Босанска вила

Бр. 4.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 79

14. фебруара, када је била свечана архијерејска служба п у вече свечана престава у позоришту. Бугарски ђаци позвали су неколико српских професора у Софију, да тамо држе јавна предавања о заједничком питању, које једнако занима и Србе и Бугаре. — Прва мљекарска задруга основана је у бањи Ковиљачи у Србији — У Биограду излази »Индустријски Лист,“ као орган удружења српских индустријалаца. Уредник му је Б. 0. Живковић. Срби у Далмацији хоће да покрену лист за народ, који ће популарним писањем пружити народу поуке у индустрији. — На молбу софијских великошколаца бугарски министар просвјете наредио је да се у школским библиотекама заведе нарочити одјељак за српску књижевност. — У Русији је одступио са министарске столице досадашњи министар просвјете г. Венгер због слабога здравља. — На Цетињу је основана књиговезачка школа пи радионица. Учитељ је г. Јово Несторовић, из Новог Сада. — Учитељ играња г. Драгољуб Јовановић саставио је црногорско салонско коло књаза Николе, које се састоји из 6 пјесама.

БОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Хоћемо ли у социјалисте Написао Јаша Томић. Прештампано из „Заставе“. Цијена 10 потура. Српска штампарија дра Светозара Милетића 1904.

Јеврејка Толеђанка, историјска жалосна игра од Грил парцера, с немачког превео Јован Грчић. Мала библиотека св. 64: и 65. У Мостару, ивдавачка књижарница Џахера и Кисића 1903. Цајена 60 потура

Чича Јордан, једна слика од Стевана Сремца Мала библиотека св. 66 У Мостару, издавачка књижарница и штампарија Махера и Кисића 1903 Цијена 30 потура, или 40 пара дин. Ув ове три свеске добије се 12. 13. и 14. бр. „Прегледа“ и дописнице са сликама: Љубе Ковачевића, Гаврила Витковића и Риств Ј. Одавића

Одношаји између Србије и Угарске (1381.—1355.) од Метра Марковића. Прештампано ив Љетописа Малице Српске, Нови Сад 1904. Цијена 2

Учитељски календар, ва преступну годину 1904. Уз џријатељску сарадњу уредио Богдан К. Ђурђевић, учигељ и свршени Филовоф и педагог. У Земуну, издање и штампа Стојчића 1903. Цијена 1 круна.

Прилошци историји Срба у Угарској крајем ХУП, и

почетком ХУШ. вијека. Приопћио Јован Радоњић. Прештампано ив Љетописа Матице Српске. Нови Сад 1904.

Здравствена правила за одгајање мале дјеце, једно предавање са додатком о храни у опште, од дра Пере Ивановића. Чист приход намијењен је „Просвјети,“ друштву ва помагање Срба Ђака и српских шегрта из Босне и Херцеговине. У Мостару, штампарско-умјетнички завод Џахера и Кисића 1903 Цијена 50 потура.

Омладински Гласник, лист српске омладине. Уређује уређивачки одбор у Бечу. Одговорни уредник Никола Максимовић. Год. 1. Свеска за јануар 1904. Сремски Карловци, српска манастирска штампарија 1904. Ивлази сваког мјесеца у свескама од 3 табака и стаје годишње 6 круна.

Спенсерово учење о постанку и будућности обреда и обичаја. Превео Лазар Ђ. Поповић. Цетиње, књажевско-црногорска (а вар није српска 2) државна штампарија 1908. Цијена 40 потура.

Узданица, војнички лист ва поуку, вабаву и неговање војничких врлина. Излази у Београду сваке седмице на мањем

табаку (осмина). Уредник Градимир Драгашевић. Година ТУ. Годишња цијена 2'40 дин. У овоме листу излави врло занимљива приповијетка ив доба косовске битке: „Лијепа Витослава,“ од Томира.

Календар „Мале Библиотеке“, за преступну годину 1904. Година П. Уредник Ристо Кисић у Мостару. Издање и штамша издавачке књижарнице Шахера и Кисића, 160, стр. 96 цијена 80 потура.

Мостар, српски џепни календар ва преступну 1904. Година УЛ. Уредник Ристо кћисић. Мостар, 1903. Ивдање и штампа издавачке књижарнице Џахера и Кисића, 160, стр. 128. Цијена 40 потура.

Коментари к Јеванђељима. Написао Давид Браун, доктор богословља, професор апологетике и егзегеве јеванђеља, принципал на великој школи слободне цркве у Абердину, комачдир ордена св. Саве ПТ. ст. и т. д. Шревео с енглеског на српски Чедомиљ Мијатовић, академик. Штампано о трошку покојнога Франсила Х. Макензија. Део други: Коментари к Јеванђељима по Луци и Јовану. Нови сад 1903. 80, стр 352. Цијена 2 круне Прва свеска ивишла је 1898. на 80, стр. УП. #91 Цијена 2 круне.

Родолски Напрђбдљкљ, мђеечно илустровано списаниев за наука, Иивлива под

облцествени знанин и народни умотворенил.

К_ Шашковђиа Василђ Дђчовљ, Отанимака, печатница на Ат 1904

Болгарин 4 лева а за чужбина 6 лева вљ прбдплата

редакцинта на От. Кашкиловљ Годишенљ абонамевтђ за

Фенелонови разговори о речитости. С Француског превео Радослав М. Грујић, свештеник. Ср. Карловци, српска манастирска штампзрија 1903. 80, стр. 82. Цијена2

0 поријеклу Бранка Радичевића и његовој појезији. Написао и објелоданио П( Р.Л Џрвштампано ив „Дневног листа“. Дубровник, српска дубровачка штампарија А. Пасарића 1903, 80,

· стр. 43. Цијена 2

Два брачна пара, написао Пикард. Шаљива игра у два чина, за дилетанте приредио и посрбио М. калић у Сомбору. Издање штампарије и књижарнице Браће М. Поповића у Новом Саду 1904. Цијена 50 потура.

Нравки положај одступелих министара, написао др. Коста Кумануди. Прештампано из „Бранича“. Београд штампарија Браће Савића и комп, 1904. 80, стр. 29. Цијена2

Слободни зидари, откривене тајне ложе слободних видара, од Гвида Фарса. излази у свескама. Београд, штампарија Браће Савића и комп. 1904. Цијена 2

Домаћица, орган женског друштва и његовах подружина у Србији. Власник и издавалац женско друштво. Одговорни уредник Душан Л. Бокић. Свеска ва јануз»р 1904. Ивлави у мјесечним свескама од 2 табака и стоје годишње 6 дин. или круна. Доноси ове године многе практичне ствари ив кухиње, нарочито како се мијеси хљеб на равне начине и готове разна јела.

Јединство, орган подринских радикала. Излави у Шапцу сваког четвртка и недјеље. Година П. Урелник От. Писаревић. Власник др. Лука Панић. Акционарна штампарија. Годишња

претплата 12 дин. или динар мјесечно.

Извјештај о огледима с вештачким ђубретом у Србији 1908. год., од С. М. Лованића. Београд, 1908 Издање главног савеза српских вемљорадничких вадруга, Ј(ијена по динара,

Велика српска народна лира, највећа и најпотпунија до сада, са 7000 пјесама им 850 слика српских пјесника и музи чара. Ивдање. српске књижаре и штампарије Браће М. Поповића, у Новом Саду 1903. Џепни Формат. Цијена 3 кр. и 60 потура Ми је не добисмо, иначе би је опширно приказали.

Споменица Ђорђу Д. Ценићу, преседнику државног савета у пензији 1826. Т 1903. Београд, прва електрична народна штампарија 1908.