Босанска вила

ба.

Бр. 19. и 90.

ге уредник „Дубровника“ а покретач и уредник „Срђа“. Покојни Фабрис био је омиљен са свог поштеног и чврстог карактера, не само у Дубровнику, него и у цијелом Српству. Кад је у Биограду био први конгрес српских новинара, он је изабран ва подпресједника тога конгреса. Здравља је био увијек слабуњава, па за то и подлеже смрти у најбољој мушкој снави. Бог да га прости и помилује!

б Димитрије Н. Кремановић. Свршетком септембра свршио се и живот једног врлог Србина, примјерног и угледног трговца Димитрија Н. Крсмановића. Он је, тражећи лијека својој бољи издахнуо у Сан-Блавијану, далеко од својих милих, са тешким уздахом што на пошљедњем часу не види своје родитеље, своју драгу сапутницу, највеће благо — своју милу дјецу. Џокојник се родио у Д. Тувли, па је још као дијете прешао у Србију са родитељима. Овршивши е одликом трговачку школу у Пешти настанио се у Шапцу. Кремановићи су допринијели држави велике користи што су први почели сушиги и извозити шљиве на страну, а таке трговине није било прије у Србији. Покојни Димитрије био је одважна и смјела духа, зато му и јест трговина Тело покојниково пренијето је у Биоград, Ива себе оставља супругу и шестеро дјеце, старе родитеље, брата и сестре. Бог нека му души даде рајско насеље, а родбини утјеху !

била напредна и за углед многима. гдје је сахрањено ув многобројно саучешће.

БОВЕ ХЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Теорија правилног нотног пјевања. Ову је књигу написао Исидор Бајић. Нови Сад Парна штампарија орђа Ивковића, 1904, Цена 1 круна и 50 потура или 2 динара.

Српске Забаве. Написао и издао Јован Живојновић; пјесме У Новом Саду. 1904. _ Цева

за пјевање, компоновао Исидор Бајић. Први дао.

Штампарија деоничарског друштва „Браника“,

целом делу 4 круне:

Радикали и наша национална политика. Београд „Доситије Обрадовић“ — Штампарија Аце М. Стојановића (Маћедонска улица бр. 40), 1904. ијена 2

Православни свештеник, орган свију слободоумних свеште- 6

ника и побожних Хришћана. Власник и одговорни уредник Милан Алексић, свештеник. Излави сваке недеље. Цена му-је за годену 8 динара; за ђаке у пола цене.

за отаџбину. 1804—-1904. са једном картом знаменитих мјеста. Написао Андра Ј. Милојевић, коњички капетан [. класе. Издање уредништва „Ратника“, Београд. Штампа Д. Дтмитријевића, 1904. Цијена 2 Е

Глас Српске Краљевске Академије. 2Х УП, и ИХУПТ, Београд. Државна Штампарија краљевине Србаје, 1904. Цена свакој свесци по 2 динара.

Годишњак ХЕШ. Српске Краљевске Академије ва 1903, Београд. Штампано у државној штампарији, 1904 Шијена 150 дин.

Пољаница и клисура, антропогеографска проучавања Ристе Ј. Николића (са 10 прилога), Награђено са 900 дин. из задужбине архимандрита Нићифора Дучића. Издаје Српска Краљевска Академија, Бесград. ШТтампано у краљевској српској државној штампарији, 1904. Цијена 7

Развиће телеграфа, Младен Ј. Шевкозић. Београд. Штампано у шттампарији Доситије Обрадовић. — Штампарија Аце М. Стојановића. 1904. Цена 0.30 дин.

кратак историјски преглед написао

Озџега, поуеја 12 Фпђтоуаске ртобјозн ХУГ ујека. Карлзао М, де Уајо5. Оиђтоулик берзка Риђгоуаска ХЖатратја А. Разамсба, 1904 СОПепа 1 Ктппа,

Згбакој 1 гуаакој отјаФт ргјдодот Копдгеза 5./18. гијпа 1904. и Веодгаци, ће Кгитзапја Реба |. Зрз. Водо Шоуте, зрђјећ. МОМТУ, Сепа 80' рага

Мала Библиотека, свеска 81, 82. и 88. број ХУ, ХУГ и ХУП. година УТ. 1904. У мраку и магли, написао Милан Прибићевић.

Стр. 367

У Мостару 1904. Штампарско умјетнички завод Шахера и Кисића. Цена 90 потура (1.20 дин)

Мала библиотека, свеска 84 и 85. орој ХУШ. и ХГХ,. година ТУ.-1904.—- | Јутро једног спахије написао Лав Толстој, с руског превео Ник Николајевић, У Мостару, 1904. Штампарскоумјетнички вавод Шахера и Кисића. Циајзна 60 пот. (80 пара дин.)

Мостар, српски џепни календар за 1905 год. Година УП. уредио Ристо Кисић, календарски дио саставио Андрија М. Матић проф. Цијена ва Босну и Херцеговину са таксеном марком 40 пот,, ава све друге вемље без марке, 26 пот,

Календар „Мале Библиотеке“ за 1905. год. Година Ш,, уредио Ристо Кисић, а календарски дио Андрија М Матић проф. Цијена као и „Мостару“, а претплатници „Мале Библиотеке“ д;бивају овај календар бесплатно.

Пријеглед, број ХУ., ХУГ., ХУШП., ХУШ. и Х1Х. као додатак „Малој Библиотеци са пет дописних карата“ са овим ликовима: др. Лава К. Лазаревић, Џетар Кочић, др. Светислав тефановић, Стеван Миленковић Милов и Јован Симеоновић-Чокић,

Србија и српски покрет у јужној Угарској 1848. и 1849. од Драг. М. Павловића. Награђено ав задужбине дра Љубе Радивојевића, Издање Орпске Краљевске Академије. Београд. Штампано у државној штампарији краљевине Србије. 1904. Цена 2 д.

Негоје, српско државно наслеђе и Одговор опуномоћеном адвокатском посреднику г. Драг. К. Шротићу и консорцу Неа одхтовор, него паре на среду! Са сликом пок. Велимира Мих. Тео| Милосављевића.

доровића о. Андре Пожаревац. Штампано у

штампарији Ђорђа Наумовића 1904. Цена 0.60 динара.

Моје симпатије, књижевне слике и студије, написао Марко Цар, Коло Ш. Садржај: Јован Сундечић, Љубомир Ш. Ненадовић, Љубомир Недић, Медо Шуцић и Никола Дубровник. Орпека Дубровачка Штампаргја А. Шасарића 1904. Сјепа 2 Ктиле.

Томавео.

Летопис Матице Српске књига 227. свеска У. за годину 1904. У Новом Саду. Ивдање Матице Српске. Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића 1904. Цена 1 круна.

За крухом, написао Иво Ћипико, књига Матице Српске број 10. У Новоме Саду. Ивдање Матице Српске 1904. Штампа. рија српске књижаре Браће М, Поповића, Цена је овој књизи 2 круне.

Јаков Игњатовић, књижевна студаја, написао Јован Скерлић, доктор књижевности, доцент Велике Школе. Издање Српске Књи-

жевне Академије. Београд. Штампано у државној штампарији

краљевине Србије, Цена 3 динара.

Позив.

Отварајући на српској мушкој учитељској школи у Пакрацу т. 8. Педагошки семинар, коме је задаћа, да разрађујем са ученицима усмено и писмено Педагогику, нарочито „Психологију детета“, слободан сам са најучтивијом молбом позвати родитеље, нарочито матере, забавиље, учитељице, учитеље, професоре, свештенике, лечнике и т. д, да би ми помогли у овом подузећу морално и материјално, те да ми благоизволе слати:

1) Равна олажања у душевном развијању детињем од најранијих дана, па до треће, односно седме године.

Ова би била н. пр. у појавама развијања чула вида: покретања ока, гледања у даљину, разликовање боја предмета, лица; итд. чула слуха: разликовање гласова, свирке, певања итд.; чула кушања, мирисања, пипања, памћења, разумевања, пресуђивања, закљу-