Босанска вила
_ 1904 БОСАНСКА ВИЛА. 1904.
Стр. 366
»еловићева Галерија«. Шаложбе хоће да изда као успомену на изложбу Југословенски алманах, који бе бити готов до |. јан. 1905. — Капитал фонда Илије Коларца |. октобра 0: 1 износи свега 1,872.901 75 Кош то: ва књижевност 990 992 05 К, а за универзитет 1,643.62960 К. — Град Брисељ диже споменик чувеном француском романсијезу Золи. Опоменик ће бити висок два метра,
"чији ће рељеф симболички престављати шродуктив"пост Золину. — Једна је аустралска пјевачица у
Лондсну изазвала дивљење својим мушким“ главом Она пјева у тенорском регистру, пјева дубоко а глас јој сасвим баритонски звучи. = Сибирска жељезница, која је стала силне милијоне рубаља, данас, за вријеме рата, доноси само + процента добити. = Њемачки научењак Хармак, пронашао је магнетизам у људском тијелу. Овај ће проналазак "бити од вели=
ког значаја ва медицину и природне науке. — Париска.
трговина Воп Матеће има 400 помоћника. "да њих
"кувају 60 кувара и: 100 других помагача. — У Берлину
се троши годишње | 8.000 кила коњеког меса, које
" већином једе сиротиња, пошто им је говедина скупа,
— Најбогатији човјек на свијету јесте Американац еје А ед. Његово имање износи до #800 милијова круна, — У овогодишњој је музикалној сезони и опет пронађено чудо од дјетета. Миша Елман, дванаесто-
— "Одбор Југословенске издавачка књижарница Лајхтера намјерава. издати |
„Чешке писце ХЕХ. вијека«. За уређивање тога великог и знаменитог дјела позвани су најбољи познаваоци чешке књижевности и критичари; а на челу им је проф. Ј. Влчек. — У Молишићима у Црној Гори основана је прва вемљорадничка задруга. — У
Лиону, у Француској откривен је споменик славног
- француског хирурга Олијеа — Ове се године почиње
предавати на Великој Школи у Биограду и пољски језик, — Шросвјетно друштво »Лиага за народно просвје= ћивање« у Француској, прославило је "двадесетпето=· годишњицу од основања. — У Швајцарској, која има само- 8.000. 000 становника има 0.698 основне. школе
_их има само 88.000, а учитељица. 117.000: тако сваке
годишњи дјечак из Петрограда звадивљује свијет
својом вјештином на виолини. Као што стручњаци
_ веле, овај дјечак надмашује све досадање своје
_ дванаестогодишње супарнике и техником и унутар-.
њим осјећајем. — Француски лиј ечник Вгепага изумио
је нову справу за ход. Справа, се зове Са!сапемез,
метне се остраг на пету и као што тај доктор тврди, тиме је ход много лакши и бржи. —
_претријела, је у јулу и августу два тешка губигка, =
године треба нових учитеља најмање 5000. —
ЧилуДа А. Ф, Гусеви А. П. Лопухин. Богословска наука преселили су се у вјечност два стуба њена: Александар Феодороваћ Гусев прогесор казанске. духовне академије и Алеквандар Шавловић Лопухин, прогесор петроградске луховне академије. Шрви 8. јула а други 22. августа. Обојица су свршили петроградску акедемију
„и били плодни писци Првога су радови богословско-Фи 'озовеког
карактера и већи дио напада на "хришћанске теорије, а особито на филововско учење грофа Толстоја: други се бавио историјскобиблијском науком им богословеком публицистиком, али је наро=
сату пазењу поклонио страној богословској књижевности, јер го-
Гласовита ·
· Американска пјевачица Лилија Нордика, добила. је _
_ дана талијанског престолонашљедника,
"риле о васпитању ш образовању дјеце.
- од једног фонографеког друштва 56.000 марака, што
је отпјевала # пјесме у апарат фонографеки. До сада највећи хонорар за пјевање — бев публике. – Принцеза
Јелена остаће у Италији код своје тетке, краљице Јелене до нове године и тек бе се тада вратити у Биоград. — Док је краљ Петар био у Софијт, по
"тово сва боља преведена богословска дјела на руски језик при-_
падају перу покојнога Лопухина. Вјечан им спомен и лахка им земља - _ Е 0 ти. Н,. Сипрнов. Прије кратког времена неумитна смрт
покобсила је једног од млађих руских научника који по својим дјелима заслужује спомена и с наше стране, То је Иван Николајевић Смирнов, професор кезанског универзитета. Покојник се
"како у првом, тако и у пошљедњем периоду свога научног рада
клонио му је један Бугарин једну стару пјесмарицу, која је штампана на бугарском, а старо-словенским _
словима. пи у којој се опијева долазак у Софију краљева оца, књаза Александра. — Преговара се, да југословенски умјетници учествују на међународној изложби у Лијежу као једна цјелина. — Пољске жене одржаше у Познању збор, на коме су више њих гово– Цевтрална штедионица у Милану поклонила је, приликом рођен-
_на добротворне и просвјетне. сврхе. —- Принцеза
"Јелена, кћи краља Петра |, написала је генеалогију
свију европеких владалачких кућа, које су живјеле од средњег вијека до данас. Књига је написана на
много бавио петраживањем и ароучавањем облика опћег живота рије и еко-
јужних Словена у ередњим вијековима, њихове ис
— номног стања. Но'нату пазењу Смирнов заслужује абор свога
дјела, написаног пред крај свога живота: „Описи културне историје јужних Оловена“, гдје је при проучавању културног стања
Илира и Трачана корисно употребио археалошка истраживања у
Босни и Херцегавиви, која су објављена у „Гласнику Земаљског
- Музеја“ по у „ЛУбавепесћа еће Машће ивев аса Возтлед ппа Нег-
_ сесбушла“. За то нека му је вјечан
2500.000 лира
- спомен ! А. Ј. __ Јовап И. Јовановић. У Биограду је сахрањен !- октобра
дугогодишњи трговац Јован П- Јовановић. Онје својим трудом и
_ штедњм стекао лијецо имање, па га је лијепо м распоредио у
свом аавјештању. Послије осам дана кад је огворен његов теста-
- менат види се; колики је био родољуб, јер Биограској тр. омладини
француском језику, а штампана у Италији. — Руски _ цар Никола одликовао је предсједника руског клуба
__у Биограду дра Миленка Веснића орденом св. ( тави· слава |. степена. — Знаменити угарски сликар Карло
Лоц, умро је 80. септ. у Будимп ешти. — У Доњој Гуштерици, највећем селу на Косову пољу довршена је нова
оставља своју кућу у вриједности 150 хиљада динара, да од ње приход троши на своју школу, а другу у вриједности од 50 хи-
_љада оставља Женском друштву, да од прихода друштво сваке
_ године удаје и спрема по једну, а по могућности и двије ФСрикиње. "Између многих других легата оставио је вајечарским школама —
српска црква, која се већ неколико година зида, а.
— Српска ће влада издати. нарочиту Споменицу, која ће обухватити свечане дане краљева крунисања и миропомазања, с кратким описом тих свечаности, а биће и са сликама најважнијих момената, — Прашка
__ подигао је народ уз припомоћ неколико досротвора– помилује!
100 дин. Ва њега се може рећи: радио јен штедио за свој народ, _ па је све њему и оставио. Зато је сваки "Србин дужан рећи. покој му души и лахка му зрпска_ земаља. Бог да га прасти и Антун Фабрис, Тако је судба хтјела Да „Дубровник“ и „Срђе оставу без свога крила, бев свог заштитника, бев свог уредника. У Дубровнику 1, октобра преминуо је Антун Фабрне,