Босанска вила

Стр. 406

-1903. БОСАНСКА ВИЛА 1903.

испунити, или ће и на даље из вијекова у вијек, на попршитима боја >»емрти и живота« млазеви људске крви шибати и топити грјешну земљу и влажити голијени ногу човјекових, а ти исти млази и потоци

Бр: 28. и 54

и на даље слијевати се у море суза, јада и патње.

рода људскога 2!... Бог зна! Рибари (Малва).

ата

Ноћ на бедемима.

ос је.

Поа бедемима тврдога града Спустила се тама, тишина влада, И све је немо, у тами тоне, Таласи с' мутни Дунавом гоне...

Варош трепери у нобној тами, Кров црни вео поглед ми мами. (ветлишта светле ко звезде сјајне, Пуна дивоте, поноћи тајне...

И све је немо, у тами тоне, Таласи с' мутни Дунавом гоне...

Зајечар, 18995.

Госпођица-слушкиња.

мамомоми

је спомен из дјевовања. Добила га је од једног младића, с којим се — у оно вријеме, док је још нијесу удали — радо разговарала и ког се још и данас радо сјећа. Велик, плав камен био је у њему, а око њега ситно драго камење, као ситни пијесак. Кад-кад плахо засвијетли. Због тога сјаја њега је неко украо.

Данас пма много лопова међу слушкињама.

Да га је у петак изгубила — то стоји.

У четвртак је била госпођа у позоришту и онда је имала прстен. Кад је легла спавати, скинула га је и метпула га на орманчић. И сјутра дан ондје га је видјела, али пред подне изгуби му се траг.

__Све је то госпођа испричала и мужу свом о ручку. И“ дјеца су зинула слушајући. Оваје случај __ произвео је читаву сензацију у породици.

Господин је међу тим рахат и слатко ручао. Љуштио је јабуку, лагано и стрпељиво, чувајући да не пресијече љуску, већ да остане у једном комаду и дјеци је давао кришку по кришку, за тим му поглед: прелети преко неколико флаша и изабра себи мало вина, што је послије ручка — као и послије реченице — најзгодније за тачку. Наточи пола чаше, испи и очисти одијело од мрва — па устаде.

И шум се зачу... Да л ветар дува То стражар стражу бедемом чува; Одмерен ход му потмуло звечи,

А испод њега дубина, јечи...

»УСтој! Ко идег« Речи се чуше, »ПДатрола!« звук одјекну;

И лаган шапат изгуби с, оде,“

И челик сјајни о челик звекну...

И све је немо, у тами тоне, Таласи с' мутни Дунавом гоне...

Никола Д. Илић.

г | "ољ се)“

[

= Послије подне ћу прегледати Катин сандук, рече госпођа.

=— Па прегледај — рече муж, а видјело се по свему, да му је досадан разговор: То је висок, гојаван, али разборит човјек, што му се огледа и на подбулим очима. Видјело се на њему, да би се још могао разговарати о овој ствари: Имао би неколико примједаба, али осмјехнувши се, оде даље, као да хтједе рећи: И тако не вриједи говорити.

гКена је имала оштар поглед. Висока, мршава, јако утегнута, око врата крупна бијела огрлица, а на зглавцима бијели рукавци. Мале граорасте очи тледале су увијек испитујући и вазда тражиле нешто, због чега би могла грдити. Извпривале су испод испупченог и оштрим борама превученог чела.

— Није паметно ес њом започети — помисли плећати човјек, када се гегајући приближавао својој канцеларији, у којој бјеше по полицама сијасет књига, које пореданих, које пак разбацаних по неуредном писаћем столу.

Ипак: прије но што је ушао да се зарони у своје књиге, осврнуо се. Изгледао је као јунак-кукавица који са градске капије још једном хоће да погледа непријатељу у очи.

— Само ми је то неразумљиво — рече — да ти, која на свашта павиш и то тако, да ти се сви