спава какав змај, чији је пи тај дворац. Зато се прекрсти и помену Бога, по том скиде стрелу, и полагано уђе у ту — велику собу. Пред њим, на једној клупи, превученој златним тканинама, седеле су три девојке; све три обучене у беле хаљине и накићене драгим камењем. Ни једна од њих није штшта радила: само су се разноликим покретина руку и главе споразумевале, п уплашено погледале час у дошљака час у доугу страну собе, где је, на великом дивану, спавао змај.
Сјај собе п лепота најмлађе девојке за неко време задржаше младића, али чим се мало поврати, приближи се најмлађој и пташну: "Хоћеш ли бшти моја жена» « Она. изусти: »Хоћу!« погледа га право у очи, па орао баци поглед на змаја п сва задрхта.
У том поче диван пуцкати, поче се подизати и снулштати, на шта цикнуше п скочише све три девојке. Најмлађа му паде око врата, и поче га молити да је избави од проклета змаја, који ће сад одмах