Босанска вила
1908 БОСАНСКА ВИЛА 1908. |
њена је заслуга, по | се У српско платно данас облаче дворске даме и великашице и што постоје читаве творнице (фабрике) и велике трговине, које се баве производњом и растуривањем. ових српских рукотворина, јер она је изнијела то благо народно из наших ратарских породица и прокавала свијету
на пештанској и париској изложби 1885. ш 1900. год,
те пружила тако многој српској породици · 1 и вавлуге. == |
Њена је тежња била, да бе народи рукотвор | што више уздигне до дапапњег модерног украса, па је упућивала наше вјештије сеоске раденице по Сријему и Бачкој, да онај наслијеђени тип и украс Билимеког и платнарског рада прилагоде данашњем модерном укусу п успјела је много у томе и то је бали оно, што је привукло пажњу отмјенијих и имућ= нијих друштвених крутова овим нашим народним рукотворинама и што им је отварало пут у шири свијет; те се данас многе српске породице падржавају таком зарадом. Тај вјешти рукотвор наших Српкиња дао је повода и "угарској земаљској влади, те је подигла свиларе у вашим српским крајевима: у Сексарду (у Барањи), у Нов. Саду и Панчеву, а: Билимеку
фабрику у Вел. Бечкереку, јер је знала, да ће туда
наћи спремљене и окретне руке и уређен укус за
тај вјештине. И није се преварила. Свиларе лијепо на_ предују
а ћилимска фабрика: није имала вјештих управитеља, па је застала, а сад је прешла у руке нашег богаташа, г. Лазара Дунђерског, који бе је, по свој прилици, повести Ооо срећи. "Као што се види, за све је то била иокретач и подетрекач наша заслужна Српвшња,
2
идеја за вити културни и привредни напредак изумре_ у кругу. налпих Срвкиња с оном геперацијом, с којом“ је отпочела тај велики п важни задатак, него је же-
_ љела, да се та идеја одомаћи међу нама, па је дошла
на мисли, да треба створити органе, који ће то ва-
почето дјело унаприједити, па је смислила, да Бе за које ће у дру
то најзгодније бити женске задруге, штвеној заједници много снажније моћи подупирати такав рад, међу Српкшњама, како у том правцу за вјештије ткање ћилима и платна, такон у другим струкама. жепеке привреде. |
" Шона је у друштву и помоћу. покојног дра Јовапа
око подигла у Нов. Саду прву женску задругу још 1864. г. а то је био расад овим данашњим Добротворним Задругама Српкиња, које се шире по свим крајевима нашега, варода и данас знатно утичу
на наш просвјетни и пола развитак,
Њеном ипицијативом узакољене . су 1870. год | на нашем народно-црквеном сабору три српске вите | дјевој школе: у Нов Саду, Панчеву и Сомбору, а тим примјером подстакнути, подитоше доцније п
_ остали Срби у У" Про Гори, Босни, па, ево и
“ такође
_ своме на дар.
тђа Савка. "Суботићка. Али она није мислила, и није хтјела, да та
“пруге
_ Сестара« и Друштво » Књегиње
у а Поп у Солуну. п Скопљу таке заводе, _те данас није ријетка Срикиња ни на универзитетима, Ни другим вишим заводима. за тај паштредак треба, много захвалити овој | умној Сриквњи, која. је још прије 80 година подстицала браћу, да дижу
и за своју женску омладину виште просвјетне заводе, ћ
те данас можемо као просвијећен народ би под. руку са МА РОЕ Пи карорим,
Покрај. свих тих мање, више, скривених, дјела, што је дала народу свбм гђа Савка Суботићка, има она много чињеница, што је јавно принијела народу У та дјела рачунамо њену лијепу књи= жевност, "која је излазила У Свим нашим ПО ЧИМ листовима, међу којима је и наш. лист почаствован;
_а најзнатније јој је дјело, што доноси »Љетошив | · Матице Српске« у својој ТУ, У.
пи У. године, под натписом: >) нашим народним тканинама и рукотворинама«. Но најљепши глас и највиши углед стекла је себи својим јавним говорима, које _ је држала о разним свечаним приликама и прославама, у Загребу, Осијеку, Митровици, Новом Саду, Вемуну, Биограду, Српском и Турском Бечеју, Сен-= томашу и тад, а еве у правцу п тежњи, да наше интелитентније Српкиње одушеви за јаван рад, па општем добру свога народа и да их упути, да свој "рад Јат живот кређу око напретка куће, дјеце пи народа: Није се никад одушевљавала за ону западну еман= _ципацију женскиња, која иде за тим, да створи од женског нараштаја мушкобане, којима · је све прече и милије. од оног, што им је Бог намијенио и при_ рода одредила. У природи постоји хармонија, џа треба да влада ш у животу људи. Сваки на свом путу иу свом позиву може бити велик, чувен п славан, а што __ је најглавније, може бити врећан, само ако схвати | позив у ком. ве нашао и ако га врти 6 вољом Брил воњем. _ — - па
"Сав тај раду "ево то дјелање гђе Савке Суботићке много је помогло, да је народна снага бујније порасла. За то је Добротворна Задруга Српкиња Ново= ваткиња и увела иницијативу, да прослави завршни дан 70. године ове своје“ редовне и почасне чланице,
ове кћери своје колијевке, која је покретач многих :
_ просвјетних Ји хуманих установа у нас. а. која је "ЈУ уједно. бо истрајан раденик на. по дизању наших женских _рукотворина на ВИШИ степен "савршенства, особито Билимског_ и АИ ЕГ ткива. | == :
Са. тих својих заслуга стека је ова велика Срп= кшња опште признање п поштовање у нас Срба п за то (9 је изабрале досад све старије Добротворне За-
у Биограду за своју почасну чланицу, и »Коло Српских Љубице « у Биограду ва своју предсједницу. Сам краљ Петар Карађорђевић, одликовао је ордепом св. Саве ТУ. "степена, а париска. изложба медаљом признања.
свесци од ове.
Српкиња МЕ Војводини кад п Мљенеко Друштво