Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 10

Св. 1 и 2

високопреосвештенства г. г. Митрополити то су као потребно примили и одобрили. ГГословни ред АЕМ. Конзисторије у Сарајеву даје право на држање свештеничких сједнида; јер у § 23. „IV. реферат о вршењу духовног звања и судбености у дисциттлинарни.м одношајима" тачка 9. гласи: „Састанци свештенички, који сваке године по један пут бивају под предсједништвом протопрезвитера дотичног окружја у име знанственог изображења духовне пастве", итдЗато је АЕМ. Конзисторија у Сарајеву својом окружницом од 23. Октобра 1889. године број 1835/111. дозволила да свештенство сарајевске епархије, свако у свом протопрезвитерату, држи своје свештеничке сједнице свака два мје сеца; дакле шестп иута годишње. Њег. високопреосв. господин Дионисије митрополит зворнички својом окружницом од 16. Новембра 1889. год. дозвољава да свештенство зворничке енархије држи такове сједнице два пута у години, а по потреби и дозволи Њег. Високопреосвештенства и више пута. Тако је и у Мостарској епархији (није ми иозната окружница). Таке сједнице држи еада свештенство по све трима босанско-херцеговачким епархијама, и на њима се прилично корисних и нужних питања износи, претреса и закл>учује, те г. г. Ми" трополитима на увид и одобрење подноси. Зато се и опажа сада код Свештенства нека живахност и рад, надметање, натјецање и већа јавна дјелатност. На тим сједницима износе се мане и погрјешке, које су се временом код евештенетва и народа увукле; траже се начини и срества како да се то, што је рђаво одбаци и бољим замјени и т. д. Између осталог има једна махна код нашега свештенства о којој нам је бага и намјера да овдје речемо, а то је да наше свештенство многе обреде и саештенодјејства у форми њиховој пеједнако —- разпообразно ■— обавља. Но опет нека је овдје примјепено, да та разнообразност ма колико да је велика, она је опет само спољашња и формална разлика и нека нико не мисли да је чак и са унутарње или тајанствене стране обреда и тајана то погрјешно и неправилно. И прије је било вријеме да се на ту спољашњу и формалну страну у свештенорадњама

није код нас пажња ни обраћала; него је довољно било да се само сваки обред по реду,- као што је у књизи, обави; све молитве редом да се очитају; с побожношћу да се то спроводе, и онда је добро. А је ли овај или онај свештеник овако или онако махао кадионицом, је ли крстио руком или крстом овако или друкчије и т. д. на то се није назило ни гледало. У побожности и скромности својој и народ и свештенство нијесу на то ни помишљали. Али данас када многи Хришћани, који дошавши у цркву на молитву, хоће и да буду „публика" и радознали гледаоци, те да поред молитве још и уживају у формама и церемонијама, те и у томе изтражују, што но се рече, и длаку у јајету; то због тих различних и раснообразних формалности и вршења свештенорадњи, они према свом схваћаЈБу претпостављају овога свештеника ономе; ред ове цркве оној па чак постају према реду и формалностима ове или оне цркве, односно овога или онога свештеника, — одвратни, и према обредима црквеним у опште ладни и немарни; усљед чега може не само у будућности него баш и у садашњости штете само цркви и вјери правоелавној бити. Зато се је код свештеника и породило мишљење да се те неједнакости уједначе и у једнообразност доведу, те тако и сваки приговор односно тога да се отклони. Ми овдје нећемо износити, које су то различности и погрјешке, него само велимо да их има, и то доста. Па како су створене и од куд су дошле те различности? Има томе много узрока у прошлости, али ми ћемо их овдје само неколико, или управ онолико колико знамо навести, и можда их и више има. Прво , у старије вријеме ми смо имали старе црквене књиге: требнике и литургије, тако зване „Србуље" према којима су свештеници свештерадње обављали. Али пошто је нестало старих српских штампарија, то је временом и тих књига нестало, а мјесто њих дошле су садање са рускословенским језиком. Оне, т. ј. „Србуље" и ове данашње богослужбене књиге у многим овијем упуствима разликују се. Многи свештеници из тих старих књига упамтили су по предању и она упуства, те се