Босанска вила

Бр. 1.

и наредио да им се приреди закуска. Тако су малишани ручали у краљеву двору. Ко је онда био срећнији од њих> Живили на дику својих родитеља и свега Српства!

Карађорђева звијезда. О новој години објављен је у Србији закон о новом војничком ордену, који се зове Карађорђева звијезда. Она има четири степена. Ко је добије од официра, или војника, има право носити униформу и у пензији, а још уз то, не плаћа никакве таксе.

Четрдесетогодишњица. Митрополит дабро-босански тг. Никола Маидић навршио је лицем на нову годину четрдесет година свештеничке службе. Да би што скромније провео тај значајни дан г. митрополит вије никоме говорио о томе. Само је по свршетку службе божије казао свештеницима, који су се ту затекли и послије у мптрополији народноме вођи г. Глигорију Јефтановићу, који је дошао са 16 највиБенијих грађана, да честитају г. митрополиту нову годину. Срећно му било!

Крајцарско друштво у Сарајеву. Прије 10—12 година у Сарајеву је основано »Српско Крајцарско Друштво.« То друштво основале су сарајевске госпође. Циљ му је помагање Срба ђака у основним школама. Како чујемо друштво има преко 6000 круна. имања. Но како је умрла прееједница Савка Станишиница и благајница Евица Сарајчићка, одбор сем не састаје више. Свјесније сарајевске госпође требало би да се интересују овим друштвом и да га оживе. Свакако Сарајево нема никаквог српског женског удружења, док се по осталој Босни и Херцеговини оснивају добротворне задруге и Српкиње раде о добру свога. народа. Ни Српкиње у Сарајеву не смију спавати. | - Бранков споменик. Како читасмо у »Бранкову Колу,« готов је Бранков споменик у Карловцима. Подигнут је у парку пред зградом српске велике гимназије. Свечано откривање и освећење тога споменика биће на прољеће, или најдаље у љето, кад настане школски одмор.

Србин Босанац инжињер. У бечкој политехници "положио је инжињерски испит с одличним успјехом млади и даровити Србин г. Јово Симић, из Доње Туале. Ово је у опште први Србин из Босне, који је постао инжињер, док правника има врло много. Срећно да Бог да!

Друштво Српска Зора. У Дубровнику постоји српско друштво за помагање просвјете у Далмацији. Зове се »Српска Зора.« То је друштво налик на нашу »Просвјету.« Па и ако не папредује као наша »Просвјета,« ипак живи и врло паметно располаже приходом. Тако је за ову школску годину »Српска Зора« дала двије штипендије за изучавање филозофије; дала. је помоћ земљорадничкој задрузи у Ђеверскама; опремила је два шегрта у Загреб; дала је штипендију од 250 круна једном питомцу за изучавање мљекарског курса у Смедереву, а једноме 100 круна за изучавање устројства земљорадничких задруга у Загребу. То су све лијепе, корисне и практичне ствари, које би могла и требала да врши и наша »Просвјета.« Али код нас главни одбор и што ради, све шутке бива и по оном старинском обичају да само он зна и нико више. А колико се свијета интересира за то лијепо и корисно наше друштвог Главни одбор требало би да има више енергије. Требало би да расписује стјечаје на штипендије, да издаје објаве за шегрте, да распоређује, по приходу, колико којих

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 19

штипендија може дати, а нарочито да се обазре на потребе народне. Кад би на то пазио одбор, требало би што вшше штипендија за учитељске приправнике, за техничаре, за теологе као народне питомце, па за изучавање разних корисних, а практичних вјештина, као: мљекаретво, сирење сира, вртарство, рационално обрађивање земље, гајење стоке, свиња и живине и т. д. Таким се начином подиже просвјета у народу, ако се у опште мисли на народ и његово добро. Кад изађе извјештај »Просвјетин,« ми ћемо још коју проговорити о »Просвјети« и њеноме раду, а сада је топло препоручујемо свакоме Србину и Српкињи.

Домаћи Србин љекар у Сарајеву. Од нове године настанио се у Сарајеву као практични љекар наш домаћи син, родом из Бос. Шамца др. Лаво Димитријевић. Пошто је др. Лазво врло добар и искусан љекар, а уз то добар и врло интелигентан Србин, који у прсте познаје свој српски народ и његове навике и обичаје, надамо се да ће у Сарајеву брво стећи љубав и повјерење грађанства без разлике вјере, а нарочито код Срба Сарајлија. Ми га најтоплије препоручујемо. Стан му је у Ћемалуши улици бр. 87. у новој кући, гдје је био некада Ђулагин хан. Код куће прегледа болеснике од 1—8 сах. по подне.

Српска књижевна задруга. Ова тако корисна дружина за српску књигу и просвјету одржала је десету главну скупштину у Биограду. Тада је прогласила многе заслужне своје повјеренике за чланове добротворе, а другима је издала похвалнице. Имовина. вадругина износи 137.562:19 динара. Издавање је било 91.16751 дин. Број чланова мјесто да расте, он опада. Тако је у деветом колу било 8197 чланова, у 10. колу 6601, а у 11. колу 6306. Требало би да српски свештеници, учитељи и други пријатељи српске просвјете приону што живље да ова корисна задруга пође напријед, а не натраг.

Конгрес српских љекара и природњака. Приликом прославе стогодишњице српскога устанка, закључили су љекари и природњаци у краљевини Србији, да одрже свој конгрес у другој половини мјесеца септембра 1904. Члан конгреса може бити сваки онај, који се бави, или бар интересује љекарским или природњачким наукама, само је ли Словен. Предавања ће се на конгресу држати на ма коме од словенских језика. Секције су конгреса: 1. Љекарска и апотекарска; 2. Физичко-хемијска и математичка; 8. Биолошка; 4. Абиолошка; 5. Ветеринарско-агрономска. Сваки, који би хтио држати какво предавање, треба да се јави одбору најдаље до првог априла. Радови морају бити готови до !. маја 1904. Сваки учесник конгреса плаћа г. Ђоки Станојевићу, професору вел. школе 10 дин. За то Ке добити сва издања овога конгреса.

»Сопско Омладинско Коло. У Новом Саду постојало је до скора друштво под именом »>Српско Дјевојачко Коло,« у коме су српске дјевојке, удружене, шириле круг свога образовања. Сад се то коло проширило, јер су се у коло ухватили и мушки чланови. Пресједник је друштва директор карловачке српске гимназије г. Тихомир Остојих, с мушке, а гђица Даринка Калићева са женске стране. Друштву је главна задаћа познавање српске књижевности и српскога. језика, српског живота и српских особина. За тим пропагирање идеје о друштвеној солидарности свих сталежа српског народа, помагање српске привреде, набављање рада радницима и радницама, ши-