Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

презвитерат засебно, то ће свештеници овог протоирезвитерата овако, а други по своме разумијевању друкчије рећи, протумачити и закључити, као што је већ и до сада у једном протопрезвитерату на такој сједници закључено: да се од данас држе, са.мо требника т. ј. како у требнику пише онако и да врше, а што не пише оно неће ни чинити. Е, али ми мало прије рекосмо да у данашњим богослужбеним књигама нема баш свију упустава, а и која имају можда се погрјешно преводе. Ето на примјер: при вјенчању сви свештеници састављају рукс брачницгша , а то у требнику не ппше. Па и ако не пише, опет то треба и остаће. У другом опет протопрезвитерату закл>учено овако: „свештенство ће од данас у својим сједницама прегледати и иретресати сво обављање обреда н тајии, те како нађу да је најправилније онако ће закд>учити и иотппсати, те г. Мптрополиту на преглед и одобрење поднијети, и како г. Мнтрополпт као наша највиша духовна власт одреди онако у будуће и вршити". Е, али питање је: да ли може Владика у томе својом архијерејском влашћу ријешавати п одобравати, јер то није какви грјех, или какво „сроство", који се по његовом архијерејском благослову може „опростнтн" или допустити и дозволити, него је то питање, које треба да се по нронисаном од цркве реду и правнлу врши, нетражећи зато нпчијег благослова иити „произвола". А друго, лако може бити да практична страна обреда, пошто је ван рада владпкина, да је и ван знања његова. Ово све рекох да се види да ће разнн протопрезвитерати и сједннце различна мнења донијети и опет разнообразност остатн. Још и то: ово није иитање, за које су нужна претресања и гласања од стране свештеника, јер то није никакво питање друштвено, него је то питање гдје ничији (ни посебни ни општи) глас не вриједи, и само је ту мјеродаван глас, или управ досадања правила и прописи црквени о обредима и реду вршења обреда, и нико другн више. Па кад је тако, зашто онда због тога дангубити и на сједницама вријеме трошити, кад и других послова има на тим сједницима, које ми можего претресати, и који баш од нашега гласа зависе,

Ми треба, и ми можемо угледати се у томе на практичније и сиособније свештеника, те колико толико уједначити и ноправити се; али главно претресање п крајне закључене оставимо још способнијим. Из свега овога појављује се и извирује једна велика потреба , а та је нотреба једног утгустча у свима свештешградњалш, које бн један специјалиста (стручњак) написао. Но поред упуства у свештенорадњама, требало би да ту дођу и друга упупуства у ствари, које су свештеницима у њиховом раду нужна. Зато мислим да би најбоље било овако: Ми имамо наша три босанско-херцеговачка Митрополита. А пошто њима лежи на срцу сваки ред и свако добро цркве и свештенства, то они треба да иотраже и нађу извора , па ако не ни откуд, а оно из својих срестава нека објаве преко „Источника" награду за једну ручну свештеничку књигу, која би се са свим популарно и разумљиво паписала, н то тако да се са њоме сваки, и са најмање знања, свештеник иослужити п користити може. У ту књигу на првом мјесту дошле би и изложиле би се тајне и обреди православне цркве. И то би се опширно разложило и са ирактичне стране описало, како треба правилно да се врши и обавља. Овај обредословни дио ове књиге разликовао би се од обредословља (литургике) тиме што се ту неби обраћала пажња само на тумачење , него нарочито на практично вршење обреда, и на све правилне начине и форме при томе вршењу. У други дио те књиге треба да уђу (макар и у кратко — главни садржај) ове досадане нарсдбе вис. ием. владе , које се односе на цркву школу и свештенство • даље све досадање окруж'нице, евију босанско-херцеговачких Митрополита и све што се на цркву и свештенство односи, и чега има да се свештенство нридржава. Ако има каквих султанских фермана нашој цркви, и они треба да овдје дођу. У т иреЛи дио ове књиге треба да уђе свештеничко иисмоводство т. ј. упуства у формуле како треба да свештеници воде евоје канцеларије ири парохијалним (уредима) званијама; како да измирују завађене брачнике; како да састављају записнике брачних парница и друге заииснике •, како да воде све црквене матице и иарохијалне књиге, као и отправљање службених писама итд.