Босанска вила

Бр. 81 и 22.

годишњу главну скупштину. Тада је изабрат нов одбор, у коме су: пресједник Владимир Бошњак; подпредсједник Константин Перић; први тајник Илија Јојкић; други тајник Петар Петковић; благајнишк-књи= жничар Ђорђе Атанасијевић; одборник Данило Лончаревић; надзорни одбор; Симеон Дабић, Лазар Дунђерски и Богдан Марицки. |

Занатлијска и пољопривредна изложба. У Панчеву ће се до године приредити занатлијска и пољопривредна изложба за варош Панчево и околину. Већ је изабран одбор, који ће се бринути о изложби. Овом изложбом хоће да се покаже напредак тамошњег занатлијеког сталежа пи да упозна свијет са њиховим производима. Тиме хоће да упути муштерије да намирују своје потребе код домаћих занатлија, т. ј. да помаже свој свога.

Руски цар тежан. Читамо у »Привреднику« како је руски мјерник Шарапов изумио нову врсту плуга. Цар Никола чувши за то, нареди да се изнесе плуг на њиву. Онда приступи сам цар и стане управљати тим новим плугом. Тако је уворао неколико бразда, а његов министар и Шарапов само су гледали и чудили се. Ето најбољег примјера колико руски цар цијени и поштује тежачки рад, док се код нас многи клони и стиди и сељака пи његова рада!

Академско друштво Србадија. Српско академско књижевно друштво »Србадија« у Грацу добило је нову управу. Тако је сада пресједник Коста М. Јовановић; подпресједник Васа Бикар; први тајник Јован Радаковић; други тајник Никола Поповић; благајник Петар Краљевић; ревизори Петар Адамовић и Милош Нинковић. Одликовање. Чувени г. око Милан Ђурић, по _ сланик из Ужица и г. прото Захарије Захарић из Кремана (Србија) пропутовали су преко српске Босне п Херцеговине п отишли у Приморје. У Сарајеву су само преноћили. Из Приморја. су отишли у Црну Гору. Тамо су пропутовали Острог, Никшић, Подгорицу, Бар и Улцињ. На Цетињу су били примљени у нарочиту аудијенцију код кнеза Николе. Том приликом одликовао је кнез обадвојицу Даниловим орденом Ш. степена. Честитамо!

Прослава устанка. Управа »Кола Српских Сестара« на најсвечанији начин прославиће стогодишњицу првог устанка на дан 7. новембра, кога су се дана 1803. године састали народни прваци у селу Орашцу код Стевана Томића и заклетвом утврдили свој јуначки договор, да се с прољећа подигну на оружје. Свечаност ће се извршити на овај начин: 7. новембра "у вече свечана представа у нар. позоришту са живим сликама из првог устанка пи још и сада неослобођених крајева Српства, са концертом, на коме ће суд'јеловати из љубави према Српству г. Ернесто Витес Камарота, први оперски тенор и професор пјевања на загребачком конзерваторијуму, као и српски омиљени позоришни ветерани: гђа Милка Гргурова и г. Милош Цветић, поред судјеловања омладинске дилетантске трупе уз пратњу позоришног оркестра. 9. новембра у 3 и по сахата предаваће у сали велике школе г. Миленко Вукићевић о догађајима из првог устанка.

Ањига за дјецу. Јован Мподраговић, професор у Биограду, написао је и штампа нову књигу за дјецу. Зове св »Босиљка,« „збирка оригиналних прича за забаву и поуку српској дјеци. Књига се. штампа на

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 387

бољој хартији и велика је 6—8 штампаних табака. Цијена 60 пара, а укоричена динар или круна. Имена скупљача и претплатника штампаће се. Скупљачи добивају сваки шести примјерак, или новац за њега,

Ректор призренснке богословије. За ректора српске богословије у Призрену изабран је г. Валеријан Прибићевић, кандидат духовне академије и свршени филовоф. Честитамо!

Српска добротворка. Гђа Александра Јоцина из Ђале (Банат) оставила је тамошњој српској општини двије лијепе зграде с вртовима и пространим двориштем за српско забавиште. Општина је с благодарношћу прихватила жељу ове нове добротворке и у тој кући основала српско забавиште. Сад госпођа Александра гледа и ужива како се играју српска дјеца по њеним зградама. Тако треба још за живота учинити добро дјело.

Почасна чланица. Добротворна Задруга Српкиња у Загребу изабрала је за своју почасну чланицу гђу Савку. Суботићку у Биограду. Тако је ова одлична и најученија Српкиња и наша сарадница почасна чланица женских дружина у Новом Саду, Панчеву, Земуну, Српском Бечеју и Турском Бечеју. Честитамо!

Мариновићева награда. Српска Краљевска Академија у Биограду расписала је награду од 480 дин. у злату. Њу може добити одличан поетски спис ве моралном пи родољубивом тенденцијом, који је написан чистим српским језиком и одликује се љепотом

слога и садржаја. Наградити се могу и рукописи и штампано дјело, које није старије од двије године. (Списе за награду треба поднијети академији најдаље до 1. маја 1904.

»Пошта и Телеграф « Овако се зове нов лист у Биограду, који је уједно орган »Поштанско-телеграфског удружења.« Излази у свескама од 2—#% штамп. табака сваког 1. и 15. дана у мјесецу. Годишња цијепа за Србију 12 дин. а за друге земље 20 кр. Ми га нијесмо још добили.

Забаве. На Аранђелов дан приредише забаве: Српско пјевачко друштво »Вишњић« у Бос. Дубици. Тим је прославило и своју крсну славу. Српска општина у Зеници осветила је тај дан зграду српске школе п приредила свечану забаву. Српско пјевачко друштво »Змај« у Дервенти одржало је забаву 9. новембра, а српско пјевачко друштво у Бијељини на Стевана Дечанског 11. новембра.

Србин у словенском гледалишту. Љубшша Иличић, син старога и опробанога управитеља српског поворишта г. Фотија Иличића ангажован је за словенско гледалиште у Љубљани. Љубиша је добар глумац, особито у љубавним улогама, те се надамо да ће освјетљати и свој и српски образ међу браћом Словенцима.

Српска штедионица у Сарајеву. Одавно се ради на томе да и Сарајево добије српски новчани завод. Наш дични првак и вођа г. Глигорије Јефтановић постарао се пи за то, створио правила и донио готова пред нас. Изабрато је неколико лица, који потписаше правила и молбу. Штедпоница ће се удесити на акције. Једна акција стаје 50 круна, али се може плаћати недјељно по 1! круна. Тако се даје олактшца да и сиромашнији човјек може доћи до акције. Сарајево се буди из мртвила, јер и занатлије живо настоје да се оснује српско занатлијско удружење,