Босанска вила
Бр
190% БОСАНСКА ВИЛА 1904
Стр. 15
Рмња, који је сада у Босни, док би по гласу тијех исправа у времену од 1399. до 1478. припадао Хрватској, и био главно мјесто стола (жупе, котара) лапачкога. Но у овоме предмету не треба никако сметнути с ума ту околност, што у Хрватској постоји мјесто и опћина »дрмања,« гдје извире ријека истога имена у селу Врело под Велебитом, на главном про“ лаву из сјеверних крајева у Книн и даље у Далмацију. Ово је мјесто далеко на југ од Лапца 8 сати хода, а од манастира 6 сати, па би могло бити да се оне исправе и подаци тичу тога мјеста, а не
наппега Рмња. На то нас упућује истовјетност њихова имена и згодан положај Зрмање (Рмање), па би добро било да се то мјесто испита у правцу, да ли је тамо у старо доба био какав град и варош. Госп. Новаковић и онако наводи, да око манастира, осим куле, нема трагова каквој вароши, нити је прилике, да је тамо била, пошто »сам положај мјеста није за то способан, већ је то мјесто само за пустињачки живот сходно.«
(Наставиће се.)
22957 39274 ~ во авти
СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Српске народне женске пјесме.
Један је народ у Босни.
-етала се два забита царска, ћ с! "По Сарајву испред безистана, “узе Међу собом турски говорили:
»Хала, хала, милом Богу хвала, Свуд ли има земље у Султана! Кад бијасмо у медреси царској, Не знадосмо докле му је царство, Ни да има у цара Сарајва. Учили смо по више језика, Да се море говорит" с низамом, А то данас ништа не помаже. Не море се с Босном говорити, Јер Босанце тровјернике кажу, А један им језик и јазија. Босна има ага и бегова, Који с нама једнако вјерују, Алт не знају турски ни бекнути, Нити знају језик ни јазију. Босанци су сви рода једнога, Ма да су им вјере раздвојене, Опет туђу наполицу неће, Веће стари језик и јазију, Из пропалог Немањића, царства. «
Земље цара Шћепана.
Широко поље зелено, На њему расте жут јаблан; На јаблан пада црн гавран.
||
(Из Сарајева).
Отуда иде цар Шћепан
МИ носи златну стријелу, Шћаше га царе стр'јељати, Стаде се гавран молити: »Немој ме царе стрјељати, Ја ћу ти царе ваљати. Твоја је земља широка, Да ходаш и три године, Не мореш краја виђети. Ја ћу ти царе казати,
За мјесец дана или два, (Све твоје земље до краја. Кроз њиха теку ријеке: Марица кроз Југовију, Бојана кроз Арбанију,
И Рашка испод Пазара,
И Зета изнад Приморја, Морава кроз Шумадију,
И тиха Сава до Босне, Дунаво покрај Земуна,
И Драва вода славонска, И брза Тиса банатска, Ситница покрај Косова, Косово све до Јавора.
М с десне стране извора. И Дрина вода зелена.
До жупе краја Посавља
И Босна испод Игмана, Кроз Босну земљу протиче;
КОКОНОХОХ Ока а ос
Бабовина.
Српска народна приповијетка.
И брза вода Неретва. Границом Босне поносне.
Свети Сава.
Сађе паша у село малено
И доведе силовиту војску. Наручује хиљаду јањаца,
Да се пеку за вечеру војсци. Стоји писка многијех чобана, Од жалости своје лице грде. Ал ето ти стара чобанина,
У руци му сребрена свирала, Па чобане многе разговара: »Не плачите, не грдите лице, Молте Бога и светога Саву, Сви ће вама останути јањци.« У ријечи, коју говоршше,
У планине ударила војска,
Па ватају бијеле јагањце, Претвори се градачко камење, Би рекао бијели јагањци, Сваки хаскер узе по једнога. А кад су их тамо донијели, Камен био, ко што је п био, Бацише их на гомиле Турци, То не био стари чобанине, Већ то био светитаљу Саво.
Забиљ. од Ане Бугариновића Н. Т. К
у ИВА
ио један богат човјек, и имао три сина. Једап __. пут се отац разболи, па видећи да ће умри-
јети, зовне синове, па им нареди да сваки по реду буде старјешина у кући, и то по старини. Још им рече да се ни један не жени док не запамте три чуда на свијету, па послије како хоће. Мало за тијем отац им умре, а најстарији син
постаде старјешина у кући. Но како који дан, а они све то више почну пропадати. Посмичу ајван, трговина им се укине, и све пође суноврат.
Договоре се браћа, па протуре средњега сина за домаћина. Али код њега још горе пође. Све што су имали, испродавали су им осиромашили до краја. Само им је још остало неколико сијена у планинама.