Босанска вила
Бр 2.
1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
Стр. 39
Методика рачунице. Овако се зове књига са зборником вјежбања у усменом рачунању, коју је за штампу приредио Свет. С. Поповић, учитељ у Био граду. Књига ће бити од неоцијењене користи учи=
тељима-цама, као пи онима који се за то спремају,
јер се у њој налазе обрађена рачунска предавања и маса — 1160 — рачунских задатака са методским објашњењем. Огромна већина материјала узета је из једног руског оригинала, који је написао педагог, управитељ једне руске учитељске школе. Дјело је одобрило тамошње министарство просвјете. Књига ће изнијети око 11! штампаних табака. Шретилатна, је цијена 2 динара или круне. Скупљачи ће добити 90ој, у књигама. Рок претплате је 15. фебруар о. г. Књига ће се дати у штампу чим се јави довољан број претштатника. Претплату треба слати Свет. (2: Поповићу, учитељу у Биоград.
Штампарија Српских Новости, Скоро је покренут добро уређени српеки дневни лист у Пешти »Српске Новости.« За три мјесеца толико је напредовао, да већ отвара акционарну српску штампарију, којој је главница 80.000 кр. Скупшће се од 600 акција по 50 кр. које се исплаћују у три маха. Прво се уложи по 10 кр. па пред скупштину по 20 кр., а остало кад одбор затражи. Ко има двије акције, добија лист бесплатно, а сва друга дружинеска издања у пола цијене. Акционар може бити сваки Србин, ма одаклен. Тако ће свак боље напредовати од нас Срба у овим српским земљама, јер се нерадо удружујемо, чекајући ваља да, да само с неба пане. Што појединац не може, може удружење.
Српсна Везиља. Тако се зове нови, илустровани
српски лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву. Иазлави од нове године у Вршцу. Доноси цртеже у оригиналној величини; који се могу одмах пренијети на платно, чоху, кадифу и то на два начина. Још доноси слике из српске повјеснице, ликове знаменитих људи, српске натписе, слова, монограме, цвијеће, стародревне цртеже и вез. Она обавјешћава читаоце одакле се може што набавити ва вез. У рубрици »Ва часове одмора« штампа приповијетке, питалице, шалу и забаву. Излази један пут мјесечно и стаје годшшње 5 круна. Овај лијепи српски лист сам се препоручује -вриједним Српкињама. Претплата, цртежи п рукописи шаљу се »цртачко-везиљачком заводу М. П. Павловића у Вршцу «
= Нова књижарница у Биограду. Стари наш сарадник и књижевник г. Драгутин Лапчевић отворио је књижарницу у Бпограду. Као човјек од заната, он је своју књижарницу снабдио најбољим дјелима срп ских књижевника. Код њега се може наћи и најбрже свака српска књига, ма гдје изашла, а такође и књиге стране књижевности. Муштерије ће у сваком погледу бити задовољне. Ову богату и добро уређену српску књижарницу препоручујемо најтоплије свима српским књижарима, књижевницима и свему српском народу, како у Босни ш Херцеговини, тако и по осталим српеким земљама.
Куповање употребљених поштанских марака Фирма Енгел и Штајнер у Босанском Броду купује употребљене поштанске марке из Босне и Херцеговине, Та фтрма плаћа босанске марке за сваку стотину од 20. потура 1:20 кр. од 25 потура 1 кр. од 30 потура
3 кр. од 40 и 50 потура 6 кр. За тим купује скупље марке по комаду — п то: од ! кр, 14 потура, од
2 кр., 40 потура, од 5 кр. 15 кр. Исто тако купује и друге употребљене марке: црногорске, српске, грчке,
турске, румунске пи т. д. Новац за марке шаљу чим их приме. Марке се шаљу препоручено.
Илустрована српска историја. Примили смо 7. свеску ове илустроване српске историје, што. је издаје Коста Мандровић у Бечу. Слике су у овој свесци: »Бој на Косову (нова) Милош под шатором Муратовим, св. мошти цара „Лазара, град Ангора у Малој Азији, деспот Стеван Високи, манастир Манавија у Србији, деспот Њурађ Смедеревац. Цијена је свесци 60 потура. Цијело дјело имаће 16 свезака, 140 слика п једну карту.
Бечко друштво за сиромахе Србе ђаке. Осим »Просвјете« у Сарајеву — постоји и у Бечу: »Друштво за помагање спромашних Срба, великошколаца из Босне и Херцеговине« То је друштво у новембру одржало главну скупштину. да школ. год. 1901./2. друштво је издало на штипендије и помоћи 2939 круна. Помоћ је добивало 26 великошколаца. Друштво има 10. оснивача, 20 редовних, 75 помагача и 178 приложника. Изложба ношње у Петрограду. У таврическом дворцу, у Петрограду, концем прошле године приређена "је изложба народног одијела. На изложбу послаше своја одијела равни народи истока и запада. Од словена заступљени бијаху Срби, тако, да је српски одјељак био врло занимљив, па онда браћа Чеси, Бугари и Пољаци За српеки одјељак највише је учинила српска краљица Драга.
Српско-талијанска банка. Једна група српских и талијанских капиталиста намјерава основати у Биограду и Риму банку. Основни капштал био би јој 3.000.000 динара. Већ се увелико ради на остварењу овога новчаног завода, који треба да зближи Србију и Италију на трговачко-економском пољу. Банка ће се звати »Талијанеко-балканска банка.«
Задужбина дра Љубе Радивојевића. Ове године ступа у животи отпочиње свој благотворан рад задужбина покојног дра Љубе Радивојевића, којом управља српска академија. Ове године задужбина. је достигла суму, прописану у легату 75.000 кр. ПНриход од те суме трошиће се на пшрење популарних књига.
Литургија. Влад. Р. Ђорћевић, учитељ музике и пјевања у Алексинцу штампао је у Бечу Литургију, ва недјељне п празничке дане, кад се пјева блажени. То је у ноте стављено литургијско одговарање, удешено за мушки хор. Цијена 8 динара или круне Овај композитор издао је и „Школу за виолину,« која такође стаје 8 круне.
Караџић поново излази Досадањи вриједни уредник »Караџића« др. Тихомир Ђорђевић покренуо је поново свој лист. »Караџишћ« излази ове године у тромјесечним свескама од 4—6 табака. Годишња је претплата 5 дин. Лист се никоме не шаље без новаца.
Доктор богословије. Јануара 19. у аули черновичког универзитета промовисан је за доктора оогословије први Србин из Босне и Херцеговине г. Томо Поповић, наставник рељевске богословије. Честитамо!
Главна скупштина. На Сретеније 2. фебруара одржава се главна годишња скупштина на три мјеста. Мети дан главна је скупштина друштва »Слоге« у Сарајеву, друштва »„Гусала« у Мостару и друштва »Николајевић« у Варцар Вакуфу.
Четрдесетогодишњица _ Честити српски евештеник и почасни прото у Скопљу г. Јован Бурковић прославио је 12. децембра, лањске године, четрдесетогодишњицу своје свештеничке службе Богу и своме српскоме народу. Срећно да Бог да!