Босанска вила
стр. 406
=
— Ва то, што човјечније поступам = А ја не2 = Не.
— Таког Џа нека тражи себи бољу госпођу. Избацићу је.
Муж је већ међу списима нешто тражио. Нестрпељиво одговори, само да учини крај многом разговору.
= Па избаци је!
На пољу зазвони звонце и госпођа похита да, отвори врата. Дјевојка је дошла с дјецом.
Госпођа је још с врата дочека, цикнувши:
= Ви сте учитељица!
Дјевојка преблијеђе као дувар, за тим поцрвење. Најприје се преплашено запита: одкуда знаг па се онда достојанствено исправи и промукло одговори:
= Јесам.
— Одмах Бете добити своју књигу, па можете ићи даље.
Дјевојка је погледа укочено, није одмах равумјела.
= Али, молим..
с њом
1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
Бр. 23. п 24.
= Не молите ништа! Један, два. Збогом!
У дјевојци се пробуди понос, па усправивши се рече:
— Отићи ћу, али нијесам знала да је и то гријех,..
— Учитељица нека иде у школу.
Дјевојка се поче смијати, али тако, да је дјечак истрчао и престрављено поче викати:
= Като, Като, шта радиш 2,.
Смијех се већ претворио у јецање и само је каткад испрекидано муцала.
— Али кад не-ма шко-ле 2 Али Кеа-д ме ни-је-су ни-кусда наги-ме-н-о-в-а-лиг Кад не-мам про-те-кци-је 2 Не-ка-ко те-к мо=р-а-м жеи-в-је-т-и.....
Милостива је остави. Пође у собу и с врата јој довикну:
— Џа живите, али мени не треба. госпођица, него слушкиња.
ПИАТ 1902. (С маџарског:
Кристина М. Ђорђевићева.
рој
Нешто о икавском говору.
узтаро словенско слово Ђ (јат) изговара се у |==< данашњем српском језику на три начина пл а У, [5 >= « ЕН 7
65 то: 1) као е, 2) као ије (је) и 8) као и. Према
| томе имамо: екавски, јекавски и икавски говор.
Као што је тешко одредити узрок зашто се
ово старо словенско 5 у разним крајевима српског народа различито изговара, исто је тако тешко рећи, који је изговор од којега старији. У осталом није нам ни намјера, да за сад о том расправљамо. Овдје Кемо само проговорити неколико ријечи о икавском говору с намјером, да побијемо тврдње некојих учењака, који тај говор држе као карактеристику хрватског језика. Има више људи који су то тврдили и тврде, а особито их се налази доста међу Хрватима, јер то би им у неку руку ишло у рачун. Код нас у Босни има људи, који су повјеровали тим теоријама и веле да су за то Хрвати, јер говоре икавски. Не ћемо се на све те људе обзвпрати, него ћемо узети само оно на око, што пише капацитет словенске филологије међу Хрватима, проф. др. Томо Маретић. Он дијели Хрвате од Срба, односно хрватски језик од српскога, по изговору старога словенског слова % и вели да су Хрвати оно, који говоре и мјесто % н. пр. била, писма; а Срби оно који говоре мјесто Ћ е или је(ије), н. пр. бела, песма или бијела, пјесма (ЗЛауст! п Фаупша, стр. 80). Тако умоваше проф. Маретић, а можда данас тако не мисли.
Данашња средња и сјеверна Далмација била је двијет некадашње хрватске државе и тамошњи се
народ називао искључиво Хрватима. Тамо није било Срба, док Османлије нијесу провалили на Балкански полуоток. А кад су Османлије дошле, онда су Срби из Босне почели бјежати пред Османлијама у Далмацију и у данашњу Хрватску п ту су се настањивали уз Хрвате. Пошто се у средњој п сјеверној Далмацији данас претежно говори икавским говором, а пошто је то, како рекосмо, био цвијет хрватске државе, то су људи почели икавски говор сматрати као карактеристику хрватског јевика и хрватства у опће. Та је теорија: погрјешна сасвим. А ево зашто:
Ако узмемо латински писане споменике хрватске из 10. и 11. вијека, наћи ћемо у њима мјесто старога словенског Ћ само е И по том можемо вјеровати, да је у средњој, а особито у сјеверној Далма_ цији некада владао екавски изговор. Остатке тога екавског изговора налазимо пи код старих писаца хрватских из средње п сјеверне Далмације. Тако код Задранина Петра Зоранића у његовим »Планинама,« које су штампане 1569. налазимо овакове ријечи: злед, целивати, сести, седох, сусед, венац, девојка, верност ш т. д. Не само код старих писаца, него и данас у неким крајевима, особито на кварнерским отоцима превлађује екавски изговор. То није дошло упливом досељених Срба, јер те особине налазимо тамо много прије њихова досељења. Тај екавски изговор живио је у Далмацији, а и данас по гдјешто животари међу чакавцима — правим Хрватима.
По Маретићевој теорији, да су екавци Срби, морали би и чакавци бити Срби, а знамо из исто-