Босанска вила

Бр. 1.

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 19

Нов српски шаљиви лист. Од 1. децембра почео је излазити у Биограду нов српски шаљиви лист »Хумор«. Он пзлази са илустрацијама у боји и доноси поред српске оригиналне шале и сатире, још и преводе из пера најбољих евјетских хумориста. У сваком

броју има двије велике политичке слике у боји и.

48 мањих, шаљивих. Ивлави сваке недјеље на 812—16 стр. Цијена је сваком броју: на обичној хартији 10 пара, а на финој 15 пара. Годишња претплата 8 круна. Претплатници примају финије издање.

Краљевски дарови Српски краљевски пар даровао је манастиру Студеници покров за ћивот св. Симеуна (Стевана Немање). Покров је од најљепше кадифе, везен златом и сребром. Икона св. Симеуна полихроно је извезена. То су радиле ученице радничке школе женскога друштва. Нацрте за украсе и икону, радио је Стојан Тителбах, по византијским мотивима, а техничка израда изведена је у радњи Костића, у Дубровачкој улици, гдје је покров био неко вријеме у излогу.

Прештампано. Из ХХП. књиге Чупићеве Годишњице оштампано је: Цртице за ранију слику сртске трестаонице, написао Милан БЂ. Милићевић. Из »Бранкова Кола« посебно је оштампано; Донсул, весела птра у два чина, написао Лукијан Тривунов Бранковић: Једноженство и многоженстиво, од !. !'. Маса рика, превео др. Иван Шајковић. — Артимандрила Јован Рајић, од Дим. Руварца. — Из Љетописа Матице Српске оштампана је расправа Василија Николајевића Карабљова: Никола Васиљевић-Гогољ. = Из »Дјела« посебно су оштампане расправе; Поновно суђење у кривичном тоступку. од дра Божидара Марковића и О политичким реформама у Старој. Србијпи и“ Маћедонији, од професора Ал. Станојевића. — Из »Српског Књижевног Гласника« засебно је оштампан чланак дра Станоја Станојевића: Српско име у затпадним крајевима. [18 Љетописа Матичина оштампано је: Тодора Метожита посланица о дипломатском тугу у Србију поводом женидбе краља Милутина са Спмонидом године 1298., с грчког превео М. Апостоловић и Мегдан у Срба, псторијска студија Јов. М. Томића. = Из 1Х. пи Х. књиге Браства оштампано је: Г/оменик Шајзанима, од М. В. Веселиновића и Реферат 0 збирци народниг умотворина, од (С. Н. Томића. — Из »Гласника Православне Цркве« оштампана је расправа Александра „Кивковића; Песимизам и Хришћанство. Из »Наставника« оштампано је: О раду на тодизању јестаственичког музеја у Србији, од П. Павуновића, професора. Из »Када« југославенске академије оштампан је чланак Ђорђа Магарашевића. Рад доктора Јована Суботића на школској књизи. Иа »Дјела« оштампан је роман Бран. Ђ. Нушића Општинско дијете. |

Нова зграда за српску школу у Сомбору. Сомсорска српска општина добила је јесенас нову зграду за своју српску школу. Зграда се подигла из закладе Нике и Боке Михајловића а стала је 64.000 круна. На згради је натпис: Српска травославна основна

школа с једне стране, а на другој страни с чела:

Браћа Ника и Ђока Митајловић српском народу

Најскупља књига на свијету. Авгански емир поклонио је персијскоме шаху најскупљу књигу на свијету. То је препис св. муслиманске књиге Корана.

· Књига је везана у подебелу злату, а опточена бисером, рубинима и дијамантима. Кажу људи да вриједи два милијуна круна.

Споменик Скобељеву. Браћа Бугари намјеравају подићи споменик чувеном руском јунаку, генералу (кобељеву, који се нарочито истакао у руско-турском рату за ослобођење Бугарске. У скупљању прилога предњачи бугарска војска, која даје концерте по равним мјестима у корист споменика. У исти мах избила је жеља у војничким круговима да се у Џљевни подигне храм, за спомен изгинулих руских и румунских јунака у томе рату.

Радничка школа у Вел. Кикинди. Великокикиндска добротворна задруга Српкиња отворила је, у просторијама српске општине, српску радничку школу. Ту се примају дјевојчице, које сврше основну школу и уче равне женске ручне радове. Учење траје три године. Сасвим сиромашне дјевојке уче бесплатно, а може их бити 230. Остале плаћају # кр. мјесечно. (Оваке корисне школе могле би завести и све друге женске задруге.

Двадесетпетогодишњица Пљевне. У Бугарској је прослављена _ двадесетпетогодишњица пада Пљевне свечаним начином. У Русији такође прослављена, је ова значајна двадесетпетогодшшњица, спојена са великим војним свечаностима. У свима петроградским црквама држана су молепствија, а у преображенском сабору био је на молепствију нашљедник престола, велики кнез Михаило Александровић, а послије молепетвија положили су заклетву они часници, који су ступили у преображенски пук царске гарде.

Биоградске слике. »Коло« јавља српскоме свијету да. се штампа збирка приповједака познатог и омиљеног српског приповједача Сима Матавуља. Натпис је књизи »Биоградске слике«.

Змајовине прозаиде. Књижарница Пахера и Кисића у Мостару штампа као своје издање Змајовине прозаиде. Редакција је повјерена дру Милану Шевићу. Издање ће бити лијепо и јефтино.

Секретар Књижевне Задруге. Пошто се послови у „Српској Књижевној Задрузи« све више гомилају и разграњавају, одбор намјерава поставити сталног секретара. Као најбољи и најспособнији кандидат за то мјесто спомиње се Света Ст. Симић. Никад боље!

Споменик краљу Милану. У цркви кнежићској, близу Ниша, начињен је први споменик првоме ерпскоме краљу и ослободиоцу тих крајева. Споменик се осветио 1. децембра.

БИ УНА СЕ Јово Дреч. На Цетињу је умрђо 5. децембра дворски апотекар, Србин Херцеговац — Јово Дреч. Покојник се родио у

Мостару 1844. По свршеној основној школи руски консул ХилФердинг одвео га је у Петроград. Ту је свршио гимназију. Положивши матуру, пређе у свенаучиште, гдје је учио медицину. Не свршивши медицине, остави школу и дође у Мостар, гдје отвори апотеку и започе живљи рад за Српство. У том плану невесињска пушка 1875. Јово не може мировати у Мостару, него побјеже у Црну Гору, да се браћи нађе у помоћи. Ту се упише у друштво „Црвени крст“, које је видало рањенике. Послије рата остаде на Цетињу, гдје отвори апотеку, која се прозвала дворска апотека. Велико повјерење уживао је чокојни Јово у двору. То се видјело и за вријеме његове болести, као и о многобројном спроводу, у ксме је и двор заступљен. Бог да га прости и помилује!

Поп Ристо Крстић, У Паварићу, близу Сарајена, умрво је послије дугог и тешког боловања, паварићки парох Ристо Крстић у 45, години живота свога. Покојник је био један од старих примјера срцеских свештеника, који није свршио богословаје, али