Босанска вила

Бр. 15. и 16.

долази овај период: „Јане бичем, но ме спусти та, већ га над собом држи“. Да се у приповиједању прошавших догађаја могу употребљавати измијешано _ трајни п свршени глаголи, то стоји; али да се то смије радити у опису једног те истог шренутшамног чина, то треба порећи. Шта би рекао г. Ћипико за српског пшеца, који би н. пр. написао овај низ ријечи: »Неки од њих изгину у бојевима, неке Турци побију, а неки бјеже« (мј. побјегну) Он би јамачно рекао да је овака синтакса нелогична, јер кад из једнога јата неки ивгину, а други буду тобијент, онда трећи морају побјећи, а не бескрајно бјежалти. То исто вриједи и за онај пшшичев узвитлани бич.

Рећи ће когод: то су. ситнице! Биће ептнице, али ситнице које засијецају у складност и јасноћу

стила. Ко чита, хоће да му је причање јасно, и што

год тој јасноћи смета, на уштрб је књижевног дјела. А нејасне реченице су у Ћипиковој прози много чешће, него ли би требало. Ево о томе једнога при мјера из. приповијетке Браћа: »Поглед им пада па скитача Митра, који на око метајно их посматра«. Овдје је у конштрукцији погрјешено, јер је писац очевидно хтио рећи, да их Митар »>на око« (1. ] привидно, зсћеттфат) посматра нехајно, а овамо по његовој стилизацији испада, е их он посматра на нетајно око, т. ј. нехајним оком.

Неспретног су кроја и Ћипикове фразе: > Ба

_ (гдје) је шјора Вице 2<: »Ето су (ето их) близу краја»;

>»Валови ие (им) пријече; « »дбива од · њи (вбија.

с њима) шалу: »Чамац је газио (одмицао) према

_ острву: — Као што су неправилно написане и ријечи: објест, свјетло; игмјеша и т. д. |

Ја овдје, наравно, не могу цијелу књигу са стилистичког и лексичког погледа у претрес узимати; али је ово неколшко примјера довољно да се види, како је језик у овог нашег писца не.само са стране синтактичких обрта и конструкција, него чаки у граматичком погледу доста оскудан и неправилан, те да би у том правцу г. Ашпико имао много којешта да исправи и дотјера.

Оволико о самом дјелу; а сада бих морао да учиним једну замјерку и његову издавачу у овом случају Срп. Књижевној Задруви. Господа око С. К. 8. нађоше за потребно да поједине ријечи и изразе у књизи Са острва објасне и протумаче под сваком страницом, што је више пута, ваља признати, било нужно, али у великој већини случајева сувишно. Можда ће се из овога приказа увидјети, е је приређивач овог издања, узимљући ствар преда се, могао да и на што прече своју пажњу обрати; али кад се већ ријешио за ове глосе, да је то барем учинио кудикамо озбиљније! Ни по јада што нам он тумачи јасне српске ријечи, као: нетајно, наљегли, снаћи се,

домало, тизмјенице, крцалао. зобаши и т. д. и што се труди да нам пађе синоним за штампарску погрјешку - »растижу се« (растежу, протежу); него смо сада први пут морали од њега чути, да је маестрал »тотли вјетар, који дува Јадранским морем«, а овамо бисмо ми Приморци, да нам његове свјежине није, љети погинули од врућине! Неће бити боље ни објашњење ријечи »остинут« (архајизам из кајкавштине), која не значи угашен, него скамењен.

На крају би још требало упитати: зашто је Српска Књижевна Задруга ове по јужном изговору

ки 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 299

„написане приче на насловном листу назвала »При-

поветкама 2« Ни то није морало остати без објашњења. Задар. Марко Цар.

Нејхапјете, 2020 Па (59102 — 1908). Мај ада ћиуајзке ибесе оплате о Бр и 1904.

Под тим натписом, у којем су, као што се види, речи донекле кобно депласиране, изашла је пролетос — у штампу је дата лицем !1. априла о. г. — збирка песама младог хрватског песника Божа Ловрића, који је, по речима сплитске хрватске »учеће« омладине,

за кратко време песмама својим по а ОДО Ра Це

и „Јадтапи“ постигао тако „ђгал пхрјећ“ да та омла= дина није могла на ино, а да их не покупи и не изда у одиста красну издању.

Ловрић није први а јамачно неће бити ни последњи, чији се првенци куџе брже боље и издају. Не би био' млад ни лиричар, кад би било друкчије.

Но нечим је ипак одвојила судбина његових прве-

наца од судбине хомогених излива младићској машти. Мначе првенце или купи и издаје сам песник или га у том после преране му смрти замене пријатељи и другови или можда какав меценачки расположен ђе! езрге, а овде песме живе песника покупише ји издадоше млађи му другови и поштовачи. Тим особеним кашетом оружане, а приказане сликару Видовићу, винуле се Ловрићеве песме у заједници у хрватеки свет, да се зар тако на окупу распитају и у читалаца и у оцењивача, да ли завредише сјајно име, којим их ђутуре окрети или сам бабајко им или њиховим миљем усхићени млади стричеви им, што не пожалише трошка него баш господски оденуше своје љубимце. Штета само, што сметоше с ума, да одело туђинскога кроја неће лако да се припије те да буде као саливено, него се кад и кад избезуми па накаради и најлепши лик.

Ловрићеви првенци су, крај свег свог јасно испољеног основног тона, подоста разноврсте. Млади се песник заноси за свим, што зна усрећити примчив свет његових година. Ту идеалима, рекао бих, нема краја. Ту „дЧиза Каопо стага гад згесе Чтћсе“ па уз оне силне лепојке и раскошнице у »Сервентези« и час белу, час рујну, час лепу а час, бога ми, пи милостиву Елу уђбјеја ђе таст 1 ризи јсз5 | разбо тоге, јејеја ЊЕ пзгесте детји Гелеји Разуме се, да ту онда празних руку не остану ни домаћи великани, у које џесник уз Марулића, Ботића и Крањчевића рачуна и три Миховиљла па и Милана Беговића с Тресић-Павичићем, дижући једне међу „пипогајез“ а друге међу „аза Теа,“ ни стране величине, као што су та тизте Шопен, Мозарт, Менделеон и Лист заједно са живим Григом, а у ђеПез-јебте“ има Бодлер п ЏПу и живи Д' Анупцијо, коју сву тројицу наш песник као са неке јелинске висине ставља у варваре, свакако и не помишљајући на то, да су Јелини странце звали варварима и са разлога који је потомству дао права, да примесу те речи генералиште

- као појам. Свако ти је то од њих добио овде по један

или више, по облику већ до досаде коректних сонета. Ђалски и Назор су после Видовића, ком је цела збирка, и после Еле, којој је приказано приде и леких четрнаест сопета, у особитој милости кол младог песника. Њима двома су намењене сваком по једна — према рангу дабогме Њалском већа и сил-

И И И