Босанска вила

Стр. 378

1904. "восанОкА ВИЛА 190.

Бр. 21. и 28.

варам зато, што овај воз није ишао. | дате. већ се, требало одатле премештати на други, локални воз, који вози између Бурђева и Букурешта. | Кад вов крену, чисто оданух, јер све до тога часа са страхом вам погледао оној узбрдици, да се не појави жандарска униформа. (ад бацих последњи“ поглед на Турну, па са Штавциком заувех прозођ, који гледаше на Дунаво и српску земљу. Бог зна хоћу ли скоро још имати прилике да бар овако из далека могу гледати своју отаџбину!

Могло је бити око девет _сахати у вече кад стигосмо у Ђурђево. Но ув пут нам се догодило онб што се увек дешава људима, који не стоје са рачуницом у најбољем пријатељству; потрошили смо на јело и пиво више него што је требало, те тако сам ушао у Ђурђево. цигло са два лева. Шта сад да

се радио Ноћити у гостионици и сутра платити за. се спремио у крчму, те

нас обоје пут до Букурешта и то све са два франка била је права немогућност. А у Ђурђеву, о коме сам само толико знаб, да се налази негде на планети. земљи, нисмо имали никога од познатих у кога бих могао толико позајмити.

Воз оде даље а ми остасмо на сред једнога ·

поља, изукрштанога многим железним колосецима.

И и 1100 | У. 1 близини ва, нама.

нит тумори | нит пио: бришу неколико Ма

над водом; над обалом жмири један фењер, а тамо пред нама светлуцају. окна на Ђурђевачким кућама.

- = де ћемо сада >

__ — Негде морамо ноћити, и то Рде кревет није

скупљи“ од једнога лева — одговорих Штанцики, који се ш као млађи и неискуснији беше у свему предао мојој »умешности«. — Доконасмо, дакле, да

ја узмем леву, а Штандика_ десну _ огранку градских

окрајака, па тако да видимо све крчме. Она крчма, која нам се учини најжалоснија у свакоме погледу биће наше ноћиште. — А што је најзанимљивије, у

такову крчму ја бих. се морао појавити у пуном.

салонскоме оделу, пошто другога: одела нисам имао

Договорили смо се; да се на овоме месту кроз |

четврт сата нађемо, па ако на оним странама не нађемо згодне крчме, онда да По на Аругу. страну. -

пој ја сам бло. уверен, да ће Пттоениа који је прилично имао »решшекта« од ноћних стражара, пронаћи какву му драго крчмицу, те кад зађе у _ једну уличицу, ја се вратих на »зборно место«, припалих цитару и мирно чеках на исход његовог

»рекогновцирања«. | Нисам се преварио; не прође. ни _

"неколико минута, кад кроз таму угледах чупаву силуету мога сапутника, (Онда је оп држао главу генијално: равбарушену и чупаву), како млатара са оним празним кофером. – -

"— Нашао пад нашао! — виче из далека. а

крчмице

_ лице му се од задовољства чисто сија — само да

видиш, прави »хотел« за ове паре. |

· Штанцика је тако одушевљено осликавао свој проналазак, који је по његову причању, ипак био за _ Један степен бољи од циганске чејге, као да му је Бог зна какав драгоцен посао за руком истао.

И није претерао. Једна, већ склона паду чатрља

- од »бондрука«, само са једним замрљаним проворчићем

и вратима, кров која се није могло ући, већ се морало провлачити, жмилркала је на нас оним брљавим |

прозорчићем, који беше застрт још једном масном

и почаделом завесом. Сав изглед ове забачене_ уплевао је такво уверење, да сам био. потпуно убеђен, да се овде може добити и две пос=

_теље за пола лева. Само да сам био тежи још са "два лева побегао бих од ње три конака далеко. По-

гледах на своје чисто, салонско одело, као да сам званичну посету и на ову веселу "почех двоумити, шта је боље: или да проведемо ноћ на улици или да примимо све » услове «

које ће нам ова гостољубива крчма шонудити. Али

ноћ беше тако свежа и пуна влаге а наша одела тако лака, да се ту није имало о чему више пре-

мишшњати. Осим тога мирис од печене кобасице још из далека. ПЦ наше носове: Штанцика. само јекну. — Шта. 8 Кобасица.. осећам... ах]. уздише " Штанцика, звио главу, па лево и десно њушка ваздух, који

— Још = говори Штанцика не Престајући њушкати | по ваздуху — још можемо и вечерати. === Ше; можемо, не можемо! — - рекох, а овамо 5 п мене сколила глад, па мислим, вад би бло у стању, појести, не само једну кобасицу, но целог печеног вола. ____-- Ама заштог — простења он очајно __ и онако са једним левом не можемо отпутовати сутра:

1 прожмал овим благотворним мирисом. ==

а ја ти се кунем, да у сутра у Ђурђеву пронаћи

ма кога Србина, који ће нам за пут позајмити. - Да сам бло сит ја му. овако гладноме не бих. поверовао, нити бих се ослонио на празно обећање;

али како је овај мирис и мене страшно толицао,

његово ми је ·уверење било _тако математички убедшиво, као да смо јуче у Оурђеву оставили једнога Србина, трговца и да нас он са раширеним рукама сутра. "очекује. ИМ зашто баш да у Ђурђеву нема не само један, но и два, па и десет. "честитих Срба трговаца #! - -

__ — Знаш шта — одговори му после краткога.

гравмишвања == да вечерас потроштимо и други лев,

не иде; аљае нам ш за сутра. Него да удесимо овако. Ако постеље не буду скупље од једнога лева онда Бу ја тебе понудити да што год мезетимо,

разумеш ли

— Разумем — одврати Штанцика "сав пре-= _ О бражнен од радости. | = У |