Босанска вила

МУ

МАУ

ЛУ | | чу ИЦ и Чу 1 У У 5 А | о КЕ ИАЦШРЕЛИН ЈУ у МА Ц УДА ј 55 У И Број 2 ђ

У зј6) САРАЈЕВО, 11. јануара 1904. баје

Марко Цар,

= Књижевник српски. —

арко Цар син је оног убавог српског приморја, што се полу-италијанским именом назива Бока Которска, а које је 5 српској књизи даровало Вука Врчевића и Стјепана М. Љубишу. То је већ карактеристично за човјека, који ће у животу толико вољети књигу п умјетност; али је још интересантније то, што се овај вриједни књижевник наш родио год 1859., у очи саме битке код Солферина, оне знамените и судбоносне битке, која је одлучила о слободи и уједињењу питоме Италије, која је толико удјела имала у образовању моралне и књижевне личности Цареве.

[сеје

ОЈ

Прије неких двадесет година рече једном задарски „Хаг. Тлав« е је Марко Цар најсавршевије одојче оног »ибридног српско-талијанског савеза,“ који је. осамдесетих година у Далмацији ва политичком пољу по-

(0 двадесетпетогодишњици књижевног му рада).

драго, Марко Цар, који до основне школе није знао“ италијански ни писнути, а који је у својој постојбини, као одрасли дјечко у школи мљетачких фратара, научио два велика језика сусједне Италије, има. да захвали том својем српско-талијанском одгоју и постојаном угледању у бесмртне латинске узоре, ако је као писац, а још више као прозни писац. заувео не само видно, него ин одвојено мјесто у српској књижевности. Као што је мање више повнато, Марко Цар је своју књижевну каријеру започео осамде-

сетих година у дубровачком о/оттси, којега онда бијаше покренуо Луко Зоре, а којему су сарадници били: Медо Пуцић. Сундечић, Казали, Стојановић, Перо Будмани и још многи књижевници с Приморја и са стране. Почео је, као сви наши млађи књижевни радници, кујући стихове и угледајући се у послу

томе на ултра веристичке

|стојао. Тај је лист онда ово казао – у име укора, што је Цар у оба земаљека језика писао и што је на неки начин, сав прожет талијанском културом. Данас хрв. лист о томе већ друкчије суди и мисли. Што му је некад изгледало веома зазорно, то ће он данас ваљда сматрати за врлину. Како му

ј пјеснике с оне стране Јадрана, глје је у то доба цвјетала (или боље бјеснила) позната ијесничка школа Стекетијева. У тој је стихотворској работи Марку Цару друг био данас, жали Боже, заћутали српски пјесник Јосиф Берса, који је у ступцима о/оттса штампао већи дио своје доцније