Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 17

и оскудици изложена; он као да не зна за оно свештенство, кога госпоја попадија од ранога јутра до по дана, тражи оку брашна у зајам или боље рећи „алах-ич-ун (на пут божи), да спреми ручак малијем господичићима иоповскијем синовима и ћерима; он као да никад није чуо за оно свештенство наше Босне поносне, које ни једне кравице пред кућом нема, да помузе и омрси своју драгу дјечицу и родбину, која кроз цијелу седмицу једне шкраме мрса у својој кући видила није; он као да није вјешт оном свештенству наше Крајине (жуте и отрцане) пртене хаљине, које му је цијели годишњи приход 8 (еловом осам) вријећа јечма кошанца и седам вријећа зоби, па 17 фор. и 40 новчића а. в. готовине пара, за сва годишња крштења, опијела, вјенчања, водице и друго. Све је он то прескочио, описавши само једнога попу, тамо неђе код њега у Херцеговини који. се са нечим другим обогатио а не никако из својих парохијалних доходака. По томе је та биографија свештенства босанско-херцеговачкога од Н. Н. Хер. врло слаба и лажна (а и жалосна), јер по једној особи не оцјељује се никад цијели народ, нити по једном богатом попу — трговцу цијело свештенство. Даље нам се приговара, да је народ сиромашан, па да га попови хараче. Господа чланкописци не виде, да су многи други узроци, да народ пропада материјално а не онај попов варићак жита, што га он у име своје заслуге од народа узимље. — Нека ми допусте високопоштована господа, што ћу им овђе казати, да има доста узрока сиромаштву народа нашега и то не због попова, него због онијех истијех, који се као највећи пријатељи народни истичу а овамо ти исши чифутски су у неким стварима спрам народа владају. Ја их знам врло добро, који ће за свој интерес — за свој блажени џеп одерати худоме тежаку све до коже а овамо ти исши истичу се ко тобож као неки пријатељи и вође народне, само да би лакше свој интерес могли протурти. Такови се хоће, да су највећи пријатељи цркве и школе, хоће да су они главнокомандујући и у олтару код часне трапезе а овамо ши исши јавно говоре народу да нема Бога, и да нам попови нијесу од потребе. Него о томе ћемо другом приликом говорити — говорићемо ако Бог да о таковим пријатељима цркве, школе народа итд. а данас ћемо пријећи на ствар о којој почесмо писати.

Криво им је што свештенство притјече вдади и од ње помоћи тражи, али ја питам: ко данас не притјеће влади ? Влада ту и јест за то, да се стара, како за трговца, да његово наплати, тако и за попа и за свакога другога. Признајем, да је народу тешко, али море ли му свештенство тај његов терет скинути с леђа моја господо дописници ? Свештенству се данас са свију страна налаже да се не мијешају тако рекући ни ушто. Да су неки због тога и пострадали и то вам је познато, па опет ви захтјевате од љега, да и народно стање исправља. „Ко потоке може уставити, да сињему мору не хитају" вели велики српски пјесник, те ко ли ће и народно стање исправити. Народу је било свагда криво и јесте му криво и биће му криво до вијека. Али шта ћемо де? То неће исправити ни сви Марковићи, Пелагићи, Нанчићи, Томићи, а до ли ће свештенство наше у Босни, које је и онако убијено у главу од памтпвијека а и ви га још и данас убијате, понижавате, и оцрпњујете, гдје вам се год за то дадне прилика. Кад би ја знао, да би попуштањем оно свога нешто бира помагао народу нашему — вјерујте ми, да би га драге воље пустио, па макар како тако живио, али сам увјерен да народ не пропада због попова бира, него као што сам већ казао због другога нечега. Па не само то него и ово да вам очитујем: кад би ја знао, да би и уништењем самога свештенства данашњега помогао народу, те би овај коракнуо у побожности и моралу и у своме материјалном стању то би ја први међу онима био, кад би данашње свештенство, када би ми то у руци било, не само прогонити, него и уништити допустио. Па и друкчиј е мени се ваша школа не допада, јер ви с једне стране хоћете да подижзте у Босни н Херцеговини српство и православље а с друге стране рушите му свештенство његово, које је било до сад а сигурно ће ако Бог да и од сада најбодрији чувар сриства и православља бити. Мени се чини високопоштована господо, да ви замјерате, кад попо носи цијелу и не подерану мантију (а овамо ви истп внчете на свештенство, када је одрапано и дроњаво). Јест ви замјерате, који се хоћете као неки апостоли православља и сриства у Босни и Херцеговини, али питам вас: да ли тако раде и римокатолици, чије је материјално стање у свештенства много боље од нашега ? Јест. јест, њихово је стање много боље, да паче •2