Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 341

Т 0.1К0КДЖ! Н'Л!КО! Ш Д |'ОНИ!|'л (Ј10Л1 [ПГН! ГОрИ ЛТОНЛ црски Н [ц1ж (1 ШКЛЂ . . . лцј ЗогфТ! 6ННИШ ЕИНЛШ ЕИКШИ ИЗ е ,1ГОЧ!ТКИ.| 3!.и(1и Л101ККИ [ТИ .11 неожн.и ПрОИЗКОЛ!НИ! Л1 КДЛНИ ,ицд ф!р-К е ДШТ. Оу .ИОЛИ К1'Р (ТОАНД ДОГ НД [!ЛО кит.мноко нл пУт! нд У цји.и оу!ТТ. ПрИ!.И1\ [|'8 кннг8. СнА пи1.ии ДАКИ СпЛ[ОА Рнцикн и\ј'пл. Снлнон-к Кршиклпл (нУ кннгУ приложн .ин ['Г'нр8 Го.иионицн ДлнилУ еро.ионлу^ КНКШ !.иК нл попокннн л^. 1793. Знлтн(! клко д&^окннк кУпн 8 ,илнл[тнрУ Кокил8 КНИгУ Л !т8рги8 ер.иологиУ н.иин1н и кмнко 6клнг!ле тл[Ти .интУ и (лкорннк и\['Оз. ЗнИТИ(! Е!ЗНН ЧЛОК!Ч! КНДИ [Т^ ОКНТ !л8 [И( ШкрЕТ ЛГОЦЈЖ! КЛ [ТИрОКЛИШкУ НИНК) ,ИННН1Тир Кокнлн КНКО ПОДПНД! под лНти д8г н г.шкУ рнз^.ино знитии кнко днк 8еи ■гУрЧИНИ Л1ЦИ инн8ири 3- Д!Н ки торник У ен И ДИД! .ИИНН (ТИр Ш![ К !(И И(прн ДНД! КНЛН6Т МЕТИр И Кр[ТОК! И Г.1НК! ШК^ПНШ! Т!И Т^рЦИ Н!ПОНрЧНШ! ЖИКОТИ.И Ш[ТИД! ,ИИНН (ТИр[к8 3!.И,|У Н !ПрОДНШ! ИЗННИТ! !К !цј !ННЦИ Н К.ШТОКН .ИИЛИЖ! ИК!ЛНКНЖЕ КПКО С[Т! дУжНН ,ИИНН[ТИр ННКр/ИНТ! И ДННТ! И ПНШИТ! ТИКО Н1ЕИЛИ ПрОКЛ!ТН од коги и одлУди И Ш 1ТИГО нрштнтиги НГГ.1Н Н.\ј '.К.5. Ш. Требник. На велпком коду, штампану Москви у синодадној штампарији 1720. На њему су прилагачи написали седам редака, а неколико ријечи тешко је разумјети: Кннги ТриниК-ћ откУпшо рнктЈ кжн конноц! н еро.ионн^-к Ницоди.и-к !и дрУжнно.и еро дТнКоно.иг 0!окило.и И ириложиш! КО .ИННН!ТНр'К Г ОЛЈИОННЦ^ ни прочнтннн! ДНН!КН ТКО коз^лг КрО.И! НИ рУкО(0 НЦ1!ЕИ ТКО КНЗЛ-К ЧИ!Т*К !И нил1 р !кшн КО3 .ии КО3 .ин рН!ПНН 6г0 н ЕИ !Н ЦНН ц!.10 КГ гро ЕИТН 1ЛОКН 3!§Н ПО ПЛОТИ КГИ п\|'нг. IV. Србљак. Штампан 1792. године. На 74. страии је запис којимијеи старац Маријановић присегом засвједочио да је истиннт, а који сам већ напријед споменуо, те ћу сад овдје само иеколико да рекнем о калуђеру Неофиту Вукојевићу кога су Турци у Бањојлуци објесили. Но причању Неофит је од 11 калуђера био је најучени, па и код народа најпопуларнији, због чега су га у Христу браћа Мелентије и Теодосије крвно мрзилп. Једном донесу из Крајине болесннка на

молитве, ал како Неофит у то доба бјеше у парохији, крајишници не дадоше болесника да му други калу^ер чита молитву, већ пет дана чекаху на разглашеног богомољца Неофита. Мелентија и Теодосија то још више нал.ути, па се закуну да се младом брату освете. После неколико дана оду у Бањулуку па Неофита оптуже кајмакаму да народ буни на оружје. Турци одмах пошал.у заптије по Неофита, и на правди бога објесе га, у најбољем добу у 30 години живота му. Нослије тога почне лед тућп околину манастирску, јер је у манастиру било два божија служител.а, који су крв Неофитову на дугаи носили. Људи се дигиу и тај гријех исповједе паши и кајмакаму, а овп пошад.у своје људе да та два безбожна калуђера гдје па1)у убију. Тако и би. Мелентија нлђу у селу Радманићима, а Теодосија код манастира, и на мјесту убију, као што су и заслужили. Послије тога Бог је послао кугу да и друге грјешне и злобпве .људе са земље истријеби. По овоме Марнјановићевом паметару честити калуђер Неофит, погинуо је две године прије куге, дакле 1816. Мир нека је српској мученичкој души његопој, а опаким и гадним грјешницима Мелентији и Теодосији вјечито проклетство народа српског! V. Жишијв св. оца Сергија. Штампапо у светој Гори, а не стоји ни у ком манастиру ни које године. Слова су груба и танка, па се ова књпга може међу иајре!)С убројати. На њој је записан неправедан порез турски којег је свештеиство морало давати као ириаиваз Мемед-паши. Л^ТН ГНН Н\[г,ИК. Л1ЦИ ф. ТОГДН ОЦЈ1ТОКН КОК!Д!Н!Кн ,ИПНИ!ТИр Го.ИИОННЦИ И ТН.ИПр!КН ПОПОКИ Л.130 н Дн.инин кроз Д|'УкУ Крнчнчп Н Зп^прнн Кил8д!рн Н!КпК0КИ ИОКИНОКИЧП ТО ОЦ11ТОКИ И. ГрОШП прнннкнз-к ЛИ.ИЈДПНШН т „ Ље се.)