Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 339

Ово пише на ирвој корицм, а на последњем је лпсту онај запис који сам прије спомињао; л\}м1кнн>тл ккрлнл з-, а на 156 страни-' Писл кжо лпнћ хллл ндир КлШТИрПк ржднт* оупокроки припрдтн ИСЦЕТННЕ НС 1ЛА КИТМИЦД. Еао што се види Ђуко Хаџи Апић писао је манастиру Ермању једаи саландар, а које године није забиљежио, ал' није било ни нужно, јер ннт је натпис што вриједан, нпт му је правопис старински да ми је стало у ком је добу писан. Ја сам га једино за то преписао што се спомиње саландар, па ту ријеч неће свако разумјети. Саландар је у XVII. иа још и у прошлом внјеку сачињавао данашњих пет гроша српских новаца, а саландаром звали су босански приложници и оно што црквама у већој суми пишу, а тај већн саландар износио је опет као једна парусија од прилике 100 српских дннара. V. Гукописнс Златоустове бесједе. Ова је књига по формату и деб.нипи највећа од свпју, па ју је због тога пои Новаковић измјерио и вели да је 5 1 / 2 ока тешка. Кад је поп Новаковић народном иредању особиту важност давао, то је о овој књизи читаву псторпју иаписао: како је иеки слуга Циганпн мрзио иост а слуге му рекле да тако она дебела књига у црквп заповједа. Онда ју је Циганин бацно у кацу купусну у расол, иа разгласио да више не.ма иоста. Циганина су .вуди због тога недјела убили, што им је светињу омаловажавао. Због тога шаљивог предања поп Јова се преварио, па и не читајући књигу, назвао је Триод, јер је дакако триод постаи. Како ја народном предању недајем баш увјек бог зна какве важности, морао сам и у поп Јовину историју посумњати, па поцрнеле листове паж.виво прочитати. Читањем дођох до резултата: да су те

правопису, писане у X VI. вијеку, а величина књиге и множина лнстова свједоче, да је преписивач огроман труд у њу уложпо, ал нечовјечна је рука и глупо незнање, можда на таван бацпло гдје ју је киша квасила, па мастило иопустило и иоловину лпстова замрчило и искварило. На овој књизи налазе се неколпко незнатних записа, ал како су записивачи намјеравали да их потомству оставе, то их и ја износим, да ме прах костију њиховпх не проклиње: Пнсо Еј)Ж ДЛКОН& пмртжи 3<| тУрКИГО КјНЛКНИ Е[ј)НЦЛ II,\А [Укоцк /ИцЛ .1КгУ. КН Д(Н ДЛЗНЛТН ДЛД![[ Л1ЛНЛ1КрШН НП0КЈ1Н нг8/илн /контн! нглрлкн днлкон ннкодн.и подпшиб'. Сни кннгу ОЕНОКН ј^оу рктм [НЛКОН-К Л1К. Оенокн I! ,ИЛНЛ[ТНр-к Л\('5Д. VI Гукоиасан Минеј Октобар. До половине писан је невјештом нечнтком руком, а од половине довршио је јермонах Исаија којп је преписао и VII. Гукоиисан Минеј Децембар. Ова књига највише ме је намучила, јер се на њој налазе неки знаци, које не могох, норед свега мога труда и довпјања, растумачити. Књига је врло лијепо и јасно псписана, а на углачаној калупљеној хартији. На сваком готово листу насликао је преписивач по коју рибицу, које је врло брижљпво црвеиим мастилом избобичо, а сликао их је као да пливају по водп. У XV. впјеку означавали су Славени рибом символ смрти, те су их често на гробним плочама резали, но да ли их је јеромонах. Исаија као символичне по минеју шарао, томе не могох доскочпти, јер минеј није збирка надгробнпх споменика, већ славних религиозних пожртвовања светитељских Али књига је писаиа "л р'ч* в^онш, иа је преииспвач можда за спомен тога несташне пастрмице насликао. Било ово ил оно ја ни једно не могу